Eksplozije bombi, pucnjave i sukobi među krijumčarima ljudi i migrantima iz Azije i Afrike poslednjih meseci odjekuju u pograničnom pojasu Srbije i Mađarske, jednoj od glavnih ruta na njihovom putu ka zemljama Evropske unije (EU).

Poslednji incident, u kojem je zajednička srpsko-mađarska granična patrola napadnuta iz automatskog oružja prošlog vikenda, naveo je mađarskog premijera Viktora Orbana da oceni da je briselski plan za rešavanje ovog decenijskog problema „propao“.

„Vreme da se suočimo sa činjenicama. briselski migracioni pakt je propao“, napisao je Orban na društvenoj mreži Iks, misleći na set izmena dopuna i pravila EU koji bi trebalo da bude usvojen u aprilu 2024.

Mađarska i Poljska nisu podržale predlog pakta, protiveći se izmenama koje, između ostalog, predviđaju da prihvatanje migranata i izbeglica u zemljama EU bude obavezno, a ne dobrovoljno, kao ranije.

„Ako Orban kritikuje pakt, to radi uvek sa namerom da obesmisli bilo koji dogovor po ovom pitanju i pokušava da progura njegov pristup problemu – korišćenje sile i ograde kao uspešan primer“, ocenjuje Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, za BBC na srpskom.

Orban je rekao da su napadi na mađarske graničare postali uobičajeni, te da je od početka 2023. godine zabeleženo „168 slučajeva u kojima je mnogo policajaca povređeno“, a „sprečeno 128.000 ilegalnih prelazaka na južnoj granici“sa Srbijom.

Procenjuje se da je kroz Srbiju od početka migrantske krize 2015. prošlo više od 1,5 milion ljudi, a desetine hiljada njih je pokušavalo da na teritoriju EU uđe preko Mađarske.

Orbanova vlada, poznata po snažnoj antimigrantskoj politici, uvela je rigorozne mere na granicama Mađarske sa Srbijom i Hrvatskom, između ostalog ipodigavši visoke ograde od bodljikave žice.

Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Mađarske nisu odgovorila na pitanja BBC-ja o saradnji dve zemlje u graničnom području i koje zajedničke mere protiv suzbijanja incidenata sprovode, kao i koliko je incidenata zabeleženo poslednjih godina.

Pogledajte video: Obračun migranata u Horgošu

Pucnjava u Horgošu: Snimak naoružanih ljudi

Šta je Pakt o migraciji i azilu

policija, migranti — Ranija akcija policije posle obračuna grupa migranata u Horgošu, na severu Srbije

Novi pakt o migraciji i azilu kojim bi se reformisala pravila, propisi i politika po ovom pitanju predložen je još u septembru 2020.

„Skup propisa i politika za stvaranje pravednijeg, efikasnijeg i održivijeg procesa migracije i azila“ nastoji da uspostavi zajednički pristup EU zasnovan na solidarnosti, odgovornosti i poštovanju ljudskih prava, navodi Evropska komisija, izvršni organ koji funkcioniše poput svojevrsne vlade EU.

U junu je Savet ministara EU, uz Evropski parlament jedan od dva zakonodavna tela EU, usvojio propis koji, između ostalog, predviđa da prihvatanje izbeglica bude obavezno, a ne dobrovoljno, kao ranije.

„Zemlje koje ne žele da prime izbeglice trebalo bi da plate naknadu od 20.000 evra po (neprihvaćenom) migrantu“, preneo je Dojče vele.

Dokument je još u fazi nacrta, ali su mnogi konzervativni i desno orijentisani političari oštro kritikovali predlog, baš kao i stručnjaci i aktivisti koji se bave pitanjima izbeglica i migranata.

Mađarska i Poljska su, na primer, u junu jedine glasale protiv planirane raspodele izbeglica u EU.

„Oni pokušavaju da u pakt unesu takozvani institut instrumentalizacije – kada neko koristi izbeglice i migrante kao sredstvo, recimo kao (predsednik Belorusije Aleksandar) Lukašenko, da tada može da se odstupi od prava ljudi da traže azil na granici.

„To je velika želja tih zemalja, a što je i dalje nemoguće“, kaže pravnik Nikola Kovačević za BBC na srpskom.

ograda na mađarskoj granici — Ograda na mađarskoj granici

Kovačević upozorava da je „pakt opasan jer na velika vrata uvodi granične procedure“, što je nekada bila „retkost u praksi zemalja EU, a sad bi trebalo da postane pravilo“.

Tako bi se na samoj granici obrađivali „zahtevi za azil“ u zemljama „na spoljnim granicama EU“, poput Mađarske.

„Čim uvodite graničnu proceduru to će morati da bude praćeno praksom širokog pritvaranja ljudi, koji bi trebalo da budu tu tokom te procedure, što nije u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava“, upozorava Kovačević, koji se godinama bavi zaštitom prava izbeglica.

