Hiljade žena, sa crnim trakama vezanim oko očiju, okupilo se u zimu 2019. ispred nacionalnog stadiona u glavnom gradu Čilea, Santjagu, kako bi izvelo performans uz pesmu „Silovatelj je na putu“.
Pesma otpora koja osuđuje nasilje nad ženama proširila se društvenim mrežama, a uskoro se pevala u svim većim gradovima od Latinske Amerike do Evrope.
Dve godine posle nastanka ovih stihova, o seksualnom nasilju odvažile su se da javno pričaju i žene u Srbiji.
Optužbe za seksualno uznemiravanje devojčica u Istraživačkoj stanici Petnica, prijavljivanje profesora glume Miroslava Aleksića za zlostavljanje i kampanja #Nisamprijavila, neki su od slučajeva koji su odjeknuli u javnosti i skrenuli pažnju na problem.
Povodom Međunarodnog dana žena, feminističke organizacije priprema osmomartovski protestni marš pod nazivom „Solidarne i pobunjene! Za radna prava, za pravdu i mir!“ u centru Beograda.
„Izlazimo na ulicu, važno mesto ženske borbe, kako bismo pobunom ukazale na loše stanje radnih prava i odsustvo pravde za potlačene u našem društvu i izrazile solidarnost sa svim obespravljenim radnicima, višestruko marginalizovanim ženama, sa raseljenim licima i izbeglicama“, navode u saopštenju.
- Sedam stvari koje treba da znate o Osmom martu – Danu žena
- „Nema države u kojoj su žene i muškarci potpuno ravnopravni“
- Izračunajte koliko vas košta pol
Međunarodni dan žena nastao je kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca, a od 1975. godine je u zvaničnom kalendaru Ujedinjenih nacija, navodi enciklopedija Britanika.
U Srbiji se Dan žena obeležava od 1914. godine.
Ove godine, zbog pandemije virusa korona koja traje već treću godinu, očekuje se više virtuelnih događaja.
Godina kada su žene u Srbiji progovorile
Glumica Milena Radulović je sredinom januara 2021. javno optužila učitelja glume Miroslava Aleksića za silovanje kada je imala 17 godina.
Optužbama su se pridružile i druge devojke.
Aleksić je uhapšen 16. januara prošle godine i do 10. septembra bio je u pritvoru, koji je tada zamenjen kućnim pritvorom uz elektronski nadzor.
Optužen je za četiri silovanja i pet krivičnih dela polnog uznemiravanja.
Na poslednjem suđenju održanom u februaru ove godine optuženi Aleksić negirao je krivicu.
- Miroslav Aleksić na sudu negirao krivicu za silovanja i polna uznemiravanja glumica
- Seksualno nasilje u Srbiji – kome se obratiti za pomoć
Glumicu Milenu Radulović podržala je i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije.
Nevladina organizacija Autonomni ženski centar saopštila je da je ponosna na mlade žene koje su se osnažile i prijavile silovanje i seksualno zlostavljanje koje im se desilo od strane osobe u koju su imale apsolutno poverenje da je tu da ih uči i podržava.
Nekoliko meseci kasnije beogradski nedeljnik Vreme objavio je priču pet žena o zlostavljanju koje su pretrpele u istraživačkoj stanici Petnici, instituciji koja se bavi razvojem naučne kulture, pismenosti i obrazovanja.
Kao navodnog zlostavljača one su navele istog muškarca, a napadi su se, kako tvrde, dogodili između 2003. i 2014.
Slučajeve su prijavljivale upravi Petnice odmah, posle nekoliko godina, a neke i početkom 2021.
Kako navodi Vreme, uprava Petnice priznala je da je za problem znala od 2014, a da je za razmere slučaja saznala tri godine kasnije kada je sa navodnim zlostavljačem raskinut radni odnos.
Javno tužilaštvo u Valjevu je po objavljivanju teksta pozvalo oštećene maloletne osobe da se jave povodom ovog slučaja, što je za Radio Slobodnu Evropu (RSE) potvrdio tužilac u predmetu Vladimir Davidović.
Kako je tužilac za RSE tada objasnio, poziv je upućen samo maloletnicama koje su seksualno nasilje doživele u Petnici posle 2013, jer je tada donet Marijin zakon, kojim se propisuje da krivična dela polnih radnji nad maloletnicama ne zastarevaju.
Svedočenje Nine Stojaković, politikološkinje i članice opozicione stranke Pokret slobodnih građana, na Tviteru o nasilju koje je doživela njena sestra i lošem iskustvu pri pokušaju da prijavi nasilnika, obeležilo je kraj 2021.
