Migranti i izbeglice na Balkanu: Koliko zarađuju krijumčari ljudi i koje sve kanale koriste

Tržište krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu vredi najmanje 50 miliona evra godišnje, pokazuju podaci objavljeni u novom izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Iako je ovo znatno manje od zarade u jeku humanitarne krize 2015. godine, izveštaj sugeriše da je tržište za krijumčarenje migranata kroz region i dalje veliko, uprkos naporima da se zatvori takozvana „Balkanska ruta“.

U izveštaju „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu“ u koji je BBC na srpskom imao uvid, navode se detaljne informacije o cenama i rutama krijumčarenja migranata i droge u regionu.

Prema procenama, od 2015. godine je kroz zemlje Balkana prošlo oko 1,5 milion azilanata i migranata, uglavnom sa Bliskog istoka i severne Afrike.

• Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
• Deca koja ne mogu da budu deca – migranti i izbeglice koji putuju sami
• Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti

U izveštaju su utvrđene ključne ulazne i izlazne geografske tačke za krijumčarenje migranata kroz Zapadni Balkan, kao i lokacije koje služe kao čvorišta za trgovinu drogom ili tržišta droge.

Čini se da pandemija korona virusa nije značajno omela nedozvoljene tokove.

U delu o ilegalnoj trgovini drogom, izveštaj nudi detaljne mape krijumčarskih puteva, ističe promene u ceni narkotika dok prelaze preko granica i prikazuje veleprodajne i maloprodajne cene droga u ključnim žarištima u regionu, koja su istovremeno i čvorišta krijumčarenja ili tržišta narkoticima.

Šta piše u izveštaju?

Od sedamdesetih godina prošlog veka, balkanska ruta bila je zloglasni trag šverca droge (uglavnom heroin) sa istoka na zapad.

Ali 2015. godine dobija novo značenje – kao ruta za krijumčarenje ljudi.

Procenjuje se da je 1,5 miliona azilanata i migranata – delimično pokrenuto ratom u Siriju – prošlo se kroz Tursku i Grčku do Zapadnog Balkana, a zatim dalje u zapadnu Evropu.

Većina tražilaca azila i migranata koji se kreću zemljama Zapadnim Balkanom su sa Bliskog istoka i severne Afrike.

Neki beže od sukoba, dok su drugi privredni migranti.

Većina je iz Sirije, Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka i Maroka.

Tražioci azila i migranti takođe su prijavljeni iz Alžira, Etiopije i Eritreje, a ima i Kurda iz Turske.

Izvešteno je da je na kratak period dosta ljudi iz Irana, Indije i Bangladeša dolazilo kroz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu – verovatno delom i zbog bezviznog sporazuma koji je Srbija sklopila sa Iranom i Indijom.

Većina migranata su mladi muškarci između 15 i 30 godina, dok su žene i deca češći među tražiocima azila.

Potonji, posebno oni iz Sirije, teže da putuju kao porodice.

Međutim, postoje izveštaji da žene i maloletnice putuju same, što ih čini izuzetno ranjivim.

Ko su krijumčari?

Većina azilanata i migranata se oslanja na krijumčare.

Postoje tri kategorije krijumčara: fikseri, čuvari vrata i dileri paketa.

Fikseri – povezuju migrante sa vozačima raznih vozila koji ih voze iz sela u velike gradove, iz gradova u naselja blizu granica ili ih preuzimaju na granicama. Obezbeđuju lažna dokumenta. Retko prelaze granice.

Čuvari vrata – otvaraju vrata sledećoj zemlji na ruti, a najvažniji je ulazak u zemlju EU, poput Hrvatske ili Mađarske.

U nekim slučajevima pristup se stiže pešice: čuvari vrata deluju kao vodiči, vodeći grupu svojih sunarodnika preko granice, a zatim se vraćaju da bi pomogli sledećoj grupi.

Na primer, u Unsko-sanskom kantonu, gde je mnogo ljudi zatočeno u izbegličkim kampovima, krijumčari koji su i sami migranti uvlače se u kampove i pregovaraju o detaljima pokušaja krijumčarenja.

Zatim deluju kao vodič malim grupama od približno pet migranata da se peške kreću kroz šumu do Hrvatske.

