Mediji i sloboda: Marija Resa -f ilipinska novinarka proglašena krivom za sajber klevetu

U slučaju koji se doživljava kao ispit medijskih sloboda na Filipinima, novinarka Maria Resa proglašena je krivom za sajber klevetu.

Ona je odbacila optužbe tvrdeći da su ove politički motivisane.

Bivši novinar njenog sajta Repler takođe je osuđen. Oboje su pušteni uz kauciju dok se čeka na odluku o žalbi, ali bi mogli da dobiju i do šest godina zatvora.

Zagovornici slobode štampe kažu da je cilj suđenja da ućutka kritičare predsednika Rodriga Dutertea.

• Sloboda medija u Srbiji: Napadi političara i manjak solidarnosti
• Žena koja se usudila da vodi feminističku radio stanicu u Avganistanu
• Sedam pokazatelja da svet nije pravljen po meri žena

Ali predsednik i njegovi sledbenici optužili su nju i njen sajt za objavljivanje lažnih vesti.

U zemlji u kojoj se ugroženi novinari, Resin slučaj postaje simboličan i pažljivo se prati – i kod kuće, i u inostranstvu.

Za šta je optužena?

Slučaj protiv nje tiče se osam godina stare priče iz Replera o navodnim vezama biznismena Vilfreda Kenga sa bivšim sudijom.

Krivično gonjenje zasnovano je na zakonu o „sajber kleveti“, koji je na snagu stupio u septembru 2012. godine – četiri meseca nakon što je Repler objavio dotični članak.

Ali tužioci kažu da je korekcija priče iz 2014. godine – da bi se ispravila „slovna greška“ – značila da sada članak potpada pod ovaj zakon.

Sudija je u ponedeljak izjavila da Repler nije ponudio nikakav dokaz koji bi potkrepio njegove optužbe protiv Kenga.

Sudija Rainelda Montea dodala je da je njena presuda zasnovana na dokazima predstavljenim na sudu – dodajući da sloboda štampe „ne sme da se koristi kao štit“ za klevetu.

Resi i njenom kolegi dozvoljeno je da ostanu na slobodi uz kauciju, dok se ne donese odluka o mogućoj žalbi.

Ali ako presuda bude potvrđena, ona sa sobom nosi kaznu do šest godina zatvora.

„Za sve Filipince ovde se ne radi samo o Repleru, ovde se ne radi samo o nama, ovde se radi o svakom od nas“, izjavila je Resa posle izricanja presude.

„Sloboda štampe je temelj svakog prava koje imate kao stanovnik Filipina.“

Ko je Marija Resa?

Resa je rođena na Filipinima, ali se kao dete preselila u SAD, nakon što je Ferdinand Markos početkom sedamdesetih uveo vojnu diktaturu.

„Završila sam u Nju Džersiju, gde sam jedva govorila engleski i morala sam da prokljuvim šta će jedno nisko smeđe dete raditi u tom velikom belom svetu“, rekla je ona BBC-jevoj novinarki Lis Duset u jednom skorašnjem intervjuu.

Resa se usredsredila na školovanje i, posle studija na prestižnom Prinstonu, vratila se na Filipine da „pronađe korene“.

„Oduvek sam mislila da nisam Amerikanka kao što su Amerikanci, a onda sam, kad sam se vratila na Filipine, shvatila da nisam ni Filipinka.“

Kako je postala novinarka

Resin povratak na Filipine poklopio se sa Revolucijom snage naroda iz 1986. godine – kad su Filipinci izašli na ulice da zbace Markosa sa vlasti.

Njen odlazak u novinarstvo ispočetka je bio način da nauči nešto više o svojoj zemlji od koje se otuđila, ali ubrzo je postalo nešto više.

„Shvatila sam: ‘Oh moj Bože, neko će mi platiti ako napišem priču'“, rekla je ona.

Njena nova karijera dovešće je osamdesetih i do njenog prvog susreta sa Duterteom, dok je on još bio gradonačelnik Davao sitija.

