Mentalno zdravlje: „Ne bežite od negativnih emocija – izbegavanje patnje je patnja“

Da li se nekad osećate kao da morate da krijete negativne emocije? Kao da ste pod pritiskom da stalno „izgledate srećno“, u svakom trenutku i po svaku cenu?

Možda deluje kontraintuitivno, ali pozitivnost ume da bude toksična.

„Sve što je vredno u životu postiže se prevazilaženjem propratnog negativnog iskustva“, kaže Mark Manson, autor međunarodnog bestselera „Suptilno umeće bola u k****“ (2018).

„Svaki pokušaj da se pobegne od negativnog, da se ono izbegne, suspregne ili ućutka, samo vam se obije o glavu.

„Izbegavanje patnje je oblik patnje. Izbegavanje borbe je borba. Poricanje neuspeha je neuspeh“, dodaje on.

• Poziv Nacionalnoj SOS liniji za sprečavanje samoubistava – konačno besplatan
• „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“
• Gubitak partnera i gladovanje: Kazna za bol

Ali toksična pozitivnost, ili ekstremni pozitivizam, zahteva od vas da činite upravo to: da se naterate da zauzmete lažni pozitivan stav, bez obzira na to koliko lažan vaš optimizam bio, i da prigušite negativna osećanja.

Zdravstveni psiholog Antonio Rodelar, specijalista za poremećaje anksioznosti i kliničku hipnozu, kaže da moramo da prihvatimo te emocije, koje on opisuje kao „neregulisane“.

„Paleta emocija uključuje neregulisane emocije, kao što su tuga, nezadovoljstvo, bes, anksioznost ili zavist“, kaže Rodelar za BBC.

„Mi to ne možemo da ignorišemo kao ljudska bića, mi imamo taj raspon emocija koje imaju svoju funkciju i daju nam informaciju o tome šta se dešava u našem okruženju i našem telu.

„Ne smemo da ih ignorišemo“, dodaje Rodelar.

Britanska terapeutkinja i psihološkinja Seli Bejker, autorka knjige „Sticanje otpornosti iznutra ka spolja“ (2019) saglasna je sa tim: „Problem sa toksičnom pozitivnošću je da ona od nas traži da poričemo širok emocionalni spektar koji bismo mogli da osećamo kad se suočavamo za situacijom punom izazova.“

„Ako dopustite sebi da osećate samo pozitivne emocije, onda ste neiskreni prema samom sebi“, kaže Bejker.

„Kad se suočite sa nekom teškom situacijom, negiranje svih ‘negativnih’ osećanja koje bi mogle da nastanu će vas iscrpsti.

„I što je još gore, neće vam omogućiti da izgradite otpornost [sposobnost da se prilagodite nepovoljnim situacijama]“, dodaje Bejker.

„To nas izoluje od samih sebe, od naših pravih emocija.

„Krijemo se iza pozitivnosti da bismo odvratili druge ljude od imidža koji nas prikazuje kao nesavršene“, kaže Bejker.

• „Žene provode život mrzeći sopstveno telo“
• Marijana o seksu: Blogerka koja želi otvoren razgovor o našim telima

Pozitivna psihologija ili toksična pozitivnost

Da bismo razumeli toksičnu pozitivnost, moramo prvo da umemo da je razlikujemo od pozitivne psihologije – dva koncepta koja možda samo zvuče slično, ali su zapravo dve potpuno različite stvari.

„Pozitivnu psihologiju popularisao je psiholog Martin Seligman, koji je proučavao depresiju i otkrio drugačiju perspektivu u borbi protiv raznovrsnih problema, situacija i patologija“, objašnjava Rodelar.

Bilo je to devedesetih kad je Seligman, tada predsednik Američkog udruženja psihologa (APA), izjavio na konferenciji da psihologija mora da načini novi korak kako bi sa naučnog stanovišta proučila sve što ljudska bića čini srećnima.

U svojoj slavnoj knjizi „Optimistična deca“ (1995), američki psiholog objasnio je da se ljudi ne rađaju kao pesimisti, već da to postaju tokom životnih iskustava.

Međutim, on je rekao i da mi možemo da se borimo protiv tog pesimizma i da pretvaramo naše negativne misli u pozitivnije.

Sjajno! Dakle, ako se osećam tužno, sve što treba da uradim je da se usredsredim na to da budem srećan, zar ne?

E pa, ne baš. Štaviše, to bi bila prečica do zamke toksične pozitivnosti.

Ukoliko želite da se izborite sa vlastitim negativnim emocijama, ne smete da ih ignorišete – prvo morate da ih priznate i prihvatite.

