Na improvizovanom transparentu od drveta, crnim flomasterom i velikim slovima bilo je ispisano: „Gde god da pogledate, svuda su stranci“.

Policija je saopštila da se na ulicama Palma de Majorke poslednjeg vikenda maja, na početku letnje sezone, okupilo 10.000 ljudi da iskažu nezadovoljstvo jer je zbog turizma život stanovništva na najvećem španskom ostrvu postao nepodnošljiv.

Ali otkud odjednom ovakav bunt i žalbe ljudi u mestima gde je veliki broj turista decenijama uobičajen?

Odgovor je, čini se, složen.

Jedan od razloga su zasigurno posledice ograničenja uvedenih tokom pandemije kovida-19.

Ali takođe i činjenica da sada mnogo više ljudi u svetu ima novca da putuje, što pokreće važna pitanja o budućnosti turizma.

Ova godina bi trebalo da bude rekordna za turizam i očekuje se da nadmaši prethodni rekord iz 2019. godine.

Čini se da je u pitanju osveta putnika i turističke industrije posle pandemije i da su nestale dugotrajne i snažne sumnje u to da li je bezbedno putovati.

Na španskim Balearskim ostrvima, među kojima je i Majorka, ogromna potražnja posle pandemije pogurala je cene stanarina koje su toliko porasle da lokalni stanovnici kažu da više ne mogu da priušte da žive u njihovim rodnim gradovima.

Medicinske sestre, lekari i policajci takođe se muče da pokriju troškove kirija.

Stoga, nije teško shvatiti zašto se lokalni stanovnici sada osećaju kao statisti u sopstvenom filmu.

Uprkos recesiji, sve više ljudi na Zapadu smatra da mogu da priušte redovna putovanja u inostranstvo, i zaista, neki to vide kao suštinsku potrebu i neku vrstu nepisanog ljudskog prava.

Na transparentu piše: „Gde god da pogledate, svuda su stranci“

Slično raspoloženje vlada i na Kanarskim ostrvima, koji su od Majorke udaljeni oko 2.500 kilometara.

Decenijama su omiljeno odredište Britanaca, a turizam je postao ključni deo ekonomije.

Danas turizam čini 35 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) arhipelaga i zapošljava 40 odsto ukupne radne snage.

Međutim, i ovde su troškovi života veliki za lokalno stanovništvo.

Kris Elkington je urednik lokalnih novina na engleskom jeziku Kanarijan vikli (The Canarian Weekly).

Na Tenerifima je počeo da živi 1991. godine kao turistički radnik i tokom godina svedoči procvatu turizma.

Ali, takav nekontrolisan rast ima i svoju negativnu stranu: cene stanarina su previsoke za mnoge lokalne stanovnike, a prosečni prihod na Kanarima je najniži u Španiji.

Mnogi ugostiteljski radnici bili su primorani da se odsele.

Elkington kaže da neprestani rast broja smeštajnih jedinica koje se izdaju turistima ima svoju cenu.

„Mnogi zakupodavci sada su veoma oprezni. Sve manje smeštaj izdaju na duži period, a sve više turistima za odmor putem onlajn platformi“, kaže on.

„Broj dostupnih nekretnina se značajno smanjio, a cene eksponencijalno rastu. I nažalost, zbog toga je smeštaj za život ovde postao veoma, veoma skup“.

Ali na Kanarima, cene smeštaja nisu jedini problem.

Neki smatraju i da je uticaj turizma na životnu sredinu sve neodrživiji.

Na demonstracijama krajem aprila na kojima se okupilo 20.000 ljudi, portparol grupe ‘Kanarima je svega preko glave’ rekao je da je situacija dostigla kritičnu tačku.

„Došli smo do tačke gde je narušena ravnoteža između upotrebe resursa i dobrobiti stanovništva, posebno tokom prošle godine“.

Elkington ukazuje na činjenicu da je potrošnja vode u turističkim mestima sa velikim brojem hotela i bazena i do šest puta veća nego u stambenim područjima.

„Oni nastavljaju da grade hotele i proširuju turističke oblasti“, kaže on.

„Ali, nažalost, raspoloživi resursi ne mogu to da podmire“.

U italijanskom gradu Veneciji, koji je proglašen svetskom baštinom Uneska, Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, učiteljica Marta Sotoriva vodila je sopstvenu bitku protiv prekomernog broja turista.