Nalazila se na brojnim istaknutim položajima – uključujući kao šefica redakcije američke mreže CNN za Filipine i Indoneziju i urednica informativne redakcije filipinskog televizijskog kanala ABS-CBN.

Stvaranje Replera

Resa je 2012. godine bila suosnivačica onlajn njuz sajta Repler, spojivši reči „rep“, što znači pričati, i „ripl, praviti talase“, objasnila je ona jednom.

Imala je ambicije da Repler pretvori u najveći njuz sajt na Filipinima, tako da je „angažovala najpametnije dvadesetogodišnjake koje je mogla da nađe“, i „prigrlila društvene mreže“.

Repler sada ima skoro četiri miliona pratilaca na Fejsbuku i postao je poznat po inteligentnim analizama i nepokolebljivim istragama.

Sajt je stekao mnogo pažnje 2015. godine, kad je Duterte – tada još gradonačelnik Davaoa – rekao Resi da je ubio troje ljudi.

Posmatrači kažu da je Resa bila ključna za uspeh Replera.

„Prvo, nikad nije odstupila; nastavila je da se bori za ono u šta veruje. Takođe, poseduje kredibilitet. U ovom poslu je decenijama… i dobro ga radi.“

„Potom, ima pristup međunarodnim medijima i veze u svetu“, rekla je Džoi Barios-Le Blank, predavačica na Berklijevoj Katedri za jugoistočnoazijske studije na Kalifornijskom univerzitetu.

Dopisnik BBC-ja iz Manile Hauard Džonson opisuje je kao fascinantnu govornicu, s oštrim analitičkim umom.

Ona je vešta u objašnjavanju složenih društvenih događanja svojoj publici, naročito po pitanju društvenih mreža i njihovog uticaja, dodaje on.

Kritika vlasti

Repler je jedna od retkih medijskih organizacija na Filipinima koja je otvoreno kritički nastrojena prema Duterteu i njegovoj politici.

Pisao je opširno o ratu protiv droge populističkog predsednika, u kome je stradalo hiljade ljudi.

Resa je lično izveštavala o širenju vladine propagande na društvenim mrežama, dok su se druge priče na Repleru kritički bavile problemima mizoginije, kršenja ljudskih prava i korupcije.

To kod Dutertea nije prošlo neprimećeno. Govoreći sa novinarem Replera prošle godine, predsednik je rekao: „Kad već pokušavate da nas zatrpate smećem, onda je najmanje što možemo da uradimo da vam objasnimo – a šta je sa vama? Jeste li vi čisti?“

Predsednik je zabranio da novinari Replera izveštavaju o njegovim zvaničnim aktivnostima, a prošle godine je vlada povukla sajtu dozvolu za rad.

Na osnovu tužbe protiv Rese, ona je prošle godine bile dvaput hapšena.

U martu je uhapšena zato što je navodno prekršila zakon koji zabranjuje strano vlasništvo nad medijima. Repler je odbacio vladine optužbe da sajt kontroliše organizacija stacionirana izvan Filipina.

Duterte kaže da su optužbe za utaju poreza legitimne i da nemaju nikakve veze sa Replerovim izveštavanjem, dok vlada ističe da je tužbu za „sajber klevetu“ podneo privatni biznismen.

Resa je sve slučajeve protiv nje opisala kao „političko oruđe“ – što je tvrdnja koju potvrđuju aktivisti i grupe za borbu za slobodu štampe iz svih krajeva sveta.

Reputacija

Barios-Le Blank izjavila je da je Resa postala simbol patnje novinara na Filipinima.

„A zato što je privukla pažnju međunarodne štampe, to je veoma važno.“

Resu je časopis Tajm 2018. proglasio „Ličnošću godine“ zbog krstarenja Replerom „kroz super-oluju dve najveće sile u informativnom univerzumu: društvenih mreža i populističkog predsednika sa autoritarnim sklonostima“.

