Čekanje da se neko javi na telefon u Domu zdravlja. Čekanje na uput. Čekanje na zakazani specijalistički pregled ili operaciju. Pregled tokom kojeg lekar gleda više u ekran računara, nego u vas.

Mnogi pacijenti u Srbiji su iskusili neke ili sve od ovih scenarija u želji da se domognu državnog zdravstvenog sistema.

Ni lekarima nije mnogo lakše, neretko su zatrpani poslom i papirima.

Oni svakog dana posvećuju medicinskoj dokumentaciji u proseku tri sata i 10 minuta, što je 40 odsto radnog vremena, pokazalo je istraživanje o stavovima lekara.

Kao najveće probleme u zdravstvu vide preopterećenost medicinskog osoblja (50 odsto) i niske zarade (46 odsto), rezultati su zajedničke ankete Ministarstva zdravlja i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled).

Svaki deseti anketirani lekar planira odlazak u inostranstvo u narednih pet godina, navodi se u istraživanju.

Kako rešiti problem nedostatka kadrova i opterećenosti, BBC je pitao četiri različita lekara u Srbiji.

• „Naši pacijenti neće umirati čekajući na operacije“: BBC u operacionoj sali sa niškim hirurzima
• Nesavesno lečenje u Srbiji: Šta kaže zakon, a šta praksa
• Jedan dan sa lekarom „medicinske pustinje“ u Srbiji

Georgios Konstantinidis, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za pedijatriju, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Udruženja pedijatara Srbije

1. Povećanje plata

Mi možda ne shvatamo da je dobro dok se problem može rešiti novcem.

Mislim da će doći vreme kad neće biti slučaj.

Da ne spominjem Rumuniju, gde se stalno govorilo da nema para, a onda kad je otišla trećina zaposlenih, stvorile su se pare i to u većoj količini.

Do pre nekoliko godina, najveći problem bio je nedostatak opreme, danas se to značajno promenilo, ali sve više nedostaje knowhow, odnosno oni koji umeju da je koriste.

Manjak specijalista će vrlo brzo i kod nas biti veliki problem.

A već sad postoji nedostatak srednjeg medicinskog kadra, medicinskih sestara i tehničara.

Mene je iznenadilo istraživanje u pozitivnom kontekstu, očekivao sam da će neki podaci biti i lošiji, pre svega, kad je reč o odlaska lekara u inostranstvo.

Oko 1.600 lekara godišnje se upiše u Lekarsku komoru Srbije i stekne licencu za rad, a 600 lekara u proseku godišnje zatraži potvrdu za rad u inostranstvu, što je malo manje od 40 odsto, pokazuje analiza Centra za politike emancipacije iz 2022.

2. Vrednovanje u društvu

Nije samo novac u pitanju, važan je i odnos celokupne zajednice.

Nažalost, medicinski radnici budu vrlo često neko na kome se ispolji gnev zbog nefunkcionisanja ne samo zdravstva, nego i ostalih delova sistema.

Smeta što su kod dela ljudi doživljeni kao korumpirane neznalice, a i ova anketa je pokazala da nije tako.

Šta u anketi kažu pacijenti?

• Više od polovine ljudi u Srbiji zadovoljno je kvalitetom zdravstvenih usluga koje pružaju državne zdravstvene ustanove, pri čemu ovaj udeo raste na blizu dve trećine među starijim od 60 godina, pokazalo je istraživanje Naleda i Ministarstva zdravlja.
• Nezadovoljstvo kvalitetom zdravstvenih usluga izraženije je kod građana od 30 do 44 godine i zaposlenih, navodi se u anketi iz marta 2023.
• Loša organizacija zdravstvenih ustanova, na koju se žali blizu dve trećine građana, izdvaja se kao najveći problem.
• Drugo mesto dele nedostatak stručnih kadrova i nedovoljna motivisanost i posvećenost zdravstvenih radnika, koje kao problem opaža blizu trećine građana.
• Korupciju i mito u zdravstvenim ustanovama kao problem vidi četvrtina ispitanika.
• Više od trećine građana Srbije u prethodne tri godine nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Kao glavne razloge najčešće navode da nije bilo termina ili da im je usluga bila hitno potrebna, a da je vreme čekanja bilo predugo.

Izvor: Naled

Slobodan Ovuka, specijalista ginekologije, direktor bolnice u Pančevu*

3. Bolja kadrovska politika

U našoj ustanovi, četvrtina lekara je na specijalizacijama: oko 60 od 240, oni će sukcesivno da zamenjuju nas starije.

Nemamo izražen manjak ljudi, poput anesteziologa ili nekih drugih deficitarnih specijalizacija, ali važno je da se na vreme planira.

4. Zapošljavanje još lekara, ako je moguće u budžetu

Zapošljavanjem novih lekara posao bi se bolje rasporedio.

Povećanje plate bi sigurno pomoglo da nam ljudi ne odlaze u privatne zdravstvene ustanove.

