Mediji i društvene mreže u Srbiji: Kome se više veruje u kriznim vremenima

Nepunih godinu dana pošto je CERN u maju 1991. objavio World Wide Web standard, Čikago Tribjun je osnivanjem prvog medija na internetu pod nazivom Čikago Onlajn, otvorio vrata digitalnog sveta koji će u narednim decenijama izmeniti medije i informisanje na način koji medijska i novinarska istorija ranije nije zabeležila.

Pojava Gugla 1998, Fejsbuka 2004. i Tvitera 2008. godine ne samo da će transformisati okruženje u kome se ljudi širom sveta informišu, već će ove digitalne platforme u potpunosti promeniti način proizvodnje, širenja i recepcije vesti, pa i vesti same.

Srbija nije mnogo kaskala za svetom kada je u pitanju uspostavljanje novih medija.

Krajem 1995. godine počeo je rad internet sajta radija B92, i to godinu dana pre nego što će čuveni BBC dobiti svoju onlajn verziju.

• Ljudi sve manje veruju medijima, ali i društvenim mrežama
• Novinarstvo u Srbiji – opasno zanimanje
• Kanta slobode: Društvene mreže

Višestruka promena medija – tehnološka, biznis, profesionalna i uređivačka, čini digitalni informativni svet u Srbiji danas vrlo dinamičnim.

Sve je manje tradicionalnih medija koji nemaju svoja internet izdanja, povećava se broj digital-born (Digital born) medija, a društvene mreže sve su značajniji faktor u javnom informisanju.

Koliko su četvrt veka od uspostavljanja prvih online medija ljudi u Srbiji okrenuti svetu digitalnih medija, ili pak njihovo informisanje ostaje vezano za oflajn medije?

U kojoj meri se tradicionalne navike čitanja, slušanja i gledanja vesti prenose ili menjaju u onlajn okruženju?

I kako se kriza poput pandemije Kovid-19 odražava na digitalne i informativne navike?

Ovo su neka od pitanja kojima se bavilo istraživanje Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji, koje je sproveo Centar za medije Fakulteta političkih nauka u julu ove godine, po metodologiji kojom Rojtersov institut za novinarstvo sa Univerziteta Oksford globalno istražuje Digitalne vesti.

Istraživanje je finansijski pomogao BBC Njuz na srpskom.

Informisanje između televizijskih vesti i društvenih mreža

Kada zakorači u svet digitalnih medija, svaki peti korisnik vesti u Srbiji u potpunosti napušta tradicionalne medije, čime ovi izvori informacija za njih ostaju deo informacione prošlosti.

Istraživanje pokazuje da se, slično kao i u svetu, najlakše odričemo štampe i radijskog programa, a korisnici digitalnih vesti najviše ostaju vezani za tradicionalne centralne informativne emisije – TV dnevnik.

U ovoj fazi digitalne transformacije u Srbiji, informativni spektar za prosečnog online korisnika vesti gotovo ravnomerno je podeljen između tri ključna izvora vesti: sajtova tradicionalnih medija, društvenih mreža i televizije.

Visoka zastupljenost televizije kao jedinog tradicionalnog medija koji i dalje uspešno održava svoj izvorni format za distribuciju vesti, u Srbiji se može smatrati i delom tradicije mediteranskog kruga zemalja u kojima se publika istorijski više vezala za elektronske nego za štampane medije.

Međutim, aktuelna pandemijska kriza je i u zemljama širom sveta zaustavila višegodišnji pad, pa se od početka ove godine prvi put beleži rast televizije kao izvora vesti u zemljama širom sveta.

• Alternativna budućnost – kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina
• Majkrosoft će „novinare zameniti robotima”
• BBC: Novi direktor „spreman da otpusti zaposlene koji krše pravila o nepristrasnosti“

U prva četiri meseca 2020. godine, u Velikoj Britaniji, SAD, Nemačkoj, Španiji, Južnoj Koreji i Argentini, u proseku je za 5 procenata porasla zastupljenost televizije kao izvora vesti.

Istraživači ovaj trend dovode u vezu sa povratkom na proverene izvore vesti u kriznim vremenima, posebno na javne servise.