Ti krijumčari se zatim vraćaju u Bosnu i Hercegovinu, nadajući se da će zaraditi dovoljno novca da bi mogli da plate drugim krijumčarima da ih relativno sigurno prevezu u zapadnoevropsku zemlju.

Čuvari vrata takođe organizuju prevoz trajektima i splavovima preko plavih granica, poput Srbije do Bosne i Hercegovine preko reka Drine i Save ili od Sombora u severnoj Srbiji preko reke Dunav do Mađarske.

Oni kontrolišu i ilegalne tunele između zemanja, najviše između Srbije i Mađarske.

Prelazak reke može koštati od 100 do 500 evra po osobi.

Dileri paketa – Veliki novac od šverca zarađuje se paket aranžmanima.

Za organizovanje takvih poslova potreban je visok stepen sofisticiranosti i planiranja, kao i transnacionalne mreže, dokumenti i pristup vozilima.

Za nekoliko hiljada evra migrantima u Grčkoj ili Turskoj se obećava paket aranžman kako bi otišli u zapadnu Evropu.

Prelazak više međunarodnih granica u regionu može da od 600 do 20.000 evra po osobi, u zavisnosti od početne tačke i odredišta.

Na ovaj način migranti mogu doći do Hrvatske, Slovenije ili idealno do Austrije sa bilo kog mesta ulaska na zapadni Balkan,

Migranti intervjuisani u Bosni i Hercegovini koji su pokušavali da dođu do Hrvatske prijavili su da su iz Pakistana platili oko 6.000 evra.

Dogovori se često sklapaju u Grčkoj ili Turskoj.

Krijumčari koriste kontakte u izbegličkim kampovima ili velikim gradovima (često oko luka) gde se tražioci azila i migranti okupljaju ili im migranti dolaze (na primer, oko železničke i autobuske stanice ili luke).

Oni nude organizovanje putovanja bilo do granice jedne od šest zemalja zapadnog Balkana ili sve do centralne ili zapadne Evrope.

Trgovci paketima deluju kao savetnici za putovanja, objašnjavajući rutu, smeštaj i prevoz.

U nekim slučajevima, uz dodatnu naknadu, paket aranžman može da uključuje i nabavku putnih dokumenata.

To mogu biti falsifikati ili legitimni dokumenti nekoga ko liči na korisnika.

Uplate se često dogovaraju unapred.

Krijumčari u Grčkoj ili Turskoj oslanjaju se na kontakte u regionu zapadnog Balkana i u zemljama odredišta.

U izveštaju albanskog ministarstva unutrašnjih poslova primećeno je da su „organizovane mreže trgovaca ljudima, sastavljene od grčkih i albanskih državljana, često umešane u organizovanje njihovog prelaska u Italiju ili na granicu sa Albanijom, u zamenu za plaćanje.

Mreže sa sedištem u Turskoj navodno igraju značajnu ulogu u švercu.

Tokom godina, Turska je ugostila veliki broj sirijskih i iračkih azilanata koji su se često oslanjali na turske krijumčare koji za zapadnu Evropu naplaćuju od 6.000 do 20.000 evra.

Samopomoć – Neke grupe se oslanjaju na vlastitu pamet i kontakte kako bi se prešle preko granica i kroz zemlje.

Takođe se oslanjaju na informacije dobijene u izbegličkim kampovima i sigurnim kućama, putem lokalnih kontakata ili društvenih medija od grupa koje su ranije išle.

Pored toga, koriste oznake ostavljene na putu (poput limenih konzervi okačenih na drveću, grafita na zgradama).

Neki čak koriste redovne autobuske ili železničke usluge, na primer od Podgorice do Pljevalja u Crnoj Gori ili Sarajeva do Bihaća u Bosni i Hercegovini, odsedajući u hotelima.

Takve grupe aktivno pokušavaju da izbegnu policiju i krijumčare (koje smatraju grabežljivcima) i obično se krežu noću.

Nekad se ove grupe obraćaju za pomoć fikserima ili čuvarima vrata gde su granice dobro čuvane i teško ih je preći.

Drugi se obraćaju ovakvim grupama jer im je ponestalo novca ili su im uzeli krijumčari, lopovi ili policija.