Ključ je u zauzdavanju vlastitog pozitivizma i nedozvoljavanju da on pređe u ekstrem.

„Koncept pozitivne psihologije vremenom se malo izvitoperio“, kaže Rodelar.

„Usredsređivanje na pozitivne aspekte različitih situacija koje se dešavaju u životu može biti terapeutski i konstruktivno.

„Problem je što kad se to dovede do ekstrema, može da proizvede slabu sposobnost izlaženja na kraj sa negativnim situacijama“, dodaje psiholog.

„Kad se pravilno primeni pozitivna psihologija, to je jedna veoma korisna praksa, ali neselektivno ona proizvodi veoma parcijalan pogled na realnost i osećaj bespomoćnosti.

„Negiranje bolnih i štetnih situacija u životu je kao posmatranje realnosti samo jednim okom“, kaže Rodelar.

Saveti kako prepoznati da li ste upali u „toksičnu pozitivnost“

1. Krijete ili maskirate prava osećanja
2. Pokušavate da „pođete dalje“ ignorišući ili odbacujući jednu ili više emocija
3. Osećate krivicu zbog onoga kako se osećate
4. Minimizujete tuđa iskustva citatima ili iskazima posle kojih se osećate dobro
5. Stavljate spin na neku situaciju (na primer, govorite „moglo je da bude gore“), umesto da prihvatite vlastito emotivno iskustvo
6. Posramljujete ili upirete prstom u druge ako osećaju nezadovoljstvo ili druga „nepozitivna“ osećanja
7. Odbacujete ono što vas muči sa „to mu je što mu je“

Izvori: Samara Kvintero (specijalistkinja za traume, hipnoterapiju i lični razvoj) / Džejmi Long (specijalistkinja za poremećaje u ishrani, anksioznosti, depresiji i vezama)

Kako to onda utiče na nas?

Blokiranje ili ignorisanje „negativnih“ emocija može da ima štetne posledice po zdravlje.

„Sve emocije koje potisnemo se somatizuju [kad se psihološki problem manifestuje kroz fizičke simptome], izražavaju se kroz telo, često kao bolest.

„Kad poričemo emociju, ona će pronaći alternativni put da iznikne“, kaže Rodelar.

Bejker se slaže: „Potiskivanje emocija utiče na naše zdravlje. Ako skrivate vaše mentalne muke iza fasade toksične pozitivnosti, one će izbiti na površinu na alternativne načine u vašem telu, od problema sa kožom do sindroma nervoznih creva“, kaže Rodelar za BBC.

„Kad ignorišemo negativne emocije, naše telo pojača glas da bi skrenulo pažnju na taj problem.

„Potiskivanje emocija nas iscrpljuje i mentalno i fizički. Nije zdravo i nije održivo na duže staze“, kaže terapeut.

Druga posledica, kaže Rodelar, jeste da „kad se usredsređujemo samo na pozitivne emocije, stičemo naivniju ili detinjastiju sliku situacija koje mogu da nas zadese u životu, tako da postanemo ranjiviji za teške trenutke.“

• Šta se dešava kada zbog fizičkog distanciranja ne smemo da dodirujemo jedni druge?
• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Teresa Gutijerez, ekspertkinja za psihopedagogiju i neuropsihologiju, smatra da „toksički pozitivizam ima ozbiljnije psihološke i psihijatrijske posledice od depresije.“

„Emotivni svet je de-virtuelizovan i može da dovede do življenja nerealnog života koji nam oštećuje mentalno zdravlje.

„Toliko pozitivizma nije pozitivno ni za koga. Ukoliko nema nezadovoljstva i neuspeha, mi ne učimo da razvijamo svoje živote“, kaže Gutijerez za BBC.

Pogledajte video o Fejsbuk grupi i zajednici gde su ljudi jedni drugima podrška

„OK je ne biti OK“

Da li je toksični pozitivizam u modi?

Bejker smatra da jeste i pripisuje ga rastu i snazi društvenih mreža „koje nas teraju da poredimo naše živote sa drugim savršenim životima koje viđamo na internetu“.

„Postoji stalna tendencija na društvenim mrežama da prikažemo najsavršeniju verziju samih sebe, a to je iscrpljujuće i nije realno“, kaže Bejker.

„Kad bismo bili iskreniji po pitanju vlastite ranjivosti, osećali bismo se slobodno da iskusimo sve vrste emocija.

„Mi smo ljudi, moramo da dopustimo sebi da osetimo čitav raspon emocija. OK je ne biti OK. Ne možemo da budemo pozitivni sve vreme“, kaže Bejker.