Rejčel Džoli, urednica časopisa Indeks o cenzuri, prisetila se susreta sa Resom na novinarskom festivalu pre nego što je ova postala slavna. Čak i tada, vrlo brzo je počela da je doživljava kao „izuzetno snažnu ličnost koja je u stanju da podnese pritisak vlasti“.

Lokalna novinarka Elen Tordesiljas rekla je za BBC da je Resa „cenjena kao jedna od onih koja se suprotstavila Duterteu.“

Ali ove stavove ne dele svi i Resa je izjavila da je navikla da dobija preteće poruke.

Naš dopisnik kaže da je Resina reputacija vezana za Duterteovu popularnost, a njegovi sledbenici na društvenim mrežama usmeravaju veći deo narativa ka njoj.

„Uz podršku Duterteu koja je još uvek značajno visoka, i njegova ismevanja nje u prošlosti, Resa je strpana u neku vrstu ‘elitne’ kategorije“, rekao je akademik koji se bavi Jugoistočno azijskim studijama, ali je tražio da ostane anoniman.

„Njen rad je briljantan i preko potreban da bi se zauzdao Duterte, ali populistička percepcija nje na Filipinima – izvan Manile – jeste da je ona ‘van svih tokova’.“

Sa lica mesta

Hauard Džonson, dopisnika sa Filipina

Nalazio sam se direktno iza Marije Rese na sudu. Tiho je vrtela glavom dok je sudija saopštavala da vlada nije vršila pritisak na današnji slučaj.

Ona odavno tvrdi da je slučaj politički motivisan – ističući kao dokaz 11 prijava protiv Replera podnetih 2018. godine, uključujući optužbe za utaju poreza i strano vlasništvo nad sajtom.

Predsednik Duterte je jednom nazvao Repler „medijom lažnih vesti“, nakon što je bio iritiran izveštavanjem o njegovoj kaznenoj politici i navodnom sukobu interesa u njegovim najužim krugovima – što su navodi koje je oduvek negirao.

Ali advokati Vilfreda Kenga insistiraju da se današnji slučaj ticao skidanje ljage sa imena njihovog klijenta, posle optužbi Replera koje su se pozivale na „obaveštajni izveštaj“ o tome da je Keng upleten u trafiking i trgovinu drogom.

On je oduvek negirao te optužbe.

Sudija Rainelda Montea rekla je da Repler nije uspeo da predstavi taj izveštaj sudu – i nije potvrdio tvrdnje navodno iznesene u njemu.

Kako prolaze novinari na Filipinima?

Iako ustav garantuje slobodu štampe, Filipini su jedno od najopasnijih mesta na svetu za novinare, tvrdi američki Fridom haus.

„Privatne milicije, koje često angažuju lokalni političari, ućutkuju novinare potpuno nekažnjeno“, kažu Novinari bez granica.

Kritičari predsednika Dutertea tvrde da su, otkako je došao na vlast, mediji izloženi pritiscima i odmazdi vlade, ukoliko prestrogo kritikuju administraciju.

„Ova presuda ističe sposobnost tiranskog vladara Filipina da izmanipuliše zakone tako da može da kazni kritički nastrojene poštovane medijske glasove po kakvu god krajnju cenu po zemlju“, rekao je Fil Robertson, zamenik direktora Hjuman rajts voča za Aziju.

Prošlog meseca je jedan od vodećih emitera u zemlji ABS CBN prestao sa emitovanjem nakon što mu je medijski regulator naložio da prekine sa radom dok čeka obnavljanje dozvole.

Ovaj kanal u prošlosti je umeo da naljuti predsednika Dutertea.

„S ovim poslednjim napadom na nezavisne medije, istorijat ljudskih prava na Filipinima nastavlja svoj slobodni pad“, izjavio je Nikolas Bekvelin, regionalni direktor za Aziju i Pacifik Amnesti internešenela.

„Vreme je za Ujedinjene nacije da hitno otvore međunarodnu istragu o krizi ljudskih prava u ovoj zemlji, u skladu sa nedavnim zaključcima same kancelarije UN-a za ljudska prava.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog tema za nas, javite se na [email protected]