Pre pet godina u Evropu je došlo više od milion ljudi. Mnogi od njih su se upustili u ogroman rizik i krenuli na opasno putovanje kako bi izbegli rat i imali bolje živote.
Nagli priliv ljudi izazvao je krizu – i humanitarnu i političku – dok se Evropa mučila da pravilno reaguje.
Hiljade ljudi je umrlo pokušavajući da stignu do njenih obala i, dok su ih neke zemlje dočekale širom raširenih ruku, druge su podigle ograde i zatvorile granice.
Posledice ove masovne migracije osećaju se i dan-danas.
- Ko patrolira Beogradom u potrazi za migrantima
- Migranti i Balkan: Jesu li strahovi od nove izbegličke krize opravdani
- Granični zidovi, žice i ograde: Kako je svet u poslednjih 70 godina dobio više od 70 barijera
Zbog toga smo dopisnike BBC-ja, stručnjake i one koji su i sami pošli na ta putovanja pitali kako se sećaju tog dramatičnog vremena.
Na koji način je ono promenilo Evropu i živote samih aktera?
Kako je sve počelo: „Znala sam da nemamo budućnost“
Lara Tahan, nastavnica iz Sirije: Moj život pre rata iz 2011. godine bio je veoma dobar. Bila sam nastavnica matematike u Alepu i imala sam dvoje dece. Ali kad je izbio rat, znala sam da nemamo budućnost u toj zemlji. Dok sam se vozila na posao, kraj puta sam viđala leševe. Zato sam pobegla u Tursku – bila je to najlakša opcija u ono vreme.
Mark Louen, dopisnik iz Turske 2014-19: Rat u Siriji stavio je Tursku u prvi plan priče o migracijama. Ona se graniči sa Grčkom i Bugarskom tako da je na više načina postala neka vrsta čekaonice EU. Te 2015. godine postojao je ogroman priliv ljudi iz Sirije u Tursku, a potom dalje u Grčku.
Džulijan Miljerni, novinar BBC-ja u Rimu: Ali u Italiji je migracija bila ogromno pitanje već godinama. Zbog blizine Severnoj Africi bila je primarno odredište za one spremne da rizikuju prelazak preko Mediterana, a mnogi su to i uradili.
Gaj De Louni, dopisnik sa Balkana: Tog leta u Srbiji bilo je uobičajeno viđati ljude na ulicama koji su putovali sa Bliskog Istoka. Išli su preko Balkana – rutom koja je krivudala preko Grčke i Severne Makedonije, ka zemljama kao što je Nemačka.
Lara Tahan, sirijska nastavnica: Moje dve sestre već su živele u Nemačkoj. Shvatila sam da Turska nije budućnost koju želim za sebe i moju malu decu, te sam odlučila da otputujem tamo da bih našla bolju priliku.
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: Nemačka je primala ljude koji su bežali od rata i progona i imala je reputaciju zemlje koja svima ukazuje dobrodošlicu. Kad su hiljade ljudi stigle početkom septembra 2015. godine, masa ih je dočekala rukom ispisanim transparentima i poklonima za iznurene ljude koji su silazili sa vozova. Oni su udarili u spontani aplauz i skandiranje – bio je to izuzetan trenutak.
Lara Tahan, sirijska nastavnica: Stigla sam u Minhen posle dugog i komplikovanog putovanja. Otvorilo se nebo! Za mene je to bila prva neobična stvar koju sam zapazila… kiša usred leta! Ali srela sam veoma dobre ljude koji su bili otvoreni prema izbeglicama.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Na sličan način, u Švedskoj je raspoloženje u to vreme bilo da je to jedna od najpredusretljivijih zemalja na svetu. Na stanicama su stajali ljudi sa natpisima koji su govorili: „Izbeglice, dobro došle“, a godinu dana pre toga premijer je održao govor u kom je zamolio Šveđane da otvore srca za migrante.
Samar Džaber, diplomirani inženjer iz Jordana: Na univerzitetu su uvek govorili kako je Švedska dobra prema izbeglicama, te sam pobegao iz Jordana. Nisam imao izbora, pošto mi je život bio u opasnosti. Moja sestra je već bila u Švedskoj i na kraju smo se pronašli. Kad sam stigao, pomislio sam da sam konačno slobodan.