Međutim, u istom periodu jednako je porasla zastupljenost društvenih mreža kao sasvim neizvesnog dela digitalnog prostora u kojem su građani širom sveta tragali za informacijama, a gde se selekcija i distribucija vesti ne odvija prema principima javnog interesa koju garantuju klasični gejtkipera (gatekeeper) iz sveta starih medija, već na osnovu algoritamski prepoznatih individualnih parametara svakog korisnika.

Poput TV dnevnika, društvene mreže su u Srbiji jedan od izvora vesti za tri četvrtine onlajn populacije, a za trećinu su ključni izvor vesti.

U tom smislu, Srbija značajno prevazilazi evropski trend, budući da se na primer u Velikoj Britaniji manje od polovine iste populacije informiše putem društvenih mreža, a u Nemačkoj svega 39 odsto.

I u zemljama regiona, društvene mreže su u poređenju sa Srbijom značajno manje zastupljene kao izvori vesti (Hrvatska 55 odsto, Rumunija 60 odsto).

Grčka među evropskim zemljama beleži najveću zastupljenost društvenih mreža kao jednog od izvora vesti (71 odsto), što je i dalje manje od Srbije (76 odsto).

Reč je o zemlji čija je publika, prema podacima Eurobarometra iz 2001. godine, u digitalno doba zakoračila dominantno kao televizijska, dok je nemačka publika, koja je danas manje usmerena na društvene mreže, u digitalni svet ušla sa gotovo jednako razvijenim navikama čitanja novina i gledanja televizije.

Koliko su televizija i društveni mediji već sada zauzeli isključiv odnos kao izvori vesti, pokazuje i generacijski uslovljena razlika među korisnicima vesti – što su korisnici stariji više koriste televiziju kao izvor vesti, gotovo jednako kao što niža starosna dob uslovljava veću vezanost za društvene mreže.

Između krajnjih oflajn i onlajn granica medijskog pejzaža je prostor tradicionalnih medija koji su prošli proces konvergencije sa digitalnom tehnologijom.

Većina medija u Srbiji ima svoja onlajn izdanja i to je omogućilo da trećina korisnika vesti ostane pri tradicionalnim medijima kao ključnim izvorima informisanja u Srbiji, ali u novom digitalnom okruženju.

Internet izdanje britanskog javnog servisa – BBC- u periodu prvog talasa pandemije virusa korone zabeležilo je najveći broj poseta ikada, sa više od 70 miliona jedinstvenih pregleda za nedelju dana.

U Srbiji je, sa druge strane, istraživanje koje je sprovedeno u vreme prostesta organizovanih zbog najave uvođenja mera ograničenja kretanja nakon izbora održanih u uslovima pandemije, pokazalo da je sajt RTS-a glavni izvor vesti za manje od petine onlajn populacije, dvostruko manje od sajta N1 televizije.

Tokom proteklih godina U Srbiji su pokrenuti različiti informativni onlajn portali koji se nadmeću sa poznatim medijskim brendovima za pažnju čitalaca vesti.

Za 5 odsto ispitanika oni su postali glavni izvor vesti, dok ih 35 procenata povremeno posećuje.

Ovaj tip medija u Evropi je značajno razvijeniji u Španiji i Francuskoj nego u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, dakle u državama u kojima je nasleđe informativnih medija značajno slabije i gde se digitalni prostor prepoznaje kao nova mogućnost za informativno novinarstvo i izvor vesti.

A pre vesti… Fejsbuk

Modeli informisanja koji su ustanovljeni u prošlom veku najdrastičnije su preoblikovani nastankom društvenih mreža.

Ne samo da nova komunikaciona tehnologija menja procese proizvodnje, distribucije i recepcije vesti, već se ona sama prilagođava i preoblikuje u skladu sa načinima na koji se koristi, gradeći iznova nove informacione obrasce.

U takvom kompleksnom, fluidnom i dinamičnom okruženju, društvena mreža oko koje se informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji dominantno oblikuje je Fejsbuk (77 odsto onlajn stanovništva koristi Fejsbuk za vesti).