Mladić iz Eritreje u izbegličkom centru na severu Srbije rekao je ovo: Ovde na Balkanu sve se vrti oko novca“.

Koliko košta ilegalni prelazak?

Cene se razlikuju u zavisnosti od pređene udaljenosti i broja putnika (deca u pratnji roditelja često putuju besplatno).

Rizičnija putovanja mogu koštati više.

Na primer, nekim migrantima u Crnoj Gori naplaćeno je 100 evra da pređu poslednjih 15 kilometara do šume u blizini srpske granice, navodi se u izveštaju.

Cene su relativno niske, jer u mnogim slučajevima postoji konkurencija redovnih železničkih i autobuskih linija.

Autori izveštaja citiraju pojedine migrante koji tvrde da neki policajci i graničari učestvuju u kriminalnim radnjama, u ulozi popravljača.

Uz naknadu, oni mogu da se slože da ne budu u određenom mestu u određeno vreme ili da prevoze azilante i migrante preko granice.

Korumpirani policajci i granični službenici uhapšeni su na više lokacija, piše u izveštaju.

U novembru 2020. godine šef granične stanice u Zvorniku, u Bosni i Hercegovini, uhapšen je zbog šverca migranata.

U avgustu 2020. godine policajac iz Tirane uhapšen je u Pogradcu, blizu granice sa Severnom Makedonijom, dok je prevozio dva sirijska državljana u njegovom automobilu po 70 evra.

Čini se da su najorganizovaniji i najunosniji oblici šverca oko granica koje je najteže preći: između Grčke i Severne Makedonije; Severna Makedonija i Srbija; Srbija i Mađarska; i Hrvatska i Bosna i Hercegovina, dodaje se u izveštaju.

Veliki novac od šverca zarađuje se paket aranžmanima.

Za povlačenje takvih poslova potreban je visok stepen sofisticiranosti i planiranja, kao i transnacionalne mreže, dokumenti i pristup vozilima.

Za nekoliko hiljada evra, migrantima u Grčkoj ili Turskoj se obećava paket aranžman, uz obežanje da će ih odvesti u zapadnu Evropu.

Prelazak više međunarodnih granica u regionu može koštati od 600 do 20.000 evra po osobi, u zavisnosti od početne tačke i odredišta.

Na ovaj način migranti mogu doći do Hrvatske, Slovenije ili idealno do Austrije sa bilo kog mesta ulaska na Zapadni Balkan.

Cena transfera migranata iz Irana ili Avganistana u bilo koju zemlju EU kreće se u rasponu od 3.000 do 3.500 evra po osobi.

Zone ulazaka u zemlje Zapadnog Balkana

Zona 1: Granica Grčke i Severne Makedonije i Albanije

Većina migranata i azilanata ulazi na Zapadni Balkan iz Grčke ili oko Đevđelije u Severnoj Makedoniji ili u blizini Kakavije i Kapštice u Albaniji.

Za dva albanska prelaza prave se zasebni proračuni zbog različitih cena i uspeha.

Gruba procena tržišta za krijumčarenje migranata na južnoj granici Zapadnog Balkana kreće se od 11,8 do 17,7 miliona evra na granici između Grčke i Severne Makedonije i od 7,5 do 11,5 miliona evra između Grčke i Albanije.

Ukupno se 2020. godine posao krijumčarenja migranata na glavnim ulaznim tačkama Zapadnog Balkana na granicama između Grčke i susedne Severne Makedonije i Albanije može proceniti u rasponu od 19,5 do 29 miliona evra, navodi se u izveštaju.

Zona 2: Granica između Bosne i Hercegovine i EU

Jedno od najvećih žarišta je granica između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, posebno oko grada Bihaća u Unsko-sanskom kantonu.

U ovoj zoni uzeta je u obzir činjenicu da se i u Unsko-sanskom kantonu dogovaraju o krijumčarenju migranata preko Hrvatske u Sloveniju i Italiju.

Put kojim se manje putovalo vodi prema severu, a ne prema severoistoku, posebno preko reke Gradiške na severoistok Banjaluke, zatim oko distrikta Brčko i preko granice sa Hrvatskom.

