Bilo da se na televizijskom ekranu ukazao kao kampiondžija Jare, svetski, a jagodinski putnik Jovanča Micić ili ujak Firga, gledaoci širom Jugoslavije zavaljeni u fotelju toplog doma, mogli su da računaju na smeh do suza.

Upečatljivog izraza lica, jedinstvene mimike i umeća za štos i geg, legenda jugoslovenskog glumišta Miodrag Petrović Čkalja, važio je za simbol komedije ovih prostora.

„Publika ga je mnogo volela, ne znam da li je neko uspeo da nadmaši njegovu popularnost iz onog vremena“, kaže Dragan Petrović Pele, glumac i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za BBC na srpskom.

Dodaje da je „imao glumački dar“, kao i harizmu koja se posebno ogledala u njegovom jedinstvenom stilu.

O njegovom karakteru, pošto se ugase kamere, ispredale su se razne priče – za neke je bio strog, ljutite prirode i nabusit, dok pojedina iskustva govore o njemu kao skromnom i predusretljivom kolegi, ali i zaboravljenom i tužnom čoveku.

Slavu je stekao glumeći u raznim televizijskim serijama, među kojima su Servisna stanica, Ljubav na seoski način, Kamiondžije i Vruć vetar, i filmovima, na primer, Put oko sveta, Orlovi rano lete i Zajednički stan.

Zapažene uloge je imao i u brojnim predstavama, između ostalih, Đido, Ivkova slava i Revizor, izvođenim u Beogradskom dramskom pozorištu.

Preminuo je pre dve decenije – 20. oktobra 2003.

Komičar rođen na Svetski dan šale

Miodrag Petrović Čkalja je rođen u Kruševcu, simbolično, na Svetski dan šale – 1. aprila 1924.

„Bio sam tanak kao čaklja, providan, pa je od čaklja postalo Čkalja“, tako je objasnio poreklo vlastitog nadimka.

Glumom je počeo da se bavi u gimnaziji, da bi tokom Drugog svetskog rata postao pripadnik Kulturno-prosvetne ekipe partizanske 47. divizije.

Posle rata upisuje veterinu u Beogradu gde nastavlja da glumi u kulturno-umetničkom društvu „Ivo Lola Ribar“.

Ubrzo postaje član Dramskog studija Radio Beograda, na kome je emitovana humoristička emisija Veselo veče, odakle počinje njegova popularnost.

„Mi smo prva posleratna generacija koja je stvarala humor koji danas svet voli i hoće da gleda. Mi smo takoreći iz vojničkih bluza došli da radimo svoje poslove i radili smo, stvarali“, govorio je Čkalja u jednoj novogodišnjoj emisiji na Televiziji Beograd.

„Kad smo bili svesni da smo postali popularni, već smo bili umorni, tako da niko tu popularnost nije ni osetio niti ga je ona mnogo opteretila“, dodao je glumac tada.

Krajem 1950-ih se pojavljuje u ulozi kuvara Jordana u prvoj seriji Televizije Beograd – Servisna stanica, u režiji Radivoja Lole Đukića.

Bio je to početak lepe saradnje koju će dvojica kolega nadalje razvijati, o čemu svedoči i njegova navodna tvrdnja da je pojedine likove pisao posebno za Čkalju.

Tokom bogate karijere igrao je i u Savremenom (danas Beogradsko dramsko pozorište) i Humorističkom pozorištu (sada Pozorište na Terazijama).

Tamo je postavljena komedija Zajednički stan koja je potom ekranizovana, ujedno i jedna od prvih Čkaljinih glavnih uloga.

U narednih nekoliko decenija Čkalja će ostaviti neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji prvenstveno ulogama Jovanče Micića u Putu oko sveta, Živadina Jarića Jareta u seriji Kamiondžije i njenom nastavku Kamiondžije opet voze, poljar Lijan u filmu Orlovi rano lete i mnogi drugi.

Za života je, između ostalog, postao laureat Sterijine (1974) i Sedmojulske nagrade (1977), dok je poslednje godine života proveo van kamere i javnosti, u krugu porodice, „kao i svaki penzioner“.

Jedini politički izlet Miodrag Petrović je imao u predizbornoj kampanji 2000. kada je podržao Demokratsku opoziciju Srbije (DOS), koja je potom smenila s vlasti Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Jugoslavije i Socijalističke partije Srbije (SPS).

Godinu dana pre smrti dobio je i, tada novoustanovljenu, nagradu za životno delo „Car Konstantin“, na Filmskim susretima u Nišu, kada je se u govoru pred publikom zahvalio „šefu samoposluge, komšinici koja mu ostavi mleko ispod tezge i poštaru“.

„Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem koske“, zaključio je.

Preminuo je 20. oktobra 2003, u Beogradu, na Dan njegovog oslobođenja u Drugom svetskom ratu.

‘Dobre, ali tužne oči’

Mira Banjac i Čkalja su više puta u karijeri delili kadrove kako na filmu, tako i u serijama.

Pored najpoznatijih – Puta oko sveta i Kamiondžija, dvoje velikana domaćeg glumišta su tumačili glavne uloge u jednom od poslednjih Čkaljinih filmova – Ruski car, u režiji njegovog sina Čedomira Petrovića.

„To je jedna divna, topla ljudska priča koja mi je ostala u velikoj uspomeni na Čkalju.

„Na toj drami sam ga shvatila nekako kompletno i obuhvatila kao čoveka, umetnika i dobrog prijatelja“, govori proslavljena glumica Mira Banjac za BBC na srpskom.

Tim filmom je, dodaje, pokazao da je i dobar dramski glumac, čime je opovrgnuo pojedine kritike da je „lakše igrati komediju“, žanr u kome se glumac ostvario.

On i Mija Aleksić, još jedan čuveni komičar domaće kinematografije, su poznatoj glumici „dosta pomogli“ na početku karijere.

„Radili smo od srca, bez ikakve želje da produciramo i zaradimo, nego smo stvarno zalegali za sve to.

„A kad dobijete u kadru dva velika glumca onda i te kako se pokupite i gledate da na najbolji način vratite“, navodi Banjac.

Čkalja je, kaže, imao „dobre, ali tužne oči“.

„Otišao je vrlo nezadovoljan, nešto je zatajilo i to mi je jako žao“, ocenjuje 93-godišnja glumica.

Za njim je, dodaje, ostao veliki duh koji je „počastio naciju vlastitom vedrinom i ljubavlju“.

„Ja sam zahvalna što sam igrala sa njim i, pored toga što je bio sjajan glumac, bio je i moj veliki prijatelj“, zaključuje Banjac.

‘Glumca njegovog kalibra nismo imali, a nemamo ni sada’

Vesna Čipčić je igrala sa Čkaljom u seriji Vruć vetar i kaže da joj je ostao u „predivnom sećanju i uspomeni“, te da je bio „divan kolega i neverovatno predusretljiv“, ali i „vanredno talentovan“.

„Mi takvog glumca njegovog kalibra niti smo imali, a boga mi niti imamo sada“, govori srpska glumica za BBC na srpskom.

Kaže da je bez obzira na pozitivnu energiju i ljubav za poslom koji radi „on beskrajno uticao na njeno takvo raspoloženje i na neki način razvijanje ljubavi za komiku“.

Da ume da bude „nezgodan i neprijatan“ u nekim situacijama, kako su kolale glasine o njegovom temperamentu, Čipčić „nije primetila“ tokom zajedničkog rada, od oko godinu dana.

Jedino joj je, kaže, zamerao što puši.

„A onda mi je prilikom povratka iz Švedske sa gostovanja, dok smo čekali zajednički kadar, gurnuo malu kesicu u kojoj je bila muštikla, kutija za cigarete, upaljač i mala damska pepeljara – nisam mogla da verujem.

„Rekao mi je: ‘Pokušavao sam, pokušavao i kada sam video da ne ide, evo pa barem budi dama'“, osmehujući se prepričava glumica.

Posle ove serije, gde Čkalja igra Blagoja Popovića Firgu, ujaka Borivoja Šurdilovića, koga tumači Ljubiša Samardžić, a Vesna Čipćić Šurdinu suprutu, dvoje glumaca su se sporadično sretali na još nekoliko snimanja.

„On je posle manje snimao, da je živeo u nekoj drugoj državi, daleko bi bio poštovaniji, pa ako hoćete i plaćeniji.“

Čipčić ima utisak da „u vreme kada je bio aktivan nije bio vrednovan koliko je zaslužio.

„Otuda možda i ta seta kod njega i neko tiho nezadovoljstvo.

„Nismo baš imali mnogo sluha za njegove pozne i penzionerske dane, nažalost, ali takvo nam je društvo“, zaključuje Čipčić.

‘Naš Džeri Luis’

U komedijama – kako serijama, tako i filmovima – likove je oblikovao na poseban način vlastitim, upečatljivim glumačkim stilom i umećem.

„Imao je specifična glumačka izražajna sredstva koja je uspešno pravdao pred televizijskim kamerama, ali i u pozorištu.