Ova društvena mreža se gotovo tri puta češće koristi od Instagrama, Jutbjuba (YouTube) ili Vajbera (Viber) za pronalaženje, čitanje, gledanje deljenje ili komentarisanje vesti, a gotovo pet puta više od Tvitera (Twitter) i devet puta više od Vacapa (WhatsApp).

• Snimci sa dezinformacijama o korona virusu imaju milione pregleda
• Korona virus: Ljudske žrtve lažnih vesti
• Upoznajte prodavce lažnih vesti sa Kosova

Korišćenje Fejsbuka kao izvora vesti u Srbiji je više nego dvostruko veće u odnosu na svetski prosek i ovo je jedina društvena mreža koja već godinama u svetu ne beleži rast.

Dok je od izbijanja pandemije komunikaciranje i informisanje širom sveta uglavnom preusmereno na različite otvorene i zatvorene grupe, što se posebno odražava na rast Vacapa, ispitivanje sprovedeno u Srbiji ukazuje na svojevrsnu informativnu neizvesnost, budući da ljudi često na vesti nailaze slučajno, kada su na Fejsbuku iz nekog drugog razloga.

Koliko je informisanje u digitalnom okruženju algoritamski uslovljeno posebno je vidljivo među mlađim generacijama, koje vestima mnogo više pristupaju putem društvenih mreža nego direktnim pristupom izvoru vesti.

Instagram je još jedna mreža koja tokom godina širom sveta beleži značajan rast i kada je reč o broju korisnika i praćenju vesti na ovoj platformi.

Stalne inovacije (Instagram stori, IGTV) na mreži koja je osmišljena za korišćenje posredstvom mobilnih telefona posebno se prepoznaje među mladima.

Dve trećine mlađih od 25 godina provodi vreme na ovoj platformi, što za posledicu ima da se kao izvor vesti približava Tviteru (u poslednjih šest godina razlika je sa 7 odsto smanjena na svega 1 odsto).

Kod nas je Instagram kao izvor vesti značajno zastupljeniji od Tvitera (za 11 odsto).

Tviter u Srbiji okuplja uglavnom specifičnu grupu ljubitelja vesti.

Za razliku od Fejsbuka, korisnici Tvitera na ovoj mreži ne nailaze slučajno na vesti, već naprotiv, ova platforma upravo privlači ljude koji društvene mreže koriste za informisanje i komentarisanje aktuelnih događanja.

Nakon neznatnog pada, i u svetu Tviter beleži rast u proteklih godinu dana.

• Zašto slavne ličnosti u Americi bojkotuju društvene mreže
• Ser Dejvid Atenboro otvorio Instagram profil u pokušaju da „spase planetu“
• Život u raljama algoritma

Budućnost onlajn informisanja

Da će onlajn informisanje biti dominantan način saznavanje sveta u kojem živimo pokazuje podatak da je mlađima od 44 godine u Srbiji informisanje na internetu najzastupljeniji način praćenja vesti.

Sudeći prema navikama koje su mlađe generacije oblikovale u digitalnom okruženju, mobilni telefon je uređaj putem kojeg će se online populacija dominantno informisati.

Ako mlade generacije zadrže trenutne navike praćenja vesti, algoritam društvenih mreža biće ključni faktor informisanja građana, koji će dominantno čitati, gledati i slušati one vesti koje su u skladu sa njihovim stanovištima, a takve vesti bile bi podsticajne i za plaćanje.

Ukoliko mladi ne budu tokom vremena menjali izbor društvenih mreža za praćenje vesti, Fejsbuk tokom godina može gubiti na popularnosti kao izvor vesti, ali prvenstveno u korist sopstvenih platformi Instagrama i Vacapa, kao i Tvitera.

Najzad, podkast koji i u svetu najbolje komunicira sa mladima, i u Srbiji može tokom godina biti sve značajniji format za online informisanje, budući da je zainteresovanost za podkast u ovom trenutku u Srbiji (35 odsto) veća i od svetskog proseka (31 odsto).

/autor: Snežana Bajčeta, doktorandkinja medijskih studija na Fakultetz političkih naukau Beogradu/

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]