Operacionom salom zavladala je tišina, a napetost je rasla sve dok nije postala gotovo fizički opipljiva u prostoriji.

Hirurzi su upravo bili povezali svinjski bubreg sa ljudskim telom.

Kleme su otpuštene i ljudska krv je potekla u svinjski organ.

„Mogli ste da čujete iglu kako pada“, kaže hirurškinja za presađivanje organa doktorka Džejmi Lok.

Da li su uspeli ili ne postaće jasno za svega nekoliko trenutaka i trenutno se po svačijim glavama motalo samo jedno pitanje:

„Ružičasto ili crno?“

Ako telo pokrene agresivni napad na strani organ – nastaće rupe u svakoj ćeliji u svinjskom tkivu i organ će se zapušiti od iznutra ka spolja.

Postaće mrljav, potom će poplaveti, a zatim i potpuno pocrneti, i to za svega nekoliko minuta.

Ako „hiperakutno odbacivanje“ bude izbegnuto, organ će postati jarko ružičast od protoka krvi i kiseonika.

„Pretvorio se u prelepu ružičastu boju… prostoriju je ispunio osećaj olakšanja, osećaj radosti i nade.

„Mogli smo da udarimo jedni drugima petaka“, rekla je doktorka Lok, sa Univerziteta u Alabami, u Birmingemu, u SAD.

Ova operacija samo je jedna u nizu medicinskih prekretnica koje su obnovile interesovanje za polje ksenotransplantancije.

Hirurški tim sa Univerzitet Alabama u Birmingemu

Korišćenje životinjskih organa u ljudskom telu je stara ideja, i varirala je od „uživanja u životu“ putem implantiranih testisa šimpanzi do zamenjenih bubrega i srca preuzetih od naših rođaka primata.

Potonji bi se često završavao smrću ubrzo posle zahvata.

Problem je u tome što naš imuni sistem tretira presađeni organ kao infekciju i napada ga.

Ovih dana sva pažnja je usmerena na svinje, budući da su njihovi organi otprilike prave veličine, a mi imamo vekovno iskustvo u njihovom uzgoju.

Ali izazov hiperakutnog odbacivanja – održavanje organa ružičastim, a ne crnim – ostaje isti.

Ne možete samo da skoknete do farme, izaberete svinju i presadite njene organe.

Moralo je da dođe do ogromnog napretka u genetskom inženjeringu da bi se izmenila DNK svinja tako da njihovi organi postanu kompatibilniji sa našim imunim sistemom.

Pogledajte video: „Moj novi život sa licem nepoznate osobe

Robert Čelzi preživeo je opekotine trećeg stepena na većem delu tela

Skorašnja presađivanja bubrega i srca preuzimala su organe od specijalno dizajnirane „desetogenske svinje“.

Ona ima jedno genetsko podešavanje kako bi se sprečilo da bilo koji donirani organ reaguje na ljudske hormone rasta i da nekontrolisano izraste.

Druga ključna izmena izbacuje šećerni molekul, zvani alfa-gal, koji se lepi za površinu svinjske ćelije i ponaša kao ogroman svetleći neonski znak koji obeležava tkivo kao potpuno strano.

Jedno krilo našeg imunog sistema, zvano komplementarnost sistema, neprestano patrolira telom tražeći alfa-gal.

Zbog toga organi mogu da budu odbijeni i da odumru svega nekoliko trenutaka nakon presađivanja.

Dva druga „neonska znaka“ genetski su uklonjena, a šest ljudskih je dodato, ponašajući se kao kamuflažna mreža preko svinjskih ćelija kako bi pomogli u skrivanju od imunog sistema.

Desetogenske svinje koje nastanu potom odgajaju se u sterilnim uslovima da bi odgovarale za presađivanje.

Bubreg i srce

Par svinjskih bubrega je u septembru 2021. godine presađen u telo Džima Parsonsa koji je doživeo moždanu smrt.

On je želeo da bude davalac organa kad umre i kad su njegovi bubrezi donirani, svinjski bubrezi su stavljeni na njihovo mesto uz dozvolu njegove porodice.

Doktorka Lok je opisala trenutak kad je jedan od bubrega počeo da stvara urin „izuzetnim“ i smatra da ksenotransplatancija može „zaista da promeni živote ljudi, i da budem sasvim otvorena, da im spasi živote.“

Ona očekuje da započne klinička testiranja kasnije tokom godine.

Ta operacija bila je trodnevni eksperiment, ali za to vreme su se hirurzi iz Medicinskog centra Univerziteta u Merilendu spremali da odu korak dalje.