- „Nabujala reka, hladna voda i loši čamci“: Dunav rizična ruta za migrante
- Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti
- Migranti nude pomoć Srbiji i šiju maske: „Uz vas smo u borbi protiv korone”
Evropa reaguje: „Možemo mi to“
Gaj De Louni, dopisnik sa Balkana: Velika promena se desila kad je policija u Severnoj Makedoniji ispalila suzavac na ljude koji su pokušali da pređu granicu sa Grčkom. Vlasti su saopštile da su preopterećene. Izgledalo je kao da je Evropa odjednom postala akutno svesna problema koji se svima sve vreme nalazio pred nosom.
Nik Torp, dopisnik iz Centralne Evrope: A u Mađarskoj je vlada najavila da će podići ogradu na granici. Policija je takođe zatvorila glavnu železnicu stanicu u Budimpešti kako bi sprečila da ljudi putuju dalje. Ali ove mere su samo naterale ljude da se obrate krijumčarima i posluže ilegalnim sredstvima.
Betani Bel, dopisnica iz Austrije: Mrtva tela desetina migranata kasnije su pronađena u jednom kamionu koji je putovao iz Mađarske u Austriju. Bio je to šokantan trenutak koji je u prvi plan izneo problem krijumčarenja ljudi i očaj onih koje je zadesila kriza.
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: Angela Merkel, kao i svi mi, bila je užasnuta otkrićem kamiona. Izgledalo je kao da ju je to baš pogodilo. Svega nekoliko dana kasnije izjavila je da će te godine najmanje 800.000 ljudi najverovatnije zatražiti azil u Nemačkoj. I prvi put je upotrebila poštapalicu koja će postati njen zaštitni znak: „wir schaffen das“ – možemo mi to.
Nik Torp, dopisnik iz Centralne Evrope: Merkel je, u dogovoru sa austrijskim kancelarom, pristala da primi sve one koji su zaostali u Mađarskoj. Hiljade su odustale od stanice u Budimpešti i pošle pešice u Beč. Stav Mađarske praktično je bio: „Ako želite ove ljude, evo vam ih.“
Lara Tahan, sirijska nastavnica: Nakon što sam stigla u Minhen, završila sam u dva izbeglička kampa pre nego što sam premeštan u gradić u Hesnu. Upoznali smo Nemce koji su želeli da stupe u kontakt sa izbeglicama i pomognu nam da se integrišemo. Bili su mi od velike pomoći na svakom koraku i ja i dalje živim tamo.
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: Pristup Nemačke bio je da pokuša da razmesti pridošlice ravnomerno po čitavoj zemlji; da nijedna oblast ne bude neproporcionalno zastupljena. U stvarnosti je postao posao lokalnih gradonačelnika i vlasti da organizuju logistiku. Ali oni su imali podršku neverovatnog pokreta dobrovoljaca.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Migrantske porodice u Švedskoj često su završavale na zabitim lokacijama ili u privremenom smeštaju, seleći se od mesta do mesta. I iako je otvorenost prema pridošlicama bila norma, to je počelo da se menja kako je pritisak na resurse postajao sve očigledniji.
- Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni
- Desetine povređenih u antimigrantskim protestima u Grčkoj
- Devojčica koja se smejala bombama, uspela da napusti Siriju
Gaj De Louni, dopisnika sa Balkana: Na kraju je Balkanska ruta zvanično proglašena zatvorenom u martu 2016. godine. To je pomoglo da se smanji priliv ljudi.
Mark Louen, dopisnik iz Turske 2014-19: Sporazum postignut između EU i Turske nekoliko nedelja kasnije pokazao se izuzetno efikasnim. Prema njemu, Turska je trebalo da dobije milijarde pomoći EU da bi pristala da primi nazad sirijske izbeglice koje stignu na grčka ostrva. To je dovelo do masovnog smanjenja broja migranata.
Posao i smeštaj: „Mislili su da će to biti raj“
Samar Džabar, diplomac inženjerstva iz Jordana: Švedska je bila isprva veoma teška i ljudi su pokušali da me iskoriste pre nego što mi je dodeljen status izbeglice. Sada imam legalan status i želim da iskoristim svoju diplomu, ali u međuvremenu sam saznao da ovde ne priznaju strane kvalifikacije.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Mnogi su mislili da će Švedska biti raj, ali stvarnost je donela mnogo više izazova nego što su oni očekivali. Čak i visoko obrazovani migranti koji dobro govore engleski imali su problema da napreduju zato što su njihove kvalifikacije bile nevažeće.
