Memoari Britni Spirs: „Žena u meni” je gnevna i poučna priča

Britni Spirs zna kako je osećati se zarobljeno: prvo zbog siromaštva, zatim zbog slave, a potom zbog porodice.

Tokom života bila je podvrgnuta ispitivanju i ismevanju.

Kao tinejdžerki, novinari su joj više puta postavljali pitanja o grudima i seksualnom životu.

Kao odrasla osoba, bila je pod nadzorom koji joj je oduzeo neka od najosnovnijih ljudskih prava.

Trinaest godina nije mogla da vidi dvojicu sinova bez odobrenja.

Oduzeta joj je vozačka dozvola.

Nije mogla da bira obroke, a bilo joj je takođe zabranjeno da konzumira čaj ili kafu.

Kada je htela da joj se ukloni kontraceptivni intrauterini uložak (IUD), njen zahtev je odbijen.

Taj sudski nalog, koji je nadgledao njen otac, ukinut je pre dve godine, kada je sudija presudio da Spirs može ponovo da donosi sopstvene odluke.

Ali njeni novi memoari, The Woman In Me (Žena u meni), otkrivaju da to nije bio srećan kraj.

„Migrene su samo jedan deo fizičkog i emocionalnog oštećenja koje imam sada kada sam slobodna“, piše ona.

„Mislim da moja porodica ne razume pravu štetu koju su napravili“.

A za obožavatelje koji se nadaju da će čuti novu muziku, ima loše vesti: „Moja muzika je bila moj život, a konzervatorstvo je bilo smrtonosno za to. Slomilo mi je dušu“.

Ti događaji bacili su senku na njenu životnu priču.

Na tom putu, svaka izdaja i javno poniženje izgledaju kao korak na putu do njenog konačnog zatvaranja.

• Britni Spirs slobodna posle 13 godina starateljstva
• Britni Spirs – sve što treba da znate o slučaju starateljstva
• Britni Spirs: „Mama je kriva što mi je život uništen“

Sve je počelo kada se pojavila na pop listama 1998.

Bila je senzacija preko noći, ali mediji joj nisu davali velike šanse da će biti uticajna i globalno popularna.

Njene pesme su pisane za nju, napomenuli su, sugerišući da su njenu sliku u javnosti kreirali jezivi, stariji, balavi muškarci.

Što je više bila percipirana kao proizvod i pion muzičke industrije, bilo je lakše narušiti njenu autonomiju.

U jednom od najstrašnijih trenutaka u knjizi, Spirs se priseća da joj je otac rekao da je preuzeo zakonsku kontrolu nad njenim ličnim i profesionalnim poslovima.

Njegove reči su bile: „Sada sam ja Britni Spirs.“

Prva poglavlja knjige naglašavaju koliko su je ljudi potcenili.

Spirs možda nije napisala muziku, ali kada joj je data pesma Baby One More Time, ostala je budna celu noć kako bi postigla da joj glas bude „hrapav“ i „peskovit“, što je pojačalo zrelost pesme.

A kada je došlo do snimanja spota, 16-godišnjakinja je odbacila prvobitni nastup – u kojem bi bila „futuristička astronautkinja“ – i insistirala na srednjoškolskom okruženju sa plesom po hodnicima, baš kao u filmu Briljantin (Grease).

Obe odluke su bile presudne za uspeh pesme, ali niko nije bio voljan da prihvati da plavokosa tinejdžerka iz parka prikolica u Luizijani može da nadmudri kolektivni sjaj muzičke industrije.

„Čini se da me niko ne može zamisliti kao seksi i sposobnu osobu“, piše ona.

„Ako sam zgodna, onda ne mogu da budem i talentovana.“

Iako je imala kreativnu kontrolu iza kulisa, publicisti su je smatrali detetom.

Reklamirali su je kao čednu, bogobojaznu devojku sa sela, iako je, kako piše, bila redovan pušač od 14. godine i otprilike u isto vreme je izgubila nevinost.

U početku je, međutim, pratila tu propagandu liniju.

U prethodnoj knjizi, Heart To Heart iz 2000. godine (koju je napisala zajedno sa majkom Lin), napisala je: „Ja nisam tolika ‘partijanerka’ da je to nekako sramotno. Ljudi kažu: ‘Hej, Brit, dođi da se družiš sa nama’, a ja kažem: ‘Hvala svima, ali ne hvala. Radije bih se opustila u penušavoj kupki i dobro se naspavala’.„

Džastin Timberlejk i abortus

Nije bila sasvim neiskrena, tvrdi sada.