Sela bi u njen mali čamac i blokirala ulaz ogromnim brodovima za krstarenje koji su redovno uplovljavali u centar grada i iz kojih je izlazilo hiljade turista.

Ova bitka je dobijena – kruzeri sada mogu da uplove samo u gradsku industrijsku luku.

Međutim, danas u Veneciji živi manje od 50.000 ljudi, a bilo ih je više od 150.000 tokom 1970-ih.

Iako brodovi za krstarenje više ne uplovljavaju u centar grada, Sotoriva nije zadovoljna.

„Poznajem mnogo ljudi koji čak i ako imaju novca, imaju prihod, ne mogu da nađu kuće“, kaže ona.

„Došli smo do toga da sada ima više kreveta za turiste nego onih raspoloživih za lokalno stanovništvo“.

Velika opasnost od turizma je to što Venecija ostaje bez žive, zdrave mešovite zajednice sa školama, lokalnim sadržajima i piljarama, i postaje istorijski tematski park.

Mnogi koji se protive najezdi turista za opis situacije u gradu koriste reč Disneyfied (u slobodnom prevodu: Postali smo Dizniled).

Dakle, koje mere se preduzimaju protiv prekomernog broja posetilaca na popularnim turističkim odredištima?

Jedna od njih je pokušaj da se reguliše broj posetilaca u špicu sezone.

To može da se uradi naplatom ulaznica turistima koji dolaze na dan i obaveštavanjem potencijalnih posetilaca kada je najprometnije i kada treba izbegavati dolaske.

Venecija je nedavno probno uvela naknadu od pet evra za najtraženije termine za posetioce koji dolaze na dan, a cene ulaznica rastu i za mnoga druga poznata istorijska odredišta.

Pogledajte video: U Veneciju samo uz plaćanje takse

Venecija na jedan dan – ne može bez plaćanja takse

Nova mantra turističkih organizacija je „visoka vrednost, mali broj posetilaca“.

To znači pružanje usluga putnicima koji će potrošiti mnogo novca i koji vode računa o mestima koje obilaze.

Drugo rešenje je da se ljudi podstiču da izbegavaju putovanja u vrhuncu sezone i dođu u međusezoni – između špica i kraja sezone.

Takođe, ako školski raspust ne bi svuda bio u isto vreme, smanjio bi se pritisak na letovališta i druga turistička odredišta tokom intenzivnog perioda od šest nedelja.

Mnogi u turističkoj industriji govore i o „disperziji“.

To znači ubediti turiste da posećuju alternativna – slična, ali manje prometna odredišta.

Ograničavanje prostora za parkiranje automobila je mera koja se sve više primenjuje u cilju smanjenja jednodnevnih poseta.

Međutim, ovim se ne sprečava dolazak turističkih autobusa koji dovoze velike grupe.

I teško je zamisliti kako turista iz, recimo Južne Koreje, ne bi želeo da poseti Ajfelov toranj i Veneciju tokom teško zarađenog dvonedeljnog putovanja po Evropi.

venecija — Pojedini turisti sada moraju da plate pet evra za ulazak u Veneciju

Ali, nije život nepodnošljiv samo stanovnicima mesta koja su godinama nezaobilazna stanica na turističkim kartama.

Halštat u Austriji je živopisno malo alpsko selo na jezeru, sa vidikovcima sa kojih se pružaju pogledi na prekrasnu okolinu, kao iz bajke.

Urbana je legenda da je grad bio inspiracija za selo Arendejl u veoma popularnom Diznijevom filmu Zaleđeno kraljevstvo.

Sreo sam majku iz Južne Koreje koja je dovela dve ćerke obučene kao princeze upravo zbog ovog filma.

U Halštatu živi oko 800 ljudi koji su tek statistička greška u odnosu na oko 10.000 posetilaca dnevno.

Mnogi od njih dolaze velikim turističkim autobusima i šetkaju se naokolo, ponekad i kroz bašte stanovnika, u potrazi za savršenim selfijem.

Pojedinim meštanima je prekipelo i prošle godine su blokirali tunel kroz kojim se putem stiže u grad.

U toj grupi bio je dr Fridrih Idam, dugogodišnji stanovnik Halštata i arhitekta.

Živi u kući na brdu koja gleda na jezero.

Rekao mi je da ne želi turiste koji dolaze samo na jednodnevni izlet.

Kaže da troše malo novca i da su mu život učinili nepodnošljivim.

