Milorad Protić, jugoslovenski kum asteroida: Zbog njega vasionom lete Srbija i Beograd

„Dok su milioni spavali, obavljeno je jedno krštenje u vasioni“, pisala je Politika 13. marta 1938. o novom nebeskom objektu, imenovanom – 1564 Srbija.

Pronašao ga je tada mladi astronom Milorad B. Protić, a samim tim mu ubrzo postao i kum.

Protić će kasnije postati direktor Astronomske opservatorije u Beogradu, a tokom duge karijere otkriće i imenovati 33 asteroida.

Među njima su i 1554 Jugoslavija, 1517 Beograd, 2244 Tesla, 1550 Tito, ali i 1724 Vladimir, po unuku Vladimiru Benišeku, danas takođe astronomu, kao rođendanski poklon.

„Nije propustio nijednu vedru noć“, navodi o njemu se u tekstu Politike.

„Stražario je nad nebom i oblacima, jednim okom na velikom durbinu, takoreći preko cele noći i svake noći.

„I čim bi se oblaci rasturili i ukazao jedan deo vedar, on nije žalio odmor, toplu postelju. Prekidao je san, ma koje doba noći bilo.“

• Aurora borealis očarala svet: Roze nebo i nad Balkanom
• Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
• NLO u Jugoslaviji – Kada je naučna istina negde tamo
• Kakve veze imaju opština Jezero u Bosni i sletanje Nasine letelice na Mars

Dolazak

Početkom 1930-ih, na adresu Astronomske opservatorije na Velikom Vračaru, danas poznatom kao Zvezdara, stiglo je pismo.

Nepoznati mladić molio je upravnika Vojislava Miškovića, jednog od utemeljivača astronomije na ovom prostoru, da sve pročita do kraja, piše Politika.

Od detinjstva su ga „vukle neobuzdana želja i ljubav za izučavanje tajni vasione“, zbog čega je želeo da postane astronom.

Zato moli upravnika da ga primi na bilo kakav posao u Opservatoriji, jednoj od najstarijih naučnih institucija u Srbiji, osnovanoj 1887. godine.

U potpisu – Milorad Protić, diplomirani mašinski tehničar.

Rođen je 6. septembra 1911. u Beogradu.

Posle škole, zaposlio se u Industriji motora Rakovica, gde je radio kao tehnički crtač, ali su mu u glavi sve vreme bila nebeska prostranstva.

Upravnik Mišković nije mogao ništa da mu obeća, dodaje Politika u tekstu, pošto su sva mesta već bila popunjena, ali mu je obećao da će se jednog dana, ako bude prilike, setiti njegove molbe.

I setio ga se.

Protić u aprilu 1932. počinje da radi u Opservatoriji, navodi se u njegovoj biografiji.

„Prvo kao volonter, pa običan posmatrač, pa je završio studije astronomije, da bi na kraju dva puta bio i direktor (1956-1960 i 1971-1975)“, kaže Milan Dimitrijević, bivši direktor Astronomske opservatorije u Beogradu, u razgovoru za BBC na srpskom.

U tome se, ističe, astronomija razlikuje od drugih nauka.

„Ako nemate medicinsko obrazovanje, a hoćete da se bavite medicinom, zakon vas goni kao nadrilekara, a ako nemate obrazovanje, a hoćete da se bavite astronomijom, vi se ugledni i uvaženi astronom amater“, dodaje bivši ministar za nauku, tehnologiju i razvoj Savezne Republike Jugoslavije.

„Jer astronomi se oslanjaju na vojsku astronoma amatera.“

Pogledajte video: Polarna svetlost – magični spektakl na nebu

Protić je tokom godina u Opservatoriji, čijim se velikim teleskopom, prema pisanju Borbe, sa Zvezdare „mogu čitati novine stavljene na palatu Albanija“, imao niz poslova i zaduženja.

Pre svega na organizaciji i sprovođenju redovnog posmatranja aktivnosti Sunčevih pega, bio je upravnik računarskog centra, kao i urednik nekoliko naučnih biltena.

„To bismo danas zvali računarska laboratorija, ali tada su računari bili ljudi, sve se računalo ručno“, navodi Anđelka Kovačević sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Radom na takvim mašinama, Protić je uspeo da detektuje 33 asteroida i izračuna njihove putanje.“

Jedan je od prvih naučnika koji su se uselili u Opservatoriju, u kojoj je ostao do kraja života.

„U ono vreme, Opservatorija je građena tako da bude van Beograda, a ujedno je bila i stan za direktora“, kaže Dimitrijević.

„Razlog je praktičan – ko noću posmatra nebo, a u to vreme nije bilo prevoza ili nečeg sličnog, u tri ili četiri ujutru nije imao gde kroz Zvezdarsku šumu“, dodaje uz osmeh.

Prvi pronalazak

Jedne takve noći, dok je profesor Mišković i dalje spavao, Protić je na nebu ugledao… Nešto.

Odmah je otrčao u laboratoriju, nervozno ispirao i sušio negative.

Na jednom od njih imao je i šta da vidi: jedva vidljiv trag malog nebeskog objekta, odnosno planetoida, piše Politika.

Reč je o pojmu koji se danas koristi za patuljaste planete, zasebno definisana nebeska tela, a koji je kroz istoriju bio poput sinonima za asteroid.

Američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska agencija (NASA) asteroide definiše kao „kamena ili metalna nebeska tela prečnika većeg od metar, koji samostalno ili u grupi sličnih tela obilaze oko Sunca“.

U poređenju sa planetama, daleko su manji i najčešće nepravilnog oblika.