Njeni noćni izlasci „nikada nisu bili tako razuzdani kao što su to mediji objavljivali“ i ona „nikada nije bila zainteresovana za teške droge“.

Dok su drugi muzičari bili drogirani, ona se držala ADHD leka Aderal (Adderall).

„To me je uzdiglo, da, ali ono što sam smatrala daleko privlačnijim je to što mi je dalo nekoliko sati da se osećam manje depresivno.“

Na kraju, međutim, Britnin nevini imidž je doživeo vrtoglavi pad.

U jednoj od najmučnijih sekvenci u knjizi, ona govori o medicinskom abortusu tokom veze sa Džastinom Timberlejkom.

Tablete koje su joj bile prepisane ostavile su je u agoniji, ali je par bio previše uplašen da bi posetio bolnicu u slučaju da vest procuri.

Satima je Spirs bila sklupčana, „jecajući i vrišteći“ od bolova na podu kupatila.

„Ipak, nisu me odvezli u bolnicu“, kaže ona.

Umesto toga, Timberlejk je „mislio da će muzika pomoći, pa je uzeo gitaru i ležao je sa mnom i svirao“.

Uprkos traumi, vratila se na posao, nastavljajući čak i nakon što ju je Timberlejk ostavio putem poruke na snimanju muzičkog spota.

Posle njihovog razlaza, bila je klevetana u štampi, a Timberlejk je snažno nagovestio da ga je prevarila (kaže da je bilo obrnuto, sa „jednom od devojaka iz benda All Saints“).

Timberlejk se još nije oglasio u vezi sa tim tvrdnjama.

Raskid para samo je povećao apetit za tračeve o Britninom privatnom životu.

Tabloidi su je proganjali.

Ona se priseća kako je fotograf iz magazina Pipl zahtevao da isprazni torbu, kako bi proverili da li nosi drogu ili cigarete.

Na kraju je pritisak postao prevelik. 2007. godine, tugujući zbog smrti tetke Sandre i pateći od postporođajne depresije, Spirs je ušetala u frizerski salon, uzela neke makaze i ošišala kosu.

„Brijanje glave bio je način da se svetu kaže: (psovka)“, piše ona.

„Godinama sam bila dobra devojka.

„Učtivo sam se osmehivala dok su voditelji TV emisija zurili u moje grudi, dok su američki roditelji govorili da uništavam njihovu decu noseći usku majicu.

„I bila sam umorna od toga.“

Svi znamo šta se dalje dogodilo.

Umesto da se na taj potez gleda kao na čin snage ili pobune, Britnino brijanje glave je korišćeno kao dokaz nestabilnosti.

U roku od godinu dana stavljena je pod starateljski nadzor.

• Džastin Timberlejk se izvinio Britni Spirs posle dokumentarca o njenom životu
• Britni Spirs saopštila da je doživela pobačaj
• Britni Spirs se razvodi posle samo godinu dana braka

„Pustite me“

Spirs je direktan pisac. Ona ne ulepšava i ne ukrašava svoju prozu.

Taj stvarni stil pojačava užas tih godina.

Govori o tome da je prikovana na bolnička nosila i prisiljena da uzima lekove protiv svoje volje.

Kod kuće joj nije dozvoljeno da se okupa nasamo.

Momci su proveravani i obaveštavani o njenoj seksualnoj istoriji pre nego što bi uopšte otišli na sastanak.

U početku pokušava da umiri roditelje i doktore.

„Ako se budem slagala, sigurno će videti koliko sam dobra i pustiće me“, kaže ona.

Kada razmišlja o pobuni, pristup sinovima koristi se kao moneta za pregovaranje.

„Moja sloboda u zamenu za spavanje sa decom… bila je trgovina koju sam bila spremna da napravim“, priznaje ona.

Ali čak i dok je navodno bila nesposobna da se brine o sebi, Spirs je poslata na turneju, angažovana kao sutkinja na Iks Faktoru i rezervisana za četvorogodišnji boravak u Las Vegasu.

Pevačica, koja je skupljala račune u staklenoj posudi kako bi pratila poreze, pažljivo dokumentuje milione koji su svi ostali zaradili od tih angažmana, dok je njoj dodeljivan džeparac od 1.900 evra nedeljno.

Izgubivši svaki osećaj za sebe, gotovo je odustala od svega.