To su ključne izlazne tačke za migrante tranzita zapadnog Balkana i nastojanja da uđe u EU. Kao rezultat, ukupan broj ljudi, troškovi i rizici su relativno visoki.

Procenjuje se da je tržište u ovom području vredno između sedam do 10,5 miliona evra u 2020. godini.

Zona 3: Granica između Srbije i Mađarske i Rumunije

Jedan od glavnih puteva sa Zapadnog Balkana u EU je iz severne Srbije u Mađarsku i Rumuniju.

Glavna žarišta su Horgoš, područje oko Subotice, Sombora, tuneli u oblasti Kelebija i preko reke Tise za ljude koji se kreću na istok prema Rumuniji, a zatim nazad u Mađarsku.

Ali sve više, zbog stroge granične kontrole između Srbije i Mađarske, migranti pokušavaju da se prebace iz Srbije u Mađarsku preko Rumunije.

Procenjena vrednost tržišta u ovom području kreće se od 8,5 miliona do 10,5 miliona evra u 2020. godini.

Krijumčarenje narkotika

Novi trendovi na regionalnom tržištu droga ukazuju:

• povećana je kultivacija kanabisa (posebno u zatvorenom prostoru) u zemljama osim Albanije, poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije
• veliki je protok kanabisa sa Zapadnog Balkana u Bugarsku
• snažan je priliv kokaina iz nekoliko pravaca, uključujući Hrvatsku, Grčku i crnomorske luke u Bugarskoj i Rumuniji
• uvećana je proizvodnja, ali i konzumiranje sintetičkih droga

Mnoga identifikovana žarišta u ovom izveštaju, koja se najčešće nalaze u pograničnim oblastima, karakterišu se kao polikriminalna – istovremeno su prisutne različite kriminalne aktivnosti, poput ilegalne trgovine drogom i pranje novca, uz krijumčarenje migranata.

Iako su ove lokacije dobro poznate, male su zaplene droga – izuzev kanabisa – ili su retka hapšenja glavnih kriminalaca što sugeriše da postoji „ekonomija zaštite“ koja dopušta i zarađuje od postojećeg stanja stvari.

Izveštaj zaključuje da „tokovi ljudi, droge i novca kroz Zapadni Balkan nisu prave linije poput vektora na mapi.

„Oni se kreću, često na malim udaljenostima, različitim putevima u zavisnosti od prepreka i prilika“, kaže Volter Kemp, jedan od autora izveštaja.

„Oni koji trguju ljudima, krijumčare ili peru novac privlačan je ovaj region zbog niskih rizika da pređu preko granica ili koriste preduzeća i bankarske sisteme.

Većina transakcija u kriminalnom „podzemlju“ ne bi bila moguća bez saradnika na „vrhu“, dodaje.

Izveštaj razmatra i sektore i žarišta pranja novca.

Na primer, relativno mala količina novca pere se u poslovnim objektima koji više posluju gotovinom, poput restorana, pekara, benzinskih pumpi i taksi kompanija.

Veće sume novca se slivaju u građevinsku industriju i nekretnine, kockanje i turizam, piše u izveštaju..

U izveštaju se ističe da se ilegalna dobit koja je stečena na Zapadnom Balkanu najčešće i pere u regionu, dok kriminalne grupe zarađuju veliki novac, posebno od trgovine drogom, van regiona.

„Prljavi novac koji se zarađuje i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije“, kaže Kristina Amerhauser, jedna od autorki izveštaja.

Iako izveštaj pruža detalje o cenama i rutama za krijumčarenje migranata i droga, kao i nezakonite finansijske tokove, takođe naglašava da su potrebne dodatne informacije, posebno iz zvaničnih izvora.

„Upadljivo je koliko malo nadležne institucije ili znaju ili žele da podele podatke o cenama narkotika, njihovoj čistoći, zaplenama i navikama potrošnje, kao i o pranju novca“, kaže jedan od autora izveštaja Rudžero Skaturo.

„Za javne politike koje bi bile zasnovane na činjenicama, potrebno je više javno dostupnih informacija – ne samo na nacionalnom nivou, već i u žarišnim tačkama i na regionalnom nivou“, dodaje.

