UPOZORENjE: Ovaj sadržaj može biti uznemirujući za čitaoce
Skoro dve decenije, Alban je mislio da je jedini muškarac koji je doživeo seksualno nasilje tokom rata na Kosovu.
Kada su kosovske vlasti donele zakon koji je omogućio zvanično priznanje silovanih u ratu, shvatio je da nije sam.
Alban (ime je promenjeno) je imao 17 godina kada je sa porodicom pobegao iz jednog sela na Kosovu.
Sakrili su se kod rođaka, ali nije bilo dovoljno hrane za sve, pa se vratio u kuću da uzme džak pšenice.
Kada je ušao u dvorište, zaustavila ga je, kako kaže, grupa muškaraca u uniformama srpske policije.
Naterali su ga da uđe u kuću.
„U početku nisam shvatao šta se dešava“, priča Alban, koji danas ima četrdesetak godina.
„Osetio sam bol i mislio sam da mi zabijaju nož u leđa.
„Onda sam shvatio da su me svukli i da mi rade ono najgore. Izgubio sam svest“, priča, dok mu glas podrhtava a sećanja naviru.
- Zločini u Velikoj i Maloj Kruši na Kosovu, 25 godina kasnije: „I dalje ne razumem zašto“
- Dve decenije martovskog nasilja na Kosovu koje je menjalo živote i politike
- „Ni živ, ni mrtav“: Žene sa Kosova već 25 godina tragaju za nestalima
Driton (ime je promenjeno) razume Albanovu priču i previše dobro.
Njih dvojica se nikada nisu upoznali, ali Driton, sada u srednjim 60-im, deli sličnu tajnu.
Preživeo je višestruko seksualno zlostavljanje, uključujući grupno silovanje 1999. godine, dok je 30 dana boravio u pritvoru na Kosovu.
Pritvorom je upravljala srpska paravojna formacija, veruje on.
Iako je znao da ima i drugih muškaraca koji su doživeli isto nasilje, godinama o onom što je preživeo nije razgovarao ni sa kim, osim sa suprugom.
Procenjuje se da je, samo tokom rata na Kosovu, seksualno nasilje doživelo između 10.000 i 20.000 ljudi, mada do sada nije bilo istraživanja koja bi preciznije utvrdila broj.
Na kosovske težnje za nezavisnošću Srbija je odgovorila slanjem vojnih i paravojnih snaga. Obe strane su optužene za ratne zločine, kao što je silovanje civila.
Kosovo je 2018. donelo zakon koji je omogućio preživelima seksualnog zlostavljanja u ratu da dobiju status civilnih žrtava i finansijsku pomoć.
Ova odluka je ohrabrila Albana i Dritona da prekinu dve decenije ćutanja i progovore o jednom od poslednjih tabua rata.
Oko 2.000 ljudi se prijavilo, a 1.650 je do sada dobilo status civilnih žrtava rata.
Među njima je 84 muškaraca, pokazuju podaci kosovske Komisije za priznavanje i verifikaciju statusa civilnih žrtava rata u koje su BBC novinari imali uvid.
Kosovska vlada je prvobitno odredila februar 2023. kao krajnji rok za prijavu, ali je potom produžen do maja 2025.
Dobro čuvana tajna
Alban i danas živi u skromnoj porodičnoj kući u kojoj je bio silovan.
„To je užasno, ali nikada nisam imao sredstava da se preselim“, kaže gledajući u stranu.
Hodnik u kojem je napadnut povezuje malu kuhinju, kupatilo i dve spavaće sobe, u kojima živi sa suprugom i decom.
Supruga posluje po kući, deca se igraju, a porodični život teče, a da niko od njih ne zna šta se dogodilo u njihovom domu.
„Ne želim da moja porodica sazna, jer i danas ima trenutaka kada poželim da uopšte nisam ni postojao.
„Uništili su mi moral, ponekad se i dalje brinem da li sam dovoljno muškarac – to je težak teret“, priča Alban ravnim tonom.
Pre nego što je zatražio status civilne žrtve rata, Alban je samo jednom govorio o sopstvenoj patnji.
Nekoliko dana nakon što je silovan, tajnu je podelio sa ocem.
„Bio je skrhan, ali srećan što sam preživeo, jer je rekao da su mogli da me ubiju“, seća se Alban, dok mu suze klize niz obraze.
Driton je razmišljao da kaže ocu, ali nije.
„Bio je star i bolestan, strahovao sam da će ga taj stres ubiti“, kaže.
„Međutim, otac je video da nešto nije u redu, govorio mi je da mora da nešto držim u sebi“.
Driton se ohrabrio da ispriča supruzi, koja je rodila njihovo treće dete nedelju dana pošto je pušten iz pritvora.
„Prihvatila je da ono što se dogodilo nije moja krivica“, dodaje, hvatajući se za lice obema rukama.
Tačka na dugogodišnje ćutanje
Organizacija Hjuman rajts voč ocenila je da je silovanje tokom rata na Kosovu bilo „instrument sistematskog etničkog čišćenja“ režima tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Dugi niz godina, silovanje je bilo tabu i među kosovskim Albankama, kaže Feride Rušiti, doktorka i aktivistkinja za ljudska prava iz Prištine.