Društvene mreže su preplavila svedočenja devojaka i žena o nasilnim iskustvima koje su godinama držale u sebi.
Niz ispod heštega #Nisamprijavila broji nekoliko hiljada objava.
Ovakve kampanje ili akcije su odlične, jer se mnoge žene u sopstvenim iskustvima osećaju usamljeno, odnosno misle da ih samo one preživljavaju, da ih niko neće razumeti, rekla je tada za BBC na srpskom Ivana Perić psihološkinja i koordinatorka SOS ženskog centra iz Novog Sada.
„Kada vidite da se o nekom slučaju govori kao o nasilju, da treba prijaviti, da nasilnici ne smeju proći nekažnjeno – to može delovati osnažujuće i dati rezultate“, dodala je ona.
- #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji
- „Užasno je teško, silovana sam sa sedam godina“ – slučaj iz Srbije pokrenuo lavinu ispovesti u regionu
Šta kažu zvanični podaci?
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od 2018. do 2020. godine, podignuto je 249 optužnica za krivično delo protiv polne slobode i doneto je 210 osuđujućih presuda.
Seksualno uznemiravanje je u Srbiji krivično delo.
Zakon ga definiše kao „bilo koji vid verbalnog, neverbalnog ili fizičkog ponašanja, koje vređa dostojanstvo u sferi polnog života i čini da se osoba oseća poniženo, uvređeno i uplašeno“, navodi se u Krivičnom zakoniku.
Izbori u SANU – gde su žene?
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) najviša je naučna i umetnička ustanova u Srbiji.
Na održanim izborima za novo članstvo u novembru 2021. među 50 predloženih kandidata za dopisne i redovne članove ove ustanove, bilo je 38 muškaraca i 12 žena.
Skupština SANU, koju čine svi članovi Akademije, izabrala je da među 25 novih članova svi budu muškarci, a nijedna žena.
Među 100 redovnih i 32 dopisna člana, koji ih trenutno ima u Akademiji, ukupan broj ženskih članova je 15.
„Žene i inače nisu u dovoljnoj meri zastupljene u SANU i takvo stanje nije prihvatljivo“, navodi se u saopštenju Izvršnog odbora te organizacije.
Istaknuto je da su Izvršni odbor i Predsedništvo SANU tokom celog ovog izbornog procesa „ukazivali na tu činjenicu, upozoravali i ulagali značajne napore da što veći broj žena, koje to svakako zaslužuju, budu predložene za nove članove SANU“.
Kako je objašnjeno, nove članove SANU biraju članovi Skupštine SANU, na čiji individualni čin glasanja i izbora niko ne može da utiče i za koji sami snose odgovornost.
Zašto je skuplje biti žena nego muškarac:
Pozitivni primeri, ali nedovoljni
Ana Brnabić, premijerka Srbije, istakla je da je Srbija na evropskom i svetskom nivou kada je reč o broju žena u vladi i da nastavlja praksu da se broj žena dodatno poveća, piše Danas.
U odlazećem sastavu Vlade, deset ministarstava vode žene (od 21 koliko ih trenutno ima).
Da pomaka ima pokazuje i odluka Vlade Srbije da se usvoji Predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, među kojima je izmena usmerena na podršku majkama prilikom rađanja prvog deteta, a koje čine više od polovine od ukupnog broja porodilja godišnje u Srbiji.
U Srbiji će one od 01. januara dobijati 300.000 dinara jednokratane finansijske podrške.
Odluku je pozdravila organizacija Mame su zakon koja se bavi zaštitom ljudskih prava, pre svega u oblasti socijalne zaštite i posebne zaštite porodice.
Međutim, status i položaj porodilja preduzetnica nije regulisan, te ova organizacija nastavlja da apeluje na resorna ministarstva da se i njihov položaj reši.
Sadašnji zakon preduzetnice vidi kao nezaposlene žene.
Zato one traže 100 odsto nadoknade posle trudničkog bolovanja, da porodiljsko odsustvo posle trećeg meseca može da koristi suprug i da one mogu dve godine da odsustvuju s posla nakon trećeg deteta.
Mame su zakon i Digitalna zajednica pokrenule su inicijativu „I preduzetnice su mame“, prikupivši 47.000 potpisa podrške građana.
Napisale su predloge i izmene seta zakona o zdravstvenom osiguranju, o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje i finansijsku podršku sa decom.
