Medvedev u Beogradu: Šta da očekujete od posete ruskog premijera

Ne mnogo.

Posle višednevne posete Kubi, sledeća destinacija premijera Ruske federacije Dimitrija Mevdeva biće Srbija – u subotu 19. oktobra, učestvovaće u obeležavanju 75. godišnjice oslobođenja Beograda.

Zbog brojnih susreta dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, mnogima je promakla činjenica da formalno drugi čovek Rusije nije dolazio u Beograd punih deset godina.

„Ovo je u suštini radna poseta i komemorativna, gde se zanimljivo spajaju tekuće dinamike kulture sećanja u Srbiji i Rusiji, a s druge strane su pitanja trgovine i ekonomije“, kaže za BBC na srpskom Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.

Njegov dolazak mogao bi da olakša izvoz voća i povrća u Rusiju – na tržište od 180 miliona ljudi, pod uslovom da kompanije iz Srbije imaju kapacitete za značajnije povećanje proizvodnje.

• Pet stvari koje su obeležile „Putindan“ u Beogradu
• Vladimir Putin: ruski predsednik kao junak akcionog filma
• Putin četvrti put među Srbima

Poljoprivreda: Prvo jabuke…

Tokom posete planirano je potpisivanje dokumenata, prenosi Beta saopštenje Vlade Rusije.

Između ostalih, biće potpisan sporazum o fitosanitarnim merama.

On podrazumeva liberalniji pristup izvozu voća i povrća u Rusiju, objašnjava za BBC ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

„U praksi to znači da kad pošiljka ode iz Srbije, ne mora više da se pregleda u Rusiji, već to završe naši fitoinspektori po njihovim standardima“, ističe ministar.

Slično se radi i za Evropsku uniju, dodaje.

U više navrata proteklih godina voće i povrće iz Srbije bilo je vraćano sa ruskog tržišta, zbog neodgovarajućeg kvaliteta.

„Novi sporazum omogućiće da se liberalizuju uslovi da neko bude izvoznik za Rusiju, neće biti komplikovani kao dosad“, podvlači Nedimović.

Godišnje se iz Srbije na rusko tržište izveze 200 hiljada tona jabuka, što je više od sto miliona dolara, navodi on.

„To je samo za jabuke. Možete zamisliti koliko će pojeftiniti transport iz Srbije i ostaviti veću razliku za poljoprivredne proizvođače, kad ne bude dodatnih kontrola i sa smanjenom birokratijom“, ističe Nedimović.

Kao treću važnu stvar u saradnji sa Rusijom, ministar navodi potpisivanje izmena sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

„To bi trebalo sledeće nedelje da se u Moskvi, kada premijerka Brnabić poseti Medvedeva.

Izmene će omogućiti bescarinski režim i za voćne rakije i neke vrste sireva, to dosad nismo imali“, zaključuje Nedimović.

Članstvo u ovoj uniji Srbiji bi moglo da omogući izvoz 99.5 odsto proizvoda bez plaćanja carina u pet zemalja članica Evroazijske unije – Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju.

Značajnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbija ima samo s Rusijom.

…ali i mladi sir i hrana za ljubimce

Za osam meseci ove godine, sa partnerima u Ruskoj Federaciji poslovalo je 1473 kompanije iz Srbije – većina ih samo uvozi, a tek svaka deseta trguje u oba pravca.

„U ovom periodu beleži se rast plasmana jabuka, mladog sira, hrane za kućne ljubimce, cevi od rafinisanog bakra, proizvoda tekstilne industrije“, kaže za BBC Jelena Jovanović, direktorka Sektora za međunarodne odnose Privredne komore Srbije.

Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Rusije su, kaže ona, poljoprivreda i prehrambena industrija, farmaceutska, industrija gume, metalska i metaloprerađivačka industrija, građevinska i industrija nameštaja.

Odnos Srbije sa Rusijom je često reakcija na odnos prema Evropskoj uniji i Zapadu – „poput klackalice“, kaže Igrutinović.