Rušiti je počela da beleži slučajeve ratnog silovanja još za vreme sukoba, radeći u izbegličkim kampovima na severu Albanije.
„Stigma je bila sveprisutna – muškarci su branili ženama da javno govore šta im se dogodilo, jer su mislili da to pokazuje kako nisu uspeli da ih zaštite“, kaže.
Kada se rat završio, Rušiti je osnovala Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture (KRCT), nevladinu organizaciju za psihološku i pravnu podršku ljudima koji su preživeli seksualno nasilje.
Dok su žene bile među korisnicima KRCT-a od samog početka, muškarci su počeli da se obraćaju tek 2014. godine, kada je u kosovskom parlamentu prvi put razmatran zakon koji je omogućio da ljudi koji su preživeli silovanje steknu zvanični status civilnih žrtava rata, kaže.
„Tradicionalno očekivanje je da muškarci treba da štite porodicu, a ne da budu u poziciji žrtve“, ukazuje Rušiti.
Specijalizovane nevladine organizacije, poput KRCT, sarađuju sa kosovskim institucijama na verifikaciji ljudi koji su preživeli silovanje kako bi im se dodelio status civilnih žrtava rata.
Kada steknu status, imaju pravo na doživotnu pomoć od oko 230 evra mesečno, otprilike trećinu prosečne plate na Kosovu.
Alban je za ovu odluku čuo u vestima. Odluka da stavi tačku na dve decenije ćutanja nije bila nimalo laka.
Kaže da je dvaput pokušao da pokuca na vrata KRCT-a, ali bi srce počelo da mu lupa, ruke da se tresu, a dlanovi znoje.
Oba puta se predomislio.
Prag KRCT-a je prešao u proleće 2019. godine.
I Driton je za novi zakon čuo u vestima, ali kaže da je bio pod tolikim stresom kada je odlučio da prijavi da se ni ne seća kako je bilo.
„Zaista sam želeo da ispričam šta mi se desilo, ali osećao sam se kao da nemam gde da odem.
„Kada sam konačno progovorio, osetio sam ogromno olakšanje“, priseća se.
Obojica su godinama posle rata uzimali antidepresive i lekove za smirenje koje su im lekari prepisivali zbog simptoma poput noćnih mora, promena raspoloženja i lupanja srca.
Tek kada su se javili KRCT-u, uz pomoć stručnjaka su počeli da se bave korenom problema.
„Rekli su mi da nisam ja kriv“, kaže Alban.
„Bio sam samo bespomoćni civil, a krivica je na zločincima koji su mi to uradili“, dodaje.
Razmišljajući o godinama ćutanja, Driton kaže da ga je dugo mučilo „kome da prijavi“.
„I dalje se osećam kao uništen čovek.
„Ali tek kada sam ispričao šta se desilo, uspeo sam da pronađem način da se malo bolje nosim sa tim teretom“.
Kada gleda vesti o sukobima u Ukrajini, Izraelu i Gazi, često pomisli da se slične stvari dešavaju i u drugim delovima sveta.
„Prijavite – to je moja poruka svima koji su preživeli ono što i ja.
„Nije sramota“.
Pogledajte video: Rat u Sudanu – „Želim da prekinem trudnoću iz silovanja“
Čekanje na pravdu
KRCT takođe radi na prikupljanju dokaza koji bi počinioce priveli pravdi.
„Mnogi preživeli pokazuju spremnost da svedoče na sudu, ali najčešće ne znaju identitet počinilaca“, kaže Selvi Izeti, psihološkinja KRCT-a.
„Retko dobijamo imena ili informacije o tome kako su počinioci izgledali, jer su pojedini nosili maske.“
Driton se seća da je pritvor delio sa još „petoricom ili šestoricom“ muškaraca koji su prošli slično zlostavljanje, ali nije u kontaktu ni sa jednim od njih.
„Voleo bih da ih pronađem i da razmenimo informacije o počiniocima, ali nisam siguran gde da ih tražim.
„Bojim se da ne pokucam na pogrešna vrata“, kaže.
U presudi iz 2021. godine, koja se smatra istorijskom, bivši policajac Zoran Vukotić sa Kosova osuđen je na 10 godina zatvora zbog silovanja žena i učešća u proterivanju albanskih civila tokom rata.
Bila je to prva presuda za seksualno zlostavljanje tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine, a Izeti je opisuje kao „prekretnicu“.
„Pružila je nadu onima koji su preživeli silovanje, da bi počinioci mogli biti kažnjeni i mnogo godina kasnije“, kaže.
Pojedine zemlje na Balkanu, poput Hrvatske i Bosne i Hercegovine, imaju slične zakone.
Međutim, u Srbiji zakon ne priznaje ljude koji su preživeli seksualno nasilje kao civilne žrtve rata.
Do sada zvanično nije bilo muškaraca iz srpske zajednice na Kosovu koji bi javno progovorili o iskustvu silovanja tokom rata.
BBC se obratio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Pogledajte video: Nestali na Kosovu – prošlost koja proganja
Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
