Miris kiše – petrikor, može se naći i u parfemima

Ispada da zahvalnost nije jedini razlog zbog kojeg kiša miriše tako dobro nakon dužeg perioda suše.

Zapravo je i hemija malo umešana.

Bakterije, biljke, pa čak i munje mogu da utiču na prijatan miris koji osetimo nakon oluje; miris čistog vazduha i vlažne zemlje.

Poznat kao petrikor, miris koji su, zbog njegove specifičnosti, dugo lovili naučnici ali i parfemdžije.

Vlažna zemlja

Otkriven tokom šezdesetih godina prošlog veka, topli, zemljani miris koji osetimo kada kiša dotakne tlo dolazi od bakterije.

„Tlo je bogato takvim bakterijama“, objašnjava profesor Mark Batner, šef katedre za molekularnu mikrobiologiju centra Džon Ines.

„Tako da, kada kažete da osećate vlažno zemljište, zapravo osećate molekul koji je nastao od bakterije“, rekao je za BBC.

Taj molekul, geozmin, proizvode streptomicete. Ove bakterije, koje se nalaze u većini zdravih zemljišta, takođe se koriste u proizvodnji antibiotika.

Kapi koje padaju na zemlju u vazduhu oslobađaju geozmin, čije je prisustvo obilnije nakon kiše.

„Mnoge životinje ga osećaju, ali ljudi ga posebno intenzivno osećaju“, dodaje profesor Batner.

Izabel Ber i Ar-Džej Tomas, istraživači koji su prvi „kumovali“ mirisu petrikor, već šezdesetih su otkrili da se miris prodavao u Indiji pod nazivom „Mati ka atar“.

Danas je geozmin sve češći sastojak parfema.

„To je veoma jak sastojak i miriše kao beton posle kiše“, kaže parfemistkinja Marina Barsenila. „Postoji nešto veoma primitivno u tom mirisu.“

„Čak i kada ga razbijete na najsitnije čestice, ljudi mogu da ga osete“, dodaje Barsenila.

Ali imamo jako čudnu vezu sa geozminom – iako nas privlači miris, mnogima od nas se ne dopada ukus.

Iako nije otrovan, ako se nađe u vinu ili kiseloj vodi, čak i najmanja količina, može odvratiti ljude od daljeg konzumiranja.

„Nije nam jasno zašto ne volimo geoznim“, kaže profesor Jepe Lund Nilsen sa Univerziteta Alborg u Danskoj.

„Nije otrovan po ljude u normalnim količinama, ali nekako ga povezujemo sa nečim negativnim“.

Petrikor: Termin

Naziv su mu dali naučnici Izabel Džoj Ber i Ričard Tomas u tekstu „Priroda agriloznog mirisa“, objavljenom u časopisu Priroda (Nature).

Ime potiče od grčkih reči petros, što znači kamen i ichor koja označava „tečnost koja teče venama bogova“.

Biljke

Prema profesoru Nilsenu, istraživanje pokazuje da geozmin može biti povezan sa terpenima – izvorom mirisa u mnogim biljkama.

Kiša može da oslobodi ove arome, kaže profesor Filip Stivenson, vodeći istraživač Kraljevske botaničke bašte u Kjuu.

„Često se hemikalije iz biljaka koje prijatno mirišu nalaze u lisnim dlakama, koje se tokom kiše oštete i tako oslobode mirise.

„Kiša oslobađa mirise iz osušenih biljaka na isti način kao kada pokidate osušenu biljku – miris postaje jači“, kaže Stivenson za BBC.

Suše mogu da uspore metabolizam biljaka, koji se usled kiše osvežava i oslobađa prijatan miris.

Munje

Munje igraju određenu ulogu, stvarajući čist i oštar miris ozona – uzrokovan grmljavinom i ostalim električnim oslobađanjem u atmosferi.

„Pored munja, grmljavina i kiša takođe poboljšavaju kvalitet vazduha. Prašina i aerosoli se spuste i ostaje čist vazduh“, objašnjava profesorka Maribet Stolzenburg sa Univerziteta u Misisipiju.