„Ako ne možemo brzo na ovu stranu, onda ćemo s Rusima potpisivati sporazume. Ta logika bi mogla biti i srećnija, ali ima racionalnost“, objašnjava on.

Kultura: Vraća se stranica Miroslavljevog jevanđelja

Poseta Medveda trebalo bi da donese i dobre vesti za kulturu.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević najavio je da će tokom predstojeće posete biti potpisan sporazum sa Rusijom o vraćanju 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja.

Već vek i po, stranica najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog ćiriličnog rukopisa ne nalazi se u Srbiji.

Beograd će zauzvrat predati Moskvi sedam slika ruskog slikara Nikolaja Reriha, prenosi Politika.

„Gajim oprezan optimizam da će ova primopredaja biti izvršena do kraja ove godine“, rekao je Vukosavljević.

Dmitrij Medvedev – od Pink Flojda do vinograda u Italiji

• Kada je 2007. postao predsednik Rusije Medvedev je bio prvi lider posle više decenija, koji nije bio direktno povezan sa sovjetskom Komunističkom partijom ili tajnim službama.
• Ipak, najčvršći oslonac bio mu je bivši agent KGB i potonji predsednik Vladimir Putin.
• On ga je i tokom 2000. postavio na čelo ruskog naftnog giganta Gasproma, zajedno sa Aleksejem Milerom, a kasnije je sarađivao s Putinom na više političkih pozicija.
• Ipak, njihova saradnja počela je još početkom devedestih u Sankt Peterburgu.
• Medvedeva opisuju kao ekonomskog liberala, ali mu kritičari zameraju da je njegova posvećenost demkratiji samo deklarativna.
• Tokom izborne kampanje 2007. Odbijao je da učestvuje u televizijskim debatama sa ostalim kandidatima, tvrdeći da bi im tako samo „dizao popularnost“.
• Zalagao se za tehnološke reforme, zbog kojih su ga prozvali „nano-predsednik“. Taj nadimak se odnosi vreovatno i na činjenicu da je relativno nizak.
• Iako je odrastao u Lenjingradu, ukusi su mu „zapadnjački“. Kao dete maštao je da nosi farmerke.
• Fan je rok grupa Pink Flojd i Dip Parpl, koji su svirali u Kremlju 2008. na godišnjici osnivanja Gasproma.
• U tinejdžerskim danima zaljubio se u buduću suprugu Svetlanu, sa kojom ima sina.
• Nedavno se suočio sa optužbama za korupciju i masovnim protestima širom Rusije.
• Ruski lider opozicije Aleksej Navaljni objavio je 2017. spot u kome se navodi da je Medvedev tajno nagomilao ogromno bogatstvo.
• Premijer je te tvrdnje odbacio kao „gluposti“.
• Navodno, njegovo bogatstvo uključuje vinograde u Italiji, planinsku vilu i dve luksuzne jahte.
• „Uzeli su neke stare gluposti o meni i mojim pozanicima, ali i o ljudima za koje nikad nisam čuo“, rekao je Medvedev.
• Navaljni je tvrdio da se premijer obogatio zahvaljujući komplikovanoj mreži korupcinaških poslova koji su obavljani preko of šor firmi i dobrotvornih organizacija.
• To je pokrenulo antivladine proteste više hiljada Rusa u nekoliko gradova. Zbog učešća u njima stotine demonstranata je uhapšeno.

• Novi-stari gasovod, ista pravila igre
• Zašto Srbija i Rusija nisu dobile poziv za Poljsku

Turski tok kao utešna nagrada

Posetu Medvedeva, koji je drugi čovek državne administracije, treba posmatrati u sklopu razvoja dobrih odnosa Moskve i Beograda, ocenjuje Georgij Englehart sa ruskog Instituta za slavistiku.

Ona jeste gest poštovanja prema Srbiji, ali ima i praktičnih razloga – poput razgovora o projektu Turski tok, smatra on.