Ovakav metod je „izuzetno skup i infrastrukturno komplikovan“ jer zahteva „velike pritvorske centre na granicama“.

Takve metode mogu navesti države da „umesto da primenjuju granične prakse“, pojačavaju pušbekove – guranje sa granica, prenosi Kovačević procene nevladinih organizacija.

„Pakt dodatno uskraćuje pravo na pristup teritoriji, postupku azila i bezbednosti za izbeglice“, smatra.

Kovačević upozorava da će, ukoliko bude usvojen u ovom obliku, pakt „olabaviti kriterijume za primenu koncepta sigurne treće zemlje“, poput Srbije, koja nije članica EU.

Radoš Đurović kaže da je „glavni zaključak“, da pakt „opterećuje države EU na njenim obodima, prve zemlje ulaska izbeglica“, poput Italije, Španije i Grčke.

„One će i dalje trpeti najveći teret izbeglištva, dok druge države imaju mogućnost da ne učestvuju u toj podeli, već da za izbeglicu koju bi trebalo da prime obezbede adekvatan novčani iznos zemlji koja ih primi“, ocenjuje on.

Đurović smatra da tako pitanje solidarnosti, jedno od osnovnih, nije rešeno jer će ove zemlje i dalje biti „najopterećenije“.

Kriminal, migranti i odvraćanje

Prostor oko granica sa Srbije Mađarskom i Hrvatskom je „pogođen nasilnim i surovim okršajima između kriminalnih bandi“, upozorava Đurović.

U kriminal su uključeni i neki građani Srbije „kroz logistiku, prevoz i organizovanje“, dok se „oružano sukobljavaju samo migranti kriminalci“, tvrdi on.

„Treba praviti razliku – migrant nije kriminalac, već se sukobljavaju banditi iz kriminalnih grupa koje su iz migrantske populacije“, kaže.

Krajem jula, je kod sela Hajdukovo pronađeno telo ubijenog državljanina Avganistana, a još dva migranta su povređena.

Policija je početkom avgusta u raciji otkrila 300 migranata i zaplenila veću količinu oružja, municije i voki-tokije korišćene za krijumčarenje ljudi.

Ministar policije Bratislav Gašić je rekao da je u šumama oko Subotice za tri meseca 2023. pronađeno više od 6.000 migranata.

Za dva meseca je podneto 229 krivičnih i 746 prekršajnih prijava, ali ishod procesa nije poznat.

Đurović kaže da su kriminalne bande u kojima su neki migranti ojačale i zahvaljujući „pušbekovima, odnosno politikom zida mađarskih vlasti“.

„Guraju ljude preko ograde, bez prava da traže azil i bilo kakvu pomoć, na srpsku stranu, mimo sporazuma o readmisiji i zakonske regulative, kršeći međunarodne i bilateralne propise“, ocenjuje.

Migranti su tako gurnuti i u „ruke krijumčara“, jer Srbija nema dovoljno mesta da ih prihvati.

U prihvatnim centrima u ovom delu zemlje, u Subotici i Somboru, ima mesta za 300 do 350, odnosno 250 ljudi, kaže Đurović.

Srbija, Mađarska i Austrija su u novembru 2022. zaključili memorandum o readmisiji, odnosno deportaciji lica koja ne mogu da dobiju azil u Evropskoj uniji.

Beograd bi ih slao u njihove domovine, a Mađarska i Austrija, članice EU, prosleđivale ih Srbiji i pomagale joj oko troškova.

Na inicijativu Mađarske u Beču je u četvrtak, 28. septembra održan hitan sastanak sa predstavnicima Austrije, Slovenije, Češke i Slovačke.

Prethodno je Peter Sijarto, šef mađarske diplomatije, poručio da je „neverovatno da su pojedini zapadnoevropski političari i dalje na strani migranata koji pucaju na mađarske policajce i krijumčare“.

„Pojedini evropski političari žive u zabludi još od 2015. godine – migrante ne treba raspoređivati po EU, treba ih zaustaviti na granici“, rekao je Sijarto.

Dan posle objave premijera Mađarske, i Slovenija je pooštrila mere na granici sa Hrvatskom, a nešto ranije je i Poljska pojačala kontrolu granice prema Slovačkoj koja je registrovala devet puta više migranata nego prošle godine.

Zemlje centralne Evrope nisu jedine članice EU koje se suočavaju sa migrantskom krizom.

Italija je u aprilu uvela vanredno stanje zbog ogromnog priliva migranata iz Afrike koji preko Mediterana pokušavaju da se domognu EU.

Prema podacima međunarodnih organizacija, samo od početka ove godine do obala Italije stiglo je više od 100.000 migranata iz Afrike, što je dvostruko više nego u istom periodu prošle godine.

Pogledajte video: BBC u patroli sa obalskom stražom Tunisa