Imate problem nelojalne konkurencije, privatne zdravstvene ustanove uzimaju gotov kadar i daju im platu dva ili tri puta veću od plate u državnoj službi.

Teoretski je moguće da se pojedincima daju stimulacije, ali pošto one idu iz sopstvenih sredstva bolnice, to nije realno.

Država uloži sve u te ljude, da bi kasnije privatnik uzeo kajmak.

• Zašto je Srbiji potreban zakon o hitnoj pomoći: „Bio sam zapanjen što se niko ne javlja“
• Život srpski, penzije nemačke

5. Olakšice za dobijanje saglasnosti za stalno zaposlenje

Za svakog kog želimo da zaposlimo u stalni radni odnos, neophodna je saglasnost Ministarstva finansija, na predlog Ministarstva zdravlja.

Dobro bi bilo da se ta procedura olakša, jer da bi neko dobio specijalizaciju, mora prvo da ima posao za stalno.

Čekanje na specijalizaciju je mnogo kraće, kad dobijemo pravo da zaposlimo za stalno, specijalizacije idu dva puta godišnje – april i oktobar – tako da niko ne čeka duže od šest meseci.

Da bude stalno zaposlen, čeka godinu do dve, zavisi od slučaja do slučaja.

Više od 90 odsto specijalista se vrati, ljudi su zadovoljni kad im se da prilika da uče i rade, to znači i bolju platu i mogućnost dopunskog rada.

Sve im se otvara kad završe specijalizaciju u odnosu na vreme kad su odeljenski lekari.

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje posao je u martu čekalo više od 1.500 lekara i više od 4.000 medicinskih sestara.

*Slobodan Ovuka je bio nosilac liste SNS na lokalnim izborima u Pančevu 2020. godine

Šta su najveći problemi zdravstva u očima lekara?

• Trećina lekara kao najveći problem uočava previše administracije i papirologije,
• Narušen ugled profesije kao problem navodi 28 odsto ispitanika,
• Petina smatra da je neadekvatna oprema u ustanovama najveći problem, prema istraživanju Naleda.

U zdravstvenom sistemu Srbije ima oko 20.000 lekara, od kojih su 13.500 specijalisti, 3.500 lekara je na specijalizaciji i 3.000 lekara opšte prakse, podaci su Ministarstva zdravlja.

Ivica Zdravković, primarijus sa 22 godine rada u primarnom zdravstvu, koji je već šest godina vlasnik privatne klinike za ultrazvučne preglede u Požarevcu

6. Bolja organizacija seoskih ambulanti, domova zdravlja, hitne pomoći, zavoda i dispanzera

Najveći problem je loša organizacija primarne zdravstvene zaštite.

Lekarima porodične medicine, koja kod nas i ne postoji, već su to lekari opšte medicine, oduzeto je pravo da rade onako kako se to radi na Zapadu.

Porodična medicina u Republici Srpskoj bolje funkcioniše nego u Srbiji.

Ja sam specijalista opšte medicine, skraćeno SOM, nemam ingerencije i prava da radim ono za šta sam se školovao.

Ranije smo u Domovima zdravlja imali savetovališta za dijabetes koja su držali specijalisti opšte medicine, ja sam vodio jedno takvo.

Imali smo onkološke dispanzere, ali je sve to izmešteno u bolnice, a lekar opšte medicine nema nikakva prava, pretvoren je u administrativnog radnika.

Ako ćemo samo da mu promenimo ime u porodičnog lekara, nećemo ništa uraditi.

Ako promenimo ingerencije, obaveze i opseg rada, onda ćemo da imamo sjajnu medicinu.

Tada bi manje slali ljude u bolnice, smanjio bi se pritisak na njih, kao i na klinike i institute.

Zašto da pacijenta upućujem kod urologa, da odobri lek, koji ja znam i mogu da prepišem?

Zašto da šaljem kod psihijatra, ako nekom treba lek za smirenje, ili kod endokrinologa da odobri da se pacijentu urade hormoni, ako ja znam da je to potrebno?

Lekari opšte medicine su svedeni na to da pišu upute, recepte i doznake.

Da izbacite sve lekare iz domova zdravlja i da umesto njih stavite sestre sa 15 godina iskustva, niko ne bi primetio da su lekari otišli.

To je žalosno.

• Zašto u Srbiji nema uvek leka za dijabetes
• Ima li dovoljno lekova u Srbiji i kako cene i navike potrošača utiču na nestašice
• Lekovi za smirenje na Balkanu idu kao alva, često i bez recepta – šta kažu stručnjaci

Svetska organizacija lekara opšte medicine predviđa da lekar porodične medicine samostalno završava 80 odsto zdravstvenih problema.

Moja sestra živi u Kanadi, za 24 godine nije tri puta bila kod specijaliste, a jeste oboljevala, za vreme trudnoće samo je jednom bila kod ginekologa.

S druge strane, kod nas primarna zdravstvena zaštita počiva na SOM, LOM i SMRAD lekarima – to su specijalisti opšte medicine, lekari opšte medicine (bez specijalizacije) i specijalisti medicine rada.