„Vatra u meni je izgorela“, priseća se ona.

„Iskre su mi nestale iz očiju.“

Prekretnica dolazi kada joj je ljubazna medicinska sestra pokazala snimke obožavatelja koji razgovaraju o pokretu Oslobodite Britni.

Sa tom ulivenom hrabrošću, ona angažuje novog advokata i poziva hitnu pomoć prijavljujući se kao žrtva zloupotrebe konzervatorskog prava.

Slobodna je skoro dve godine, ali će biti potrebne godine da se otklone posledice.

Gnev se provlači kroz Britnino pisanje, posebno kada govori o ocu.

Ona opisuje Džejmija Spirsa kao alkoholičara i propalog biznismena, „nepromišljenu“ i „hladnu“ figuru koja je previše vršila pritisak na decu i zlostavljala njihovu majku. (BBC je kontaktirao Spirsa za komentar, ali još nije dobio odgovor.)

Slika pet: Zvezda retko daje intervjue, a poslednjih pet godina sa obožavaocima uglavnom komunicira putem Instagram kanala.

Prekretnica dolazi kada joj je ljubazna medicinska sestra pokazala snimke obožavatelja koji razgovaraju o pokretu Oslobodite Britni.

Sa tom ulivenom hrabrošću, ona angažuje novog advokata i poziva hitnu pomoć prijavljujući se kao žrtva zloupotrebe konzervatorskog prava.

Slobodna je skoro dve godine, ali će biti potrebne godine da se otklone posledice.

Gnev se provlači kroz Britnino pisanje, posebno kada govori o ocu.

Ona opisuje Džejmija Spirsa kao alkoholičara i propalog biznismena, „nepromišljenu“ i „hladnu“ figuru koja je previše vršila pritisak na decu i zlostavljala njihovu majku. (BBC je kontaktirao Spirsa za komentar, ali još nije dobio odgovor.)

Slika pet: Zvezda retko daje intervjue, a poslednjih pet godina sa obožavaocima uglavnom komunicira putem Instagram kanala.

Nemoguće je čitati memoare „Žena u meni“ i ne osećati tugu i ogorčenost Spirsove.

Jedan mali detalj novog života posebno naglašava koliko je njen svet bio siv. „Sada“, piše ona, „ponovo mogu da jedem čokoladu“.

Priča Spirsove je ispričana sa istom pristupačnom toplinom koja ju je učinila zvezdom. I, mimo ključnih događaja u poslednjih 15 godina, ona dobro pripoveda – bilo da opisuje trudničku žudnju (navodno za hranom i seksom), ili ponovo proživljava teror plesa sa zmijom na dodeli MTV nagrada 2001.

Osim njene porodice, nema pravih zlikovaca ili skandala za otkrivanje. Ali ne postoje ni neka velika otkrića o njenoj muzici ili privatnom životu.

Ono što nam preostaje, ne po prvi put, jeste opomena o slavi i koruptivnom uticaju novca. I, samo možda, tračak nade za ženu čiji su odrasli život diktirali drugi.

„Vreme je da ne budem neko koga drugi ljudi žele“, piše ona. „Vreme je da zapravo pronađem sebe“.

Nemoguće je čitati memoare „Žena u meni“ i ne osećati Britninu tugu i ogorčenost.

Jedan mali detalj novog života posebno naglašava koliko je njen svet bio siv.

„Sada“, piše ona, „ponovo mogu da jedem čokoladu“.

Priča Spirsove je ispričana sa istom pristupačnom toplinom koja ju je učinila zvezdom.

I, mimo ključnih događaja u poslednjih 15 godina, ona dobro pripoveda – bilo da opisuje trudničku žudnju (navodno za hranom i seksom), ili ponovo proživljava teror plesa sa zmijom na dodeli MTV nagrada 2001.

Osim njene porodice, nema pravih zlikovaca ili skandala za otkrivanje.

Ali ne postoje ni neka velika otkrića o njenoj muzici ili privatnom životu.

Ono što nam preostaje, ne po prvi put, jeste opomena o slavi i koruptivnom uticaju novca.

I, samo možda, tračak nade za ženu čiji su odrasli život diktirali drugi.

„Vreme je da ne budem neko koga drugi ljudi žele“, piše ona.

„Vreme je da zapravo pronađem sebe“.

Pogledajte video o slučaju Britni Spirs i prinudnom starateljstvu:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]