„Nema više javnog prostora za mene i moje sugrađane“, kaže dr Idam.

„U porti crkve turisti prave selfije i poziraju na grobovima. Problem Halštata je u tome što je izuzetno popularan na Instagramu zbog bajkovitih fotografija koje ovde mogu da se naprave.

„Ako dođete kolima i ostanete samo sat vremena, ja vam poručujem da niste dobrodošli“.

Gradonačelnik Aleksander Šuec to razume, ali se oseća bespomoćno.

„Svi znaju da ima previše turista, ali ne možemo samo da blokiramo ulicu i kažemo ljudima da ne mogu da uđu, jer je to njihovo pravo.

„Ovo nije ćorsokak, jer ljudi prolaze kroz Halštat na putu ka drugim gradovima“.

Prošle godine, lokalno veće postavilo je ogradu oko poznatog vidikovca za pravljenje selfija, u pokušaju da smanji broj posetilaca.

Ali, morali su da je uklone jer su se sami stanovnici žalili da im zaklanja pogled na njihovo prelepo jezero.

demonstranti majorka — Demonstranti na Majorci nose transparent: „Stop nenormalnim cenama iznajmljivanja“

Istovremeno raste i broj novih turista koji sada imaju novac i želju da proputuju svet.

Od početka ovog veka, rastu turizma u svetu značajno su doprineli putnici iz Kine.

Međutim, u pogledu broja, nadmašuje ih zemlja koja je još veći izvor svetskih putnika.

Indija je najbrže rastuća velika svetska ekonomija i trenutno ima najveći broj stanovnika na svetu.

Rastuća imućna srednja klasa u zemlji od 1,4 milijarde ljudi troši novac na putovanja na daleke destinacije iz snova.

Prošle godine je 27 miliona indijskih turista putovalo u inostranstvo, a predviđa se da će do 2030. godine njihov broj dostići 70 miliona.

Indijske avio-kompanije su naručile skoro hiljadu novih aviona očekujući veliki porast potražnje.

Depti Batnagar, koja je pokrenula prvu ikada putopisnu emisiju u Indiji 2000. godine, kaže da su društvene mreže odigrali veliku ulogu u podsticanju Indijaca na putovanja.

„Oni žele da odu na određena mesta da bi napravili selfi ili pomisle: ‘To je jedno od najfotografisanijih mesta’, i moraju da odu tamo“, kaže ona.

Velika većina Indijaca ne može da priušti putovanja, ali u tako mnogoljudnoj zemlji, dovoljno je da samo mali deo bogatih, pa čak i super-bogatih počnu da putuju i broj turista u svetu momentalno značajno poraste.

U Indiji ima oko 500 milijardera i milion milionera. I mnogi vole skupe stvari.

demonstracije majorka — Natpis na demonstracijama u Palma de Majorki: „Živimo od turizma, ali nam turizam ne dozvoljava da živimo“

Upečatljivo je da iako većina stvari stalno poskupljuje, cene letova na kratkim razdaljinama su i dalje prilično niske, i ponekad koštaju manje od ture pića u kafiću.

Porudžbine za nove komercijalne avione širom sveta su u porastu.

Procenjuje se da avio-saobraćaj uzrokuje tri do četiri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte i očekuje se da će taj udeo rasti jer druge industrije brže postaju ‘zelene’.

U međuvremenu se treba pozabaviti moralnom zagonetkom, a u tom smislu i licemerjem.

Mnogi na Zapadu, među kojima sam i ja, ubirali su plodove posleratnog procvata turizma, istražujući daleke delove sveta i pritom ne razmišljajući o neželjenim posledicama masovnog turizma.

Dakle, ko smo mi da sada pridikujemo mlađim generacijama, kojima putovanja sa rancem na leđima, na koja idu tokom godine odmora posle srednje škole i pre upisa na fakultet, znače odrastanje i iskustvo koje im menja život?

Ko smo mi da držimo predavanja ljudima iz zemalja u razvoju koji tek sada mogu sebi da priušte da putuju?

Čini se da nema jednostavnog odgovora na to ko bi gde i kada trebalo da putuje, a na to je ukazao i jedan od mnogobrojnih transparenata u Palma de Majorci.

„Živimo od turizma, ali nam turizam ne dozvoljava da živimo“, pisalo je.

Pogledajte video: Biti turista u rodnom gradu – alternativni vodič kroz Beograd