Njihov pacijent, Dejvid Benet (57) patio je od teškog oboljenja srca.

Bio je proglašen nepodobnim za presađivanje ljudskog srca i u životu ga je održavala Ekmo mašina, koja je potpomagala rad njegovog srca i pluća.

Benet je opisao dobijanje svinjskog srca kao „pucanj naslepo“.

Desetogenska svinja dovezena je u bolnicu i 7. januara njeno srce je ubačeno u grudni koš Dejvida Beneta.

Operacija je bila nezgodna zato što je Benetovo bolesno srce bilo otečeno, tako da je povezivanje krvnih sudova na manje svinjsko srce predstavljalo veliki izazov.

Ponovo je došlo do trenutka napetosti kad se čekalo da se vidi da li će srce biti rapidno odbačeno, ali ono je nastavljalo da kuca i ostalo ružičasto.

Doktor Muhamed Mohiudin, direktor bolnice za srčane ksenotransplatancije, rekao je da nije očekivao da će dočekati ovo „za svog života“.

Kad sam razgovarao sa njim mesec dana posle operacije, rekao je da još uvek nema znakova da je organ odbačen, ali da je Benet i dalje slabašan.

„Ubacili smo novi ferarijev motor u automobil iz šezdesetih. Motor radi savršeno, ali ostatak tela mora da se prilagodi“, rekao je on.

presađivanje svinjskog srca u ljudsko telo — Prva operacija presađivanja svinjskog srca u ljudsko telo izvršena je u Baltimoru

Ali Benet je umro dva meseca posle presađivanja.

Uzrok, i stoga implikacije po ksenotransplantaciju, još uvek nije jasan.

Benet je bio veoma slabašan i pre operacije, i vrlo je moguće da čak ni novo srce nije bilo dovoljno da ga spase.

Nisu primećeni znaci odbacivanja organa, ali ako detaljna analiza srca bude pokazala znake da ga je imuni sistem napao, desetogenska svinja će možda morati dodatno da se modifikuje da bi njeni organi odgovarali ljudskom telu.

S druge strane, možda sve zavisi od naše anatomije, a svinjska srca možda nisu dorasla tom poslu ljudskom telu.

Naša srca moraju da rade mnogo jače u borbi protiv gravitacije od svinjskog, zato što hodamo na dve noge, a ne četiri.

Kris Dening, profesor biologije matičnih ćelija sa Univerziteta u Notingemu, rekao je da je pobeda protiv hiperakutnog odbacivanja značila da će se presađivanje srca može smatrati „uspešnim“.

Dodao je da ako je problem slabašnost, onda bi ksenotransplantancija „mogla da bude uspešna u budućnosti“, ali ako je do čovečje anatomije, onda bi to „potencijalno moglo da zaustavi čitavu priču“.

Bolnica planira da nastavi rad na kliničkim testiranjima.

Hirurg Bartli P. Grifit sa Dejvidom Benetom u januaru

Svinjska srca ne moraju da budu jednako dobra kao ljudska da bi i dalje spasavala ogroman broj života, prema rečima profesora Džona Volvorka, jednog od najeminentnijih britanskih hirurga za presađivanje organa.

Mnogi ljudi umiru čekajući na transplantaciju.

Profesor Volvork, koji je izveo prvu transplantaciju srca-pluća-jetre na svetu i bio rani pionir ksenotransplantacije, kaže da je bolje pružiti 1.000 ljudi 70 odsto šansi za preživljavanje sa svinjskim srcem nego 100 ljudi 85 odsto šansi sa ljudskim srcem.

„Dakle, čak i ako nije dovoljno dobro kao presađivanje ljudskih organa, i dalje smo uradili više dobra nego da nismo operisali tih 1.000 pacijenata“, kaže on.

Ksenotransplantacija je oduvek delovala kao sledeća velika stvar u medicini transplantacije.

Nema sumnje da je izvršeno mnogo revolucionarnih operacija, ali samo će dodatno istraživanje pokazati da li će ovo polje – i njegovi veliki snovi – ikada odrasti.

Doktorka Lok dodaje: „Naš cilj je da desetogenska svinja bude sposobna da spase pacijenta kojem je otkazao bubreg, pacijenta kome je otkazala jetra, pacijenta kojem je otkazalo srce i pacijenta u finalnim stadijumima plućne bolesti.

„To bi bilo izuzetno dostignuće i ja iskreno verujem da ćemo to postići za mog života.“

Pratite Džejmsa na Tviteru

Pogledajte video: Prva pluća za transplantaciju prevezena dronom spasla život Kanađaninu