Odgovor Ministarstva za brigu o porodici i demografiji je da se status ipak mora rešiti sistemski, predloživši formiranje radne grupe i pisanje novog zakona.
Šta je Međunarodni dan žena – kako je sve počelo?
Međunarodni dan žena proistekao je iz radničkog pokreta da bi ga Ujedinjene nacije priznale kao zvanični godišnji događaj.
Ideja o njemu nikla je 1908. godine, kad je 15.000 žena prošetalo Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.
Godinu dana kasnije, Socijalistička partija Amerike proglasila je prvi Nacionalni dan žena.
Zamisao da on postane međunarodni dan potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, komunističke aktivistkinje i zagovornice prava žena.
Ona je ideju iznela 1910. godine na radnica u Kopenhangenu.
Bilo je prisutno 100 žena iz 17 zemalja i one su jednoglasno prihvatile njen predlog.
Osmi mart je prvi put proslavljen 1911. godine u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Stogodišnjica je obeležena 2011. godine, tako da ove godine tehnički slavimo 111. Međunarodni dan žena.
Sve je ozvaničeno 1975. godine, kad su Ujedinjene nacije počele da slave ovaj dan.
Prva parola koju su usvojile UN (1996. godine) bila je „Slavimo prošlost, planiramo budućnost“.
Međunarodni dan žena postao je datum za proslavu toga koliko su žene postigle u društvu, politici i ekonomiji, dok se zbog političkih korena dana organizuju štrajkovi i protesti kako bi se skrenula pažnja na neprekinutu neravnopravnost.
2. Zašto baš 8. mart?
Klarina ideja za Međunarodni dan žena nije imala fiksni datum.
Ona nije bila formalizovana sve do štrajka za vreme rata 1917. godine, kad su Ruskinje zahtevale „hleba i mira“ – car je posle četiri dana štrajka bio prisiljen da abdicira, a privremena vlada je ženama dodelila pravo glasa.
Datum kad se održao štrajk žena po julijanskom kalendaru, koji se tada koristio u Rusiji, bio je 23. februar, nedelja.
Ovaj datum je u gregorijanskom kalendaru bio 8. mart – i on se od tada slavi tog datuma.
3. Zašto se nosi ljubičasto?
Boje Međunarodnog dana žena su ljubičasta, zelena i bela.
„Ljubičasta označava pravdu i dostojanstvo. Zelena simbolizuje nadu. Bela predstavlja čistotu, mada je to kontroverzan koncept.
„Ove boje izabrala je Ženska socijalna i politička unija u Velikoj Britaniji 1908. godine“, navodi se na zvaničnom sajtu Međunarodnog dana žena.
4. Postoji li Međunarodni dan muškaraca?
On zaista postoji, 19. novembra.
Ali obeležava se tek od devedesetih godina prošlog veka i ne priznaju ga Ujedinjene nacije.
Ljudi ga obeležavaju u više od 80 zemalja sveta.
Dan slavi „pozitivne vrednosti kojima muškarci doprinose ovom svetu, njihovim porodicama i zajednicama“, navode organizatori, sa svrhom da istakne pozitivne uzore, ukaže na blagostanje muškaraca i unapredi rodne odnose.
Parola za 2020. godinu bila je „Bolje zdravlje za muškarce i mladiće“, a za 2021. godinu „Bolji odnosi između muškaraca i žena“ .
5. Kako se slavi Dan žena i hoće li biti virtuelnih događaja ove godine?
Međunarodni dan žena je državni praznik u mnogim zemljama, među kojima i Rusiji, gde se prodaja cveća udvostručuje tokom tri ili četiri dana oko 8. marta.
U Kini, 8. marta mnoge žene dobijaju pola slobodnog dana na poslu, po preporuci Državnog saveta.
U Italiji, Međunarodni dan žena, iliti Festa della Donna, slavi se poklanjanjem pupoljaka mimoze.
Poreklo ove tradicije nije najjasnije, ali smatra se da je započela u Rimu posle Drugog svetskog rata.
U Americi, mesec mart je Mesec istorije žena.
Predsednički proglas koji se izdaje svake godine slavi dostignuća američkih žena.
Ove godine će to izgledati malko drugačije zbog pandemije korona virusa i očekuje se da će širom sveta biti održano više virtuelnih događaja.
DODATI DA JE NAJAVLjEN DOGAĐAJ I U SRBIJI
6. Šta je parola Dana žena za 2022. godinu?