„To je značajno i za bilateralne odnose, kao i za države regiona“, kaže Englehart.

Turski tok transportuje gas iz Rusije do Turske, delom preko Crnog mora, a moguća trasa drugog kraka je preko Bugarske, Srbije, Mađarske, sve do Slovačke i Austrije.

Ipak, Igrutinović u Turskom toku vidi samo „utešnu nagradu“ za neuspeli projekat Južni tok.

„Suštinski ništa tu Srbija ne odlučuje, jer nema izlaz na more. Mora da čeka odluke drugih i hoće li Bugari graditi gasovod, sve zavisi od toga.

„Nacionalno je značajnija izgradnja interkonektora od Niša ka Sofiji, kojim treba da se poveže preko Bugarske sa grčkim terminalom, kako bi Srbija imala mogućnost različitih dobavljača“, ističe Igrutinović.

Srbija gotovo potpuno nabavlja gas iz Rusije.

Kosovo konstanta

Dobri odnosi Srbije i Rusije delimično su u vezi i sa pitanjem statusa Kosova, ocenjuje Igrutinović.

Nedavno, kada je predsednica Gornjeg doma Federalne skupštine Ruske federacije Valentina Matvijenko bila u Beogradu predsednik Vučić joj se zahvalio na podršci oko Kosova, podseća analitičar.

„Ta vrsta zahvalnosti, bilo da je predmet razgovora ili samo protokolarna stvar da se konstatuje da se pozicije dve države ne menjaju – služi Srbiji da učvrsti svoju poziciju po pitanju Kosova“, navodi on.

To je važno u ovom trenutku kada je dijalog sa Prištinom u prekidu, a iščekuje se „krešendo pregovora“ posebno nakon slanja dva izaslanika Vašingtona na Balkan i formiranja nove Evropske komisije.

Podrška Moskve odnosi se na podršku Srbiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i oslanjanje na Rezoluciju 1244.

Srbija je, s druge strane, odbila da uvede sankcije Moskvi posle aneksije Krima što su zapadne zemlje pre pet godina uradile.

Humanitarni centar u Nišu nije na agendi

Pitanje ruskog Humanitarnog centra u Nišu, za čije osoblje je ruska strana svojevremeno tražila poseban status, jedno je od retkih otvorenih pitanja dve države.

Ipak, Engelhart smatra da to nije više na javnoj agendi.

„Značaj koji mu je na početku dat bio je u kontekstu krize Rusije sa Zapadom. S jedne strane, Zapad je u svim potezima Rusije video tajne imperijalne planove i subverzivne aktivnosti – ono što zovu „malignim uticajem“.

Rusi su na to gledali kao na stvar prestiža, jer NATO vojnici u Srbiji po sporazumima uživaju povlašćeni status, gotovo diplomatski“, ističe naučnik ruskog Instituta za slavistiku.

Ipak, po broju ljudi taj centar i vojni arsenal NATO nije uporediv, dodaje on.

A u pauzi jedna decenija

Poslednji put je Medvedev u Beogradu boravio 2009. godine.

Tada je kao predsednik Ruske federacije sa tadašnjim kolegom iz Srbije Borisom Tadićem potpisao niz sporazuma – kredit od milijardu dolara, ali i krovni sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok, koji je trebalo da prođe kroz Srbiju.

Godinu dana pre toga, ruskoj kompaniji Gaspromnjeft prodat je većinski paket Naftne industrije Srbije – 51 odsto akcija.

Energetskim sporazumom Rusi su se obavezali da to plate 509 miliona dolara, uz obećanje da će se Srbija snabdevati gasom iz Južnog toka, ali i zarađivati od transporta ovog energenta.

Pored naftne kompanije, prodato je pravo eksploatacije svih prirodnih rezervi nafte i gasa u zemlji u periodu od trideset godina.

Prema istraživanju koje je sproveo portal Insajder u trenutku prodaje, ti resursi vredeli su više od sedam milijardi evra.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]