Gutijerez smatra da je „poslednjih godina“ došlo do rasta toksičnog pozitivizma, ali da se to pogotovo desilo tokom pandemije.

„Živimo u atipičnim i neobičnim vremenima, mnogi ljudi pate. Anksioznost, nesigurnost, nezadovoljstvo, strah… to su sve uobičajena osećanja.

„Ali preterali smo sa toksičnim pozitivizmom, a to je opasno“, kaže Gutijerez.

Rodelar kaže da „postoji potreba da se pronađu prečice do blagostanja, da se osećamo bolje odmah, kao da je to nekakvo naše prirodno pravo.“

„Dobro je misliti da će se ‘sve završiti dobro’, ali to ne znači da proces stizanja do toga mora da bude prijatan.

„Bilo bi realističnije reći ‘i ovo će proći’ kad prolazimo kroz težak period“, kaže psiholog.

„Emocije su kao talasi: oni se zahuktaju, ali i oslabe i pretvore se u penu, sve dok ne nestanu.

„Problem je ne želeti da osećate te emocije, zato što onda gubite otpornost na sledeći talas“, kaže Rodelar.

• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
• Kako da znate da li patite od sindroma uljeza

Priznajte umesto da ignorišete

Psiholozi koje je konsultovao BBC slažu se da je idealno – u opštem smislu – prihvatiti sve emocije, umeto potiskivati one od kojih se osećamo loše.

Suština nije u pozitivnosti, već u priznavanju kako se osećamo u svakom trenutku, čak i kad se ne osećamo dobro.

„Budite iskreniji, budite iskreni prema sebi, ne plašite se da budete tužni, depresivni ili anksiozni.

„Važno je prihvatiti kad se osećamo loše i znati da se to dešava i da će se dešavati“, kaže Bejker.

„Samo iskusite emocije i učite iz njih, da biste postali otporniji“, dodaje Bejker.

Ona ističe da ovi saveti ne važe za osobe koje pate od kliničke depresije (ozbiljno stanje koje može da se pogorša ako se ne leči).

Stefani Preston, profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu, u SAD, smatra da je najbolji način da se prihvate emocije „ako se samo slušaju“.

Video: Koliko naš mozak trpi tokom pandemije

„Kad neko podeli negativna osećanja sa vama, ne žurite da učinite da se on oseća bolje ili razmišlja pozitivnije govoreći: ‘Sve će biti u redu’… pokušajte da izdvojite vreme da malo razmislite o njegovoj nelagodi ili strahu i potrudite se da ga poslušate“, kaže ova specijalistkinja.

„Dovoljno vas izoluje kad ste u emotivnom rasulu; kad ljudi pokušaju da uguše ta osećanja, naročito prijatelji i porodica, to stvarno ume da zaboli.

„Saslušati nekoga ko pati može da napravi veliku razliku u njihovim životima“, kaže Preston.

A i vi možete da imate koristi ako budete dobro saslušali, jer Preston ističe da postoje dokazi da altruizam pozitivno utiče na naše zdravlje.

Ali šta ako ste vi taj koji se ne oseća najbolje?

„Najvažnija stvar je da upotrebite svoju svest“, kaže Rodelar.

„Prihvatite vlastitu situaciju i vlastita osećanja.

„Ne negirajte da nešto nije u redu, ne gledajte na drugu stranu, ali istovremeno ne dozvolite da zaglibite u toj negativnoj emociji“, dodaje Rodelar.

„Emocije su informacije koje moramo da čitamo i razumemo da bismo stekli predstavu i uvideli kakve lekcije možemo da naučimo, kakve promene možemo da načinimo za budućnost“, kaže Rodelar.

Ali kako ovaj savet sprovesti u praksi? Evo nekih primera kako pretvoriti poruke „toksične pozitivnosti“ u nešto korisnije.

„Moramo da preuzmemo odgovornost za vlastitu sreću iz konstruktivne psihologije“, kaže Rodelar.

„OK je doživljavati čašu kao polupunu, ali i prihvatiti da postoje situacije u kojima je ta čaša poluprazna i, odatle nadalje, prihvatiti odgovornost za to kako gradimo svoje živote“, dodaje Rodelar.

Bejker se slaže. „Sve naše emocije su autentične i stvarne, i sve su one validne.“

Ovo nije medicinski članak. Ako imate pitanja o simptomima ili vam je potreban zdravstveni savet, posetite svog lekara ili specijalistu. Mentalno zdravlje je važno.

Ako vam je potrebna pomoć

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 011/7777-000

Nacionalna linija za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije 0800-309-309

SOS linija eCentra Srce0800 300 303 dostupna je svakodnevno od 14 do 23 sata.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]