Između specijalista i lekara opšte medicine, njihovog obima rada, nema nikakve razlike, a onda se postavlja pitanje zašto ste išli na specijalizaciju koja traje četiri godine.

Ukoliko bi se takav recept prihvatio, u roku od dve ili tri godine, sa dopunskim obrazovanjem i učenjem kliničkih veština, napravili bismo kompetentne lekare.

Kod njih onda narod više ne mora da traži uput, nego pomoć.

7. Definisanje paketa primarne zdravstvene zaštite

Odrediti šta i koliko može neko da dobija za osnovni paket primarne zaštite, ne može beskonačno.

Da znamo koliko možemo puta da vadimo krv ili posetimo lekara godišnje o trošku zdravstvenog osiguranja.

Imate pacijente koji uopšte ne sarađuju s lekarima, ako nekom kažem da ne puši, jer ima astmu, on insistira da puši i dolazi svaki dan na terapiju.

Onda moram da pitam čemu ja služim, osim da idem uz dlaku nečijim kapricima.

Zato se ja nikad nisam pokajao što sam otišao u privatnike, žao mi je što to nisam učinio ranije.

Tatjana Vešović, načelnica Odeljenja ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici u Vršcu*

8. Privatni domovi zdravlja i bolnice treba da uđu u zdravstveni sistem

Trenutno su naše bolnice i domovi zdravlja apsolutno zavisni od Ministarstva, nemamo mogućnosti da naša bolnica zaradi dodatni novac.

Mogle bi da se nude usluge koje bi bile veoma skupe u privatnim klinikama, a da na taj način zarade državne ustanove.

Treba dozvoliti menadžerima bolnica da budu malo menadžeri – da operacione sale koje rade pre podne rade, popodne budu izdate, uz doplatu i angažovanje naših kolega.

Favorizovanjem malih bolnica omogućujete im da rade i zarade, a ne da se zatvore.

Što ja ne bih nekog porodila, u drugoj smeni, ako neko želi, ali da za to postoji cenovnik.

Pacijent ne mora onda da ide kod privatnika.

I to nije legalizovana korupcija, nego ja zarađujem van radnog vremena kao što bih u privatnoj bolnici uradila.

• Od četa sa lekarima, do „zdravstvenog Bukinga“: Kako je telemedicina stigla na Balkan
• Nadrilekarstvo u Srbiji i dalje nekažnjeno
• Operacije smanjenja kilograma u Turskoj koje su dovele do smrtnih slučajeva

9. Digitalizacija

Zatrpani smo papirologijom, pišemo upute, izveštaje, laboratorijske analize. To mora da se rastereti.

Informacioni sistem treba da olakša rad svima nama.

Uveli smo elektronski karton, a uopšte i dalje nemamo uvid kad dođe pacijentkinja kod mene sa nekim tegobama, da vidim šta je moj kolega u primarnom sektoru uradio, da se to ne bi ponavljalo.

A da ne pričam o privatnom zdravstvu: ako pacijent ne ponese dokumentaciju, kao da je prvi put došao kod lekara.

Dobro bi bilo sisteme objediniti, kad uđete u matični broj, da dobijete kompletan zdravstveni karton i pratite pacijenta.

I ne može pregled da traje pet minuta, dok uđe pacijent pitate kako ste, uzmete anamnezu, prođe pet minuta.

Iz iskustva pričam, dok se žena skine, pregledamo, pa objasnimo, jedan ginekološki pregled ne može da traje manje od 15-20 minuta do pola sata.

*Tatjana Vešović je predsednica Gradskog odbora Demokratske stranke u Vršcu i članica Izvršnog odbora

Šta kaže država?

Ministarka zdravlja Danica Grujičić ocenila je rezultate istraživanja kao objektivne i navela da su bolja organizacija posla, manje gubljenja vremena na papirologiju, brže zakazivanje pregleda, i posebno nabavka opreme i povećanje zarada, prioriteti za jačanje i unapređenje sistema.

„Stručnost i posvećenost naših lekara i zdravstvenih radnika prepoznati su i od pacijenata kao najjači adut, a raduje me i to što većina kolega planira da ostane u Srbiji, u državnim ustanovama.

„Digitalizacija koju sprovodimo poboljšava efikasnost, zato ohrabrujem i građane i lekare da koriste digitalne usluge i sisteme, a mi ćemo se truditi da poboljšamo komunikaciju sa strukom i građanima o potrebama koje imaju u zdravstvu“, rekla je Grujičić kada su objavljeni nalazi istraživanja.

O reformi primarne zdravstvene zaštite ministarka je govorila u više navrata, ali se čekaju konkretni koraci.

„Moramo da uspostavimo sistem čiji će temelj biti porodični lekar u svakom kvartu. To mora da se planira prema specifičnostima svake sredine“, izjavila je za Novosti u aprilu ove godine.

Na pitanja BBC na srpskom iz Ministarstva nisu odgovorili.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]