Sve veći broj ljudi prestaje da prati vesti, opisujući ih kao depresivne, surove i dosadne, pokazuje svetsko istraživanje.
Četvoro od deset ljudi ili 39 odsto svetskog stanovništva trudi se da izbegava vesti, podaci su najnovijeg istraživanja Instituta Rojters na Univerzitetu Oksford.
Ove brojke znatno su veće u poređenju sa onim iz 2017. godine, kad je 29 odsto ljudi reklo da se trudi da ne prati medije.
Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku možda su doprineli želji da se medijska izveštavanja izbegnu, kažu autori studije.
Dodali su i da je zaobilaženje vesti sada na rekordno visokom nivou.
JuGov (YouGov) je u januaru i februaru anketirao ukupno 94.943 odraslih iz 47 zemalja za ovogodišnji Didžital njuz riport (Digital News Report).
Podaci su objavljeni u godini u kojoj su milijarde ljudi širom sveta izašli na birališta ili ih čekaju izbori, kao recimo u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD.
- Kako nenormalno postaje normalno i kako to da sprečimo
- „Lažete o visokim temperaturama, namerno izazivate strah“: BBC na udaru lažnih tvrdnji
- Krsta Cicvarić, zaboravljeni otac tabloida u Srbiji koji „nije bio cvećka“
- Iza kulisa britanskog časopisa „Lajt“ koji širi teorije zavere i mržnju
U izveštaju se navodi da su izbori povećali interesovanje za vesti u nekoliko zemalja, među kojima su i Sjedinjene Američke Države.
Međutim, prema studiji, sveukupno interesovanje opada.
Samo 46 odsto ljudi reklo je da je veoma ili izuzetno zainteresovano za vesti, što je daleko manje od 63 odsto zabeleženih tokom 2017. godine.
U Velikoj Britaniji se od 2015. godine interesovanje za vesti skoro prepolovilo.
„Dnevne vesti u medijima u skorije vreme su očigledno bile posebno zamarajuće.
„Imali smo pandemiju i ratove, tako da je potpuno prirodna reakcija ljudi to da okrenu glavu od vesti, bilo da bi zaštitili sopstveno mentalno zdravlje ili zato što jednostavno žele da nastave život“, rekao je Nik Njuman, autor studije za BBC.
Dodao je i da oni koji selektivno prate vesti, to čine jer se osećaju „nemoćno“.
„Oni imaju utisak kao da ne mogu da kontrolišu masovna dešavanja u svetu“, objašnjava.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Jedna grupa ljudi je sve više opterećena i zbunjena količinom informacija koja dolazi do njih, dok su drugi umorni od politike, kaže on.
Prema podacima iz izveštaja, veća je verovatnoća da će se žene i mladi osećati iscrpljeno zbog velikog broja vesti.
Ipak, poverenje u vesti ostaje stabilno.
Oko 40 odsto ljudi veruje medijima, za četiri odsto manje nego što je bilo u jeku pandemije korona virusa, pokazalo je istraživanje.
U Velikoj Britaniji, poverenje u vesti je blago poraslo ove godine, na 36 odsto, što je i dalje za oko 15 procenta niže nego pre referenduma o Bregzitu – izlasku Velike Britanije iz Evropske unije – 2016. godine.
BBC-ju se najviše verovalo u Velikoj Britaniji, a potom slede Kanal 4 i ITV.
TikTok pobeđuje Iks
Izveštaj je otkrio da je publika koja prati tradicionalne izvore izveštavanja, kao što su televizija i štampa, naglo opala tokom protekle decenije, a mlađi ljudi su se radije informisali ili preko društvenih mreža.
U Velikoj Britaniji, skoro tri četvrtine ljudi (73 odsto) reklo je da se informiše na internetu, polovina njih prati televiziju i samo 14 odsto štampu.
Najvažnija društvena platforma za vesti je i dalje Fejsbuk, mada je on u dugotrajnom padu.
Jutjub i Vocap ostaju važni izvori vesti za mnoge, dok je isformisanje putem TikToka u porastu.
TikTok je pretekao Iks, nekadašnji Tviter.
Oko 13 procenata ljudi koristi aplikaciju za deljenje vesti u formi videa, u poređenju sa 10 odsto korisnika Iksa.
Uloga TikToka u izveštavanju je znatno veća kod mladih koji imaju između 18 i 24 godina i iznosi čak 23 odsto.
Prateći ove promene, video postaje sve važniji izvor onlajn vesti, posebno kod mlađe publike.
Prema izveštaju, najviše su privlačni kratki video snimci vesti.
„Publika voli video snimke, jer su jednostavni za korišćenje i pružaju širok spektar relevantnog i zanimljivog sadržaja.
„Ali mnogi tradicionalni mediji su i dalje ukorenjeni u kulturi zasnovanoj na tekstu i bore se da se prilagode“, kaže Njuman.
U izveštaju se navodi da je jedna od svetlih tačaka podkast.
Ipak, oni privlače manjinski deo publike, koja je dobro obrazovana.
Izveštaj je otkrio i široko rasprostranjenu sumnju o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da se koristi u izveštavanju, posebno za potresne vesti o ratovima.
„Više se poverenja daje veštačkoj inteligenciji pri obavljanu jednostavnijih poslova poput transkripcije i prevođenja, ali se sumnja da ona može da zameni novinare“, piše u izveštaju.
Pogledajte video: Javljanje novinara BBC-ja iz Kijeva u vreme vazdušnog napada
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