Samar Džaber, diplomirani inženjer iz Jordana: Prijavio sam se na stotinak poslova, ali me nikad nisu pozvali na razgovor. I zato sam sada odlučio da uradim ono što oni traže i da studiram da bih stekao švedsku diplomu. Želim da izgradim budućnost, želim da budem samostalan, ali prošlo je šest godina i nemam ništa.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Smeštaj i zaposlenje su najveći problem. Švedska vrši ogroman pritisak na stanovanje u velikim gradovima. Ukoliko niste proveli godine u redu za socijalno stanovanje, morate da se oslonite na veze.
Dženi Filmor, profesorka za migracije: Jedno od nasleđa 2015. godine su inovativni načini na koje su ljudi rešavali probleme kao što je stanovanje. U Hamburgu i Bremenu pretvorili su brodske kontejnere u domove za migrante. U Amsterdamu su podigli sličan „grad brodskih kontejnera“ koji je naselio 50 odsto mladih Holanđana i 50 odsto izbeglica. Ali i dalje ima problema.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Stopa nezaposlenosti među građanima rođenim u inostranstvu je 21,2 odsto naprema 5,5 odsto za one rođene ovde. Cilj je za pridošlice da ne rade na crno, a vodi se i rasprava o tome da li treba da se uvedu manje stroga pravila koja bi im omogućila da se lakše zaposle.
Samar Džaber, diplomirani inženjer iz Jordana: Ne možete da osetite stabilnost. Imam osećaj da svaki put kad uradim nešto, od mene traže nešto drugo! Zar mislite da želim samo da sedim kod kuće i ništa ne radim? Svi mi želimo da radimo. Ali nema posla.
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: Nemačka ima ostarelu populaciju a pridošlice su neki doživeli kao odgovor na nestašicu kvalifikovane radne snage – velike kompanije kao što su Simens počele su da nude pripravnički staž. Ali neizbežno je dolazilo do novih problema, a problem migracije dominirao je društvom narednih nekoliko godina.
Političke posledice: „Uzeo je maha zamor saosećanja“
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: Zločini koje su počinili azilanti dominirali su vestima. Napad na mlade žene u Kelnu za Novu godinu 2015. godine koji su izveli – uglavnom – muškarci iz Severne Afrike izazvao je bes, baš kao i teroristički napad na berlinskom Božićnom marketu, koji je izazvao Tunižanin koji je u Evropu stigao kao azilant.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Kriminal je i ovde postao deo rasprave o imigraciji. Dolazilo je do incidenata visokog profila, ali policija će vam reći da kriminal u nekim oblastima punim imigranata uglavnom ne potiče od skorašnjih pridošlica, već od kriminalnih mreža i bandi.
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: Došlo je do negativne reakcija na politiku Merkelove „Možemo mi to“ i ona je ubrzo odustala od tog slogana kako je počela da raste podrška anti-imigrantskoj stranci Alternativa za Nemačku. „Flüchtlingspolitik“ (politika prema izbeglicama) polarizovala je društvo.
Džulijan Miljerni, novinar BBC-ja u Rimu: U Italiji, nacionalisti su iskoristili doživljeno odsustvo saradnje EU i drugih evropskih zemalja tokom krize. Izražavali su anti-imigrantske sentimente i te poruke su našle plodno tlo kod mnogih Italijana. Nacionalisti su svakako imali samo izbornog uspeha od tada ovde.
Dafne Halikipulu, profesorka za evropsku politiku: Trend koji smo videli u Evropi, počev od ekonomske krize a potom i sa migrantskom krizom, jeste slabljenje centrističke i uspon nacionalističke politike.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Nacionalističke Švedske demokrate zadobile su više pažnje ovde od izbijanja krize i stekle su popularnost. Postalo je prihvatljivije izražavati anti-imigrantske stavove i uvedeno je ograničenje njihovog broja, što je čak usvojeno kao politika vlade levog centra.