„Bio je uzbuđen, neobično uznemiren. Da li će mu se ostvariti nada koja ga nije napuštala nijedne noći, da na nebu pronađe novi planetoid i obraduje profesora“, pisao je 1938. novinar D. Dim o Protiću.

Mišković i Protić ubrzo su se bacili na računanje njegove putanje.

Sve je ukazivalo da je reč o novootkrivenom nebeskom telu, ali je postojao drugi problem – ako ga je on video, možda je i neko drugi?

Kome će pripasti pronalazak odlučivao je Berlinski računarski institut, na čiju adresu su odmah poslali sve podatke.

Sedam dana kasnije, odgovor je stigao.

Asteroid je iste večeri viđen i u francuskoj Nici, ali 50 minuta kasnije nego u Beogradu.

„Na kraju je ostao još jedan uobičajen posao kod astronoma – da se pronalazak krsti“, navodi Politika.

Da ime bude Srbija, dodaju, uticao je i pronalazak asteroida iz 1906. godine u Opservatoriji u Hajdelbergu, u današnjoj Nemačkoj, nazvan – Kroacija.

Pošto postoji Kroacija, ovaj će biti Srbija, rekli su beogradski astronomi, ističe Politika, list u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, prethodno Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

„Kad su izračunavali njihove dve putanje, naišli su na čudnovato otkriće“, piše D. Dim.

„I Kroacija i Srbija kreću se u vasioni približno, u istoj ravni, skoro jednakom putanjom i srednjom daljinom od Sunca, pa i brzinom kojom se kreću.“

O pronalascima

Dnevnik astronoma Protića, 15. oktobar 1936. godine

Noć je. Sam sam u kupoli. U otvoru jasno se ocrtava tamno zaleđe neba.

Te večeri u programu je bilo posmatranje planeta Dafine, Rozalije i Mimoze. Sve tri su se nalazile u istoj oblasti neba.

U 0.16 časova zvezdanog vremena otvorio sam objektiv. Snimanje je počelo.

Ujutru je, sem snimljenih planeta, primetio još dva svetlosna otiska, od kojih je jedan bio poznat, a drugi ne.

Iduće noći je nastavio snimanje i shvatio da vidi nešto što niko drugi nije video.

Bio sam ushićen, imao sam pred sobom novu planetu, nepoznato nebesko telo.

Kakva radost i zadovoljstvo – nagrada za mnoge neprospavane noći.

Izvor: Borba, 20. april 1956.

O Protiću danas

Jedan je od pronađenih asteroida, Protić je nazvao 1675 Simonida, po nekadašnjoj srpskoj kraljici, a jedan 1605 Milanković, po slavnom naučniku Milutinu Milankoviću.

Nije zaboravio ni nekadašnjeg profesora, pa svemirom danas kruži 1348 Mišković, navodi se u tekstu Srpskog astronomskog žurnala.

Posle Drugog svetskog rata, kada je Beograd razrušen u bombardovanju, Protić je radio na rekonstrukciji ruinirane Opservatorije.

Upravo Milanković 1948. njen postaje direktor, a Protić sekretar.

Astronomiju je diplomirao 1951. na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Više od pola veka kasnije, brojni aspekti njegovog rada predstavljaju preteču modernih astronomskih trendova, kaže Anđelka Kovačević sa tog fakulteta.

„Pre svega, bio je veoma aktivan u razvoju astrometrije i izračunavanju efemerida“, navodi.

• Misteriozni parovi planeta koje još uvek ne umemo da objasnimo
• Ko će sledeći hodati po Mesecu
• Kako je Higsov bozon promenio naše razumevanje univerzuma
• Šta je pomračenje i koliko različitih vrsta postoji
• Kako bi život mogao da putuje našom galaksijom
• Poslednji ljudi na Mesecu: Priče o preostalim živim Apolovim astronautima

Astrometrija izučava položaj, udaljenost i kretanje zvezda i drugih svemirskih objekata.

Efemeride su tabele položaja nebeskih tela u određenim vremenskim intervalima.

„Otkrivanje malih tela, odnosno asteroida, i praćenje njihovih orbita, veoma je i danas važno za razumevanje dinamike sunčevog sistema, razvoj svemirskih misija, pa i za zaštitu Zemlje od potencijalnih udara“, objašnjava astronomkinja.

Protić je podatke o Sunčevim pegama redovno slao u Centralni biro za solarnu aktivnost u Cirihu, što je preteča moderne, globalne razmene podataka, dodaje.

Svi ti podaci ušli su neke baze i važni su za istorijsko praćenje solarne dinamike, ističe Kovačević.

„Kao astronom je razumeo važnost deljenja podataka i učestvovanja čitave međunarodne zajednice u njegovom razumevanju i korišćenju.

„Kao što znamo, nebo je nasleđe celog čovečanstva, ne možemo ga deliti granicama.“

Vojislava Protić Benišek, Protićeva ćerka, takođe je poznata astronomkinja – u njenu čast, 2006. je jedan asteroid nazvan 5397 Vojislava.

„Od detinjstva sam bila okružena time“, izjavila je Protić Benišek za Blic.

„Sećam se, još kao devojčicu bi me mama poslala da tati odnesem ručak, i onda bih ostala sa njim i gledala ga kako radi.“

Astronomiju naziva „velikom radošću za svakoga ko se upozna sa njom“ i ostane „začaran neopisivom lepotom neba, posebno onog van Beograda“.

„Žao mi je što Milorad Protić i dalje nema ulicu u Beogradu, a zahvaljujući njemu, mala planeta Beograd kruži nebom“, zaključuje Dimitrijević.

Milorad Protić preminuo je 29. oktobra 2001. u 91. godini.

U njegovu čast jedan asteroid dobio je ime – 22278 Protić.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]