Iz Ujedinjenih nacija najavljeno je da je njihova parola za 2022. godinu „Rodna ravnopravnost danas za održivo sutra.“
Organizovaće događaji koji odslikavaju kako žene širom sveta reaguju na klimatske promene.
Ali postojaće i druge parole.
Internet stranica Međunarodnog dana žena – na kojoj se navodi da je napravljena kako bi „obezbedila platformu koja će pomoći u ostvarivanju pozitivnih promena za žene“ – odabrala je parolu „Razbiti pristrasnost“ (#BreakTheBias) i od ljudi traži da zamisle „svet lišen predrasuda, stereotipa i diskriminacije.“
7. Zašto nam je Dan žena potreban?
Doživeli smo značajan korak unazad u svetskoj borbi za ženska prava tokom protekle godine.
Ponovni dolazak talibana na vlast u avgustu promenio je živote miliona Avganistanki – devojčicama je zabranjeno srednjoškolsko obrazovanje, ministarstvo za ženska pitanja je ukinuto, a mnogim ženama je rečeno da se ne vraćaju na posao.
U Velikoj Britaniji, ubistvo Sare Everard koje je počinio policajac, ponovo je pokrenulo raspravu o bezbednosti žena.
Pandemija korona virusa takođe nastavlja da vrši uticaj na prava žena.
Prema Svetskom ekonomskom forumu i njegovom Izveštaju o globalnom jazu u platama iz 2021. godine, vreme potrebno da bi se premostio jaz u platama na svetskom nivou povećalo se za jednu generaciju, sa 99,5 na 135,6 godina.
Studija Ujedinjenih nacija iz 2021. godine, zasnovana na 13 zemalja, pokazala je da je skoro svaka druga žena (45 odsto njih) prijavila da su one ili žene koje poznaju iskusile neki oblik nasilja tokom pandemije Kovida-19.
Najčešće je prijavljeno nefizičko zlostavljanje, sa verbalnim uznemiravanjem i uskraćivanjem osnovnih resursa.
Uprkos strahu od korona virusa, za Dan žena 2021. godine održane su protestne šetnje širom sveta.
U Meksiku su grupe za prava žena pretvorile metalnu ogradu, podignutu da bi se zaštitila Nacionalna palata, u improvizovani spomenik žrtvama femicida.
Za to vreme, žene u Poljskoj protestovale su širom zemlje posle uvođenja skoro potpune zabrane abortusa u januaru 2021.godine.
Poslednjih nekoliko godina, međutim, došlo je do izvesnog napretka – posebno u oblasti ženskog liderstva.
Kamala Haris je 2021. godine postala prva žena, prva crnkinja i prva žena azijsko-američkog porekla koja je preuzela dužnost potpredsednice Amerike.
Iste godine, u Tanzaniji je zakletvu položila prva predsednica Samija Suluhu Hasan, dok su Estonija, Švedska, Samoa i Tunis dobili prve premijerke u istoriji.
U januaru 2022. godine, Siomara Kastro je položila zakletvu kao prva predsednica Hondurasa.
Novi Zeland je 2021. godine odobrio odsustvo sa posla zbog ožalošćenosti za žene (i njihove partnere) koje su imale pobačaj ili im je dete mrtvorođeno.
Istovremeno je Sudan 2020. godine kriminalizovao sakaćenje ženskih genitalija.
A ko bi mogao da zaboravi uticaj kampanje #MeToo, kada su žene digle glas i podelile iskustava zlostavljanja i seksualnih napada?
Počela je 2017. godine, ali je sada svetski fenomen.
U januaru 2022. godine, univerzitetski profesor u Maroku osuđen je na dve godine zatvora zbog nepristojnog ponašanja, seksualnog zlostavljanja i nasilja nakon što su studentkinje prekinule ćutanje o njegovim zahtevima za seksualnim uslugama u zamenu za dobre ocene – poslednjih godina je čitav niz takvih skandala ukaljao reputaciju marokanskih univerziteta.
Prošle godine je došlo do promena po pitanju abortusa u nekoliko zemalja.
U februaru 2022. godine, Kolumbija je dekriminalizovala abortuse u prve 24 nedelje trudnoće.
U SAD su, za to vreme, prava na abortus bila ograničena u nekim saveznim državama – Teksas je zabranio zahvat čak od šeste nedelje trudnoće.
Šta je BBC projekat 100 žena?
BBC 100 žena svake godine navodi 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta.
Pratite BBC 100 žena na Instagramu, Fejsbuku i Tviteru. Uključite se u razgovor uz pomoć #BBC100Women.
Kako zadruga menja život žena na selu:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