Betani Bel, dopisnica iz Austrije: Kriza je dovela do značajne promene u austrijskoj politici. Otpor imigraciji bila je ogromna tema kancelara Sebastijana Kurca. Njegova anti-imigrantska poruka pomogla mu je da dvaput dobije izbore i preuzme glasove sa krajnje desnice. To je i dalje dominantna tema njegove konzervativne partije.
Dafne Halikipulu, profesorka za evropsku politiku: Pravi brojevi imigranata često nemaju veze sa ljudima koji glasaju za određenu stranku. Važnije je kako glasači doživljavaju krizu i kako je ona predstavljena. Na taj način, partije su uspevale da izvrše uticaj na glavonotokovsku politiku kako nisu nikad ranije.
Gaj De Louni, dopisnik sa Balkana: Neki nacionalistički političari pokušali su da iskoriste krizu kako bi stekli podršku. Generalno gledano, saosećanje prema nedaćama onih koji putuju Balkanskom rutom čini se da je u opadanju. Ljudi protestuju protiv centara za azil, a uzeo je maha i zamor saosećanja.
Nik Torp, dopisnik iz Centralne Evrope: A u Mađarskoj je konzervativna vlada Fidesa iskoristila krizu da ojača vlastitu poziciju. Ovo, u kombinaciji sa ekonomskim procvatom, učinilo ih je nepobedivim 2018. godine.
Dafne Halikipulu, profesorka za evropsku politiku: Uticaj migrantske krize možemo uglavnom da posmatramo kroz priliku koju je to donelo nacionalističkim partijama da ojačaju položaj. I mislim da ćemo da nastavimo da viđamo kako se te partije sve više uvlače u politički glavni tok.
Škole i integracija: „Želim da izgradim život ovde“
Dženi Filmor, profesorka migracija: U zemljama kao što su Švedska i Nemačka, koje su imale najveći broj pridošlica, došlo je do manje organizovanog rešavanja pitanja integracije. Ali postojala je ogromna dobrovoljna inicijativa u narodu, što je jedna od najpozitivnijih stvari koje su proistekle iz čitave ove situacije.
Medi Sevidž, dopisnica iz Švedske: Ali imigrantima je i dalje teško da se uspnu uz lestvicu. Uskoro ćemo videti kako će sve ispasti po decu koja su stigla ovde, a približavaju se godištu kada ulaze na tržište rada.
Dženi Filmor, profesorka migracije: To je trenutak kada će Švedska znati da li je njena reakcija bila uspešna ili nije. Ona ima ostarelu populaciju i zato bi priliv od 40.000 mladih i sposobnih ljudi trebalo da se ispostavi kao ogroman uspeh.
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: U Nemačkoj su škole angažovale dodatan broj nastavnika, a ljudi iz drugih profesija su ekspresno obučeni kako bi se povećali njihovi brojevi. Dodatni časovi organizovani su za decu koja ne znaju zajednički jezik.
Lara Tahan, sirijska nastavnica: Mojoj ćerki škola ovde ide veoma dobro. Oboje tečno govorimo nemački i imamo mnogo prijatelja. Ona je ambiciozna i želim da prođe bolje u životu od mene.
Dženi Hil, dopisnica iz Berlina: Mnoge od pridošlica su se integrisale, naučile jezik i izgradile nove živote. Ni u kom slučaju sve nije savršeno i još uvek postoji gomila problema, ali stotine hiljada ljudi – Sirijaca, Iračana i mnogih drugih – počelo je tu da pušta korenje.
Mark Louen, dopisnik iz Turske 2014-19: To je istinski izmenilo tkanje Istanbula. Neke ulice tamo imaju isključivo sirijske prodavnice, restorane i kafiće. A mnogi od tih Sirijaca sada zapravo žele da ostanu u Turskoj zato što su se skućili i zemlja je bezbedna.
Samar Džaber, diplomirani inženjer iz Jordana: Švedska je veoma velikodušna zemlja. Ona me je promenila – nekada sam se plašio mnogih stvari, ali sada sam drugačiji. Spremam se da polažem za master i nadam se da ću uspeti da ostvarim svoje snove.
Lara Tahan, sirijska nastavnica: Unapred se radujem dobijanju nemačkog pasoša. Odlučili smo da dođemo ovde da bismo imali bolje živote i živeli dostojanstveno i bezbedno, i naš život ovde je veoma dobar.
Neka imena su izmenjena da bi se zaštitili identiteti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