Najnoviji slučaj krijumčarenja migranata u Hrvatskoj

Hrvatska policija traga za dvojicom osumnjičenih koji su u kombi vozilu prevozili 11 migranata, koji su pobegli pošto su otkriveni, preneli su mediji u Hrvatskoj.

U vozilu je bilo 10 muškaraca i jedan lakše povređeni dečak, kome je odmah pružena lekarska pomoć.

Srbija je popularna destinacija za azilante i migrante jer se graniči sa četiri zemlje EU: Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Prema podacima UNHCR, 2019. godine ušlo je 30.216 migranata gotovo dvostruko više nego 2018. godine.

Ministar unutrašnjih poslova rekao je 2020. godine da je više od 8.500 migranata zaustavljeno prilikom ilegalnog ulaska u Srbiju.

Većina azilanata i migranata pokušava da uđe u Srbiju preko Severne Makedonije. Oni prelaze granicu u blizini gradova Preševo i Trgovište.

Ima i onih koji u Srbiju ulaze sa Kosova, iz Crne Gore ili Bugarske.

Nedavni izveštaji sugerišu da neki migranti nastoje da uđu iz Rumunije iz Srbije dalje na jug oko Kikinde.

Policija je takođe otkrila nekoliko tunela (3-7 metara dubokih i 15-30 metara dugih) ispod žičane ograde duž srpsko-mađarske granice u blizina Segedina, Asotaloma i Kelebije.

Ovi tuneli se smatraju relativno rizičnim zbog verovatnoće da budu uhvaćeni ili zbog opasnosti od urušavanja tunela.

U zavisnosti od sigurnosti tunela i verovatnoće uspeha, cene se kreću od 500 do 5.000 evra.

Koliko ima migranata u Srbiji?

Komesarijat za izbeglice je u početkom aprila naveo da u centrima kojima rukovodi boravi nešto više od 4.500 ljudi.

U aprilskom izveštaju organizacije Ujedinjenih nacija za izbeglice i raseljene (UNHCR), navedeno je da je u martu registrovano 3.931 novih migranata, uglavnom iz Avganistana, Pakistana i Sirije, Somalije i Eritreje. .

Većina dolazi preko Severne Makedonije, ali i Albanije, Bugarske i Crne Gore.

Krajem marta je u Srbiji bilo ukupno 5.463 novih izbeglica i migranata, među kojima su i oni koji su boravili izvan vladinih centara, navodi UNHCR.

Najviše je bilo državljana Avganistana – 1.754, 888 iz Sirije, 317 iz Pakistana, 206 iz Somalije, 188 iz Bangladeša i 1.107 iz 50 drugih zemalja.

Većina su odrasli muškarci – 3.797, ima i 256 odraslih žena, kao i 407 dece, a među njima je i 74 dece bez pratnje.

Vlasti su nastavile sistematski da prikupljaju izbeglice i migrante koji su boravili izvan centara, u centru Beograda i u pograničnim oblastima, i prebacivali ih u zvanične centre sa slobodnim mestima, dodaje se u izveštaju UNHCR.

• Ko su migranti, a ko izbeglice u Srbiji i šta im je donela 2020.
• Mitovi i zablude o migrantima u Srbiji
• „Nabujala reka, hladna voda i loši čamci“: Dunav rizična ruta za migrante
• Ko patrolira Beogradom u potrazi za migrantima

Krajem marta i u prvim danima aprila počela je vakcinacija migranata protiv korona virusa, saopštio je Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice.

Srbija je tako bila među prvim zemljama u Evropi koja je počela da vakciniše i izbeglice i tražioce azila, dodaje se u izveštaju UNHCR.

Od početka pandemije, navedeno je u aprilskom izveštaju UNHCR, u Srbiji su registrovana 32 slučaja zaraze kovidom među migrantima.

Bila su i dva smrtna slučaja, a žrtve su imale pridružene bolesti, dodaje se.

O Globalnoj inicijativi

Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) je mreža profesionalaca koji rade na prvim linijama borbe protiv ilegalne ekonomije i kriminala.

Ovaj izveštaj je treći u trilogiji izveštaja o „žarištima“ organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu.

Prethodni su „Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu: Lokalne slabosti u regionalnom kontekstu“ iz 2019, kao i „Transnacionalna hobotnica: Globalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana“ iz 2020. godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]