„Bio je jedinstven i mislim da to ne bi mogao da ponovi niti jedan glumac iz onog vremena, a tek danas“, smatra njegov kolega i profesor Dragan Petrović Pele.

Kaže da je Čkalja bio „naš Džeri Luis“, poznati američki komičar i glumac.

„Šteta je što niko nije nastavio u tom pravcu, da shvati, upozna, primeni ili pokuša da primeni taj stil, da ga prepozna i glumački definiše i praktično uporedi“, kaže Petrović.

‘Smešan kao Čkalja’

Jedna od uloga koja je obeležila bogatu karijeru Čkalje je jagodinski trgovac Jovanča Micić, u filmu Put oko sveta rediteljke Sofije Soje Jovanović.

I upravo se putem ovog ostvarenja 1997. Stefan Todorović iz Zaječara prvi put susreo sa likom i delom komičara koji mu je gotovo istog trenutka postao jedan od omiljenih glumaca.

Za to je umnogome zaslužan i njegov deda, koji mu preneo ljubav prema velikanu jugoslovenske kinematografije.

„Uvek je bilo – smešan kao Čkalja“, govori 34-godišnji turizmolog iz Zaječara, za BBC na srpskom.

Kaže da je „prvo gledanje“ ovog filma bilo baš kod babe i dede na selu nedaleko od komičarevog rodnog Kruševca.

„Humor iz tog kraja se baš vidi u njegovim nastupima“, ocenjuje Todorović.

Put oko sveta ga i danas prilikom gledanja vraća u detinjstvo, a sama pojava Čkalje na televiziji ga, dodaje, uvek nasmeje.

„Njegovo stvaralaštvo je jasno, preminuo je, a ostao zauvek živ – legenda u pravom smislu te reči“, zaključuje Zaječarac.

Ljupče i Dara

Jedna od poslednjih Čkaljinih uloga bila je u Boljem životu, popularnoj televizijskoj seriji s kraja osamdesetih i početka devedesetih, gde je tumačio sporedni lik Ljubiše Ljupčeta Brankovića.

U njoj ulogu Dare Zavišić, njegove „drugarice iz sindikata“, igra Gorica Popović, kojoj je ovo bio jedini zajednički rad sa starijim kolegom.

„Bio je ozbiljan čovek, zahtevan, često je znao da bude strog i ono što je bio njegov umetnički lik nije se sasvim poklapao sa onim kako se inače vladao.

„Međutim, mi smo vrlo lepo radili, divna je bila ta saradnja, imali smo nekoliko scena i bio je vrlo korektan i profesionalan“, govori 71-godišnja glumica za BBC na srpskom.

Isprva je imala strah od snimanja sa Čkaljom, ali se vrlo brzo opustila.

Kaže da je on i danas neprevaziđen i da su mnogi komičari kasnije „išli njegovim putem“.

„Igrati komediju je po meni vrhunsko umeće glume i mislim da je komika vrhunac naše umetnosti, a Čkalja je tu bio zaista neprikosnoven.

„Ali se zaboravlja ponekad da je on i sjajan karakterni glumac“, zaključuje Popović.

Spomen-ploča je postavljena u Resavskoj 84, na zgradi u kojoj je glumac živeo poslednjih trideset godina

Čkaljino nasleđe živi

Sećanje na Miodraga Petrovića Čkalju u Beogradu čuva jedna ulica na Zvezdari nazvana po njemu, kao i sokače na teritoriji opštine Savski venac.

Na zgradi koja se nalazi u Čkaljinom sokačetu, sa adresom – Resavska 84, u kojoj je živeo poslednjih 30 godina, 2018. je postavljena spomen-ploča u čast glumačke legende.

U rodnom gradu ima bistu, jedno kruševačko privatno pozorište se zove Čkalja, dok se od 2010. godine na Danima komedije u Jagodini dodeljuje Nagrada Miodrag Petrović Čkalja za najsmešniju predstavu po oceni publike.

Međutim, njegovo nasleđe ponajviše živi u njegovom pozamašnom glumačkom stvaralaštvu, prvenstveno filmovima i televizijskim serijama.

„I mislim da će te serije dugo živeti, mada one već žive, ali će tek saznati pravu Čkaljinu veličinu“, naglašava Mira Banjac.

Njena mlađa koleginica Gorica Popović smatra da Čkalju „ljudi pamte i vole i dalje“.

„A što se tiče nekog opšteg odnosa prema njegovom mestu, odnosno odnosa države ili kako već da nazovem, ne očekujem mnogo od nje

„To i nije bitno, važno je da je ostao u sećanjima publike“, zaključuje Popović.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)