Devojka ispred crkve — Tijana Petrović preko godinu dana živi u skladu sa hrišćanskim učenjima

Tijana Petrović dan započinje molitvom, a svako nedeljno jutro odlaskom na bogosluženje do obližnje crkve.

Za ovu 22-godišnjakinju tamno smeđe kose, prostor ispunjen ikonama i mirisom tamjana predstavlja utočište u kome može da se oslobodi stresa.

„Dolazim iz umereno religiozne porodice, slavili smo slavu, obeležavali praznike.

„Učeni smo da postoji bog, međutim to nije uticalo na moje približavanje veri“, kaže ova studentkinja španskog za BBC na srpskom.

Sve se promenilo pre oko godinu i po dana.

„Počela sam da čitam Bibliju i otkrila da se u crkvi osećam najsigurnije i najsrećnije“, dodaje ona.

Dok odrastaju i prolaze kroz teške periode, mladi pokušavaju da pronađu odgovore koja im ne nude ni roditelji ni vršnjaci.

Religija im pomaže da lakše organizuju život i da prilikom izazovnih situacija osećaju da imaju kome da se obrate, objašnjava Vladimir Mihić, psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

„Sveštenici i ljudi iz crkve imaju sposobnost veštog razgovora, međutim, ukoliko je u pitanju ozbiljniji psihički problem, koji zahteva rad sa psihologom ili psihijatrom, ne bi trebalo da ga rešavaju nestručna lica“, dodaje on.

Mladi najveće poverenje od svih institucija pored Vojske, imaju u Crkvu, a od ličnosti koje neke od ključnih institucija vode, u patrijarha Porfirija, navodi se u KOMS-ovom Alternativninom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2023. godinu.

Rođeni između 1996. i 2005. godine imaju tradicionalniji odnos prema religiji od generacija koje su im prethodile i u proseku jednom mesečno posećuju javna mesta namenjena zajedničkoj molitvi, poput crkava, pokazuje istraživanjeIpsos Global Advajzor-a iz 2023. godine rađenom na uzorku od 20.000 odraslih iz 26 zemalja sveta.

Veliki broj mladih iz severne i zapade Evropi misli da postoji raj, pakao i života posle smrti, što su neka od osnovnih uverenja hrišćanstva, religije nastale u 1. prvom veku nove ere.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

‘Mladi ljudi traže smisao’

Tijani dinamika mirnijeg života odgovara.

„Više se ne družim sa ljudima koji nemaju nikakvu perspektivu u životu, koji misle samo o izlascima, alkoholu i drogama.

„Taj svet je narušavao moj mir i zato sam od njega otišla“, kaže ona.

Mladi ljudi su žedni duhovnosti, odnosno zdravog odnosa sa Bogom i ljudima i oni veri pristupaju čistog srca, postavljaju pitanja, bistri su i neće da prihvataju glupe odgovore, objašnjava vladika Grigorije, episkop Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj za BBC na srpskom.

Dodaje i da mladi čeznu za slobodom i da religija za njih upravo to može i biti.

„Često ih stariji ljudi savetuju kako da se oblače, mole i ponašaju u crkvi, a ta forma je ono što ih otera i uplaši“, smatra vladika Grigorije.

Religija kao podrška

Najznačajniji susret sa verom 31-godišnji Aleksandar Sekulić je doživeo pre više od deset godina.

U pauzi od predavanja srpske književnosti, sedeo je u kafiću blizu fakulteta na Studentskom trgu u Beogradu.

Tada je osetio da mu se dlanovi znoje i srce ubrzano lupa.

Bio je to još jedan u nizu napada panike sa kojima se tada borio.

„Imao sam osećaj da ću ili da poludim ili da umrem, što je uobičajeno za ovakve psihološke reakcije“, kaže Aleksandar za BBC na srpskom.

Da bi mu bilo lakše, krenuo je da hoda.

Stigao je do Kalemegdana, gde je ugledao kapelu i crkvu kamenih zidova.

„Ušao sam u kapelu i video ikonu svetiteljke.

„Činilo mi se da pruža ruke prema meni. Tada sam počeo da plačem i, u isto vreme, osetio ogromnu ljubav prema Bogu, koja se do danas nije ugasila“, kaže ushićeno.

Religija mladima daje formu u kojoj se osećaju sigurnije i detaljan opis kako treba živeti uz poštovanje osnovnih vrednosti, objašnjava Zorica Kuburić, profesorka sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za BBC na srpskom.

„Ona nudi već gotove norme ponašanja, sistem vrednosti, stil života, zabrane i blagoslove“, dodaje Kuburić.

Tri od četiri osobe koje veruju u Boga kažu da im to pomaže da prevaziđu krize, daje smisao njihovom životu i čini ih srećnijim, navodi se u Ipsosovomistraživanju iz 2023. godine.

Često jeste lakše ukoliko sa nekim ko nas razume podelimo ono što nas muči, pa religija i crkvena zajednica na taj način pomažu ljudima, objašnjava psiholog Vladimir Mihić.

„Naravno, postoje mladi koji na taj način pronalaze utehu zbog raskida, nesuglasica sa prijateljima ili gubitka člana porodice“, dodaje.

‘Ja sam se pitao gde je ovo do sad bilo’

Aleksandar Sekulić smatra da mu je bog pružio priliku da ga potraži tog dana.

Nije vaspitan preterano u duhu religije, već je sve što je saznavao o bogu tokom detinjstva bilo vezano za „niz formalnosti“

„Ti onda pomisliš da sa verom ima veze to što se nedeljom ne pere veš i što se jede i pije tokom praznika, a to nije dovoljno mladom čoveku.

„Kada sam imao 14 godina, zainteresovao sam se da nešto više saznam o tome kroz razgovore sa jednim od komšija u selu u kom sam odrastao“, kaže Aleksandar.

Međutim, kada je krenuo na fakultet, više se posvetio hobijima „uobičajenim za taj uzrast“.

„Izlazio sam, svirao u bendu, i tada je bog bio u nekoj mentalnoj fioci“, dodaje uz osmeh.

Osim duhovne podrške i mira koje je u religiji našao, radost je pronašao i u druženju sa ostalim vernicima.

„Onda shvataš da ne da nisi promašio, nego se zapitaš gde je ovo do sad bilo“, deli utiske Sekulić.

„Crkvena zajednica, kao i svaka druga grupa ljudi, pruža sigurnost, podršku i emocionalnu povezanost“, objašnjava Vladimir Mihić, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Dodaje i da su ljudi po svojoj prirodi teže tome da se pronađu sa istomišljenicima.

„Problem nastaje kada se religiozna grupa izjednačava sa etničkom, pa onda religija umesto da stvara poverenje razvija bes i mržnju prema onima koji ne dele naš sistem uverenja“, kaže Mihić.

Religijska učenja u školama

U Srbiji je 2001. godine veronauka ponovo uvedena u škole na zahtev Srpske pravoslavne crkve, posle pauze od više od pola veka.

Na taj način ona se pridružila Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde je ovaj predmet postojao deceniju ranije, od 1991. godine.

U Hrvatskoj i Srbiji roditelji i deca biraju da li će đaci biti upisani na ove časove, a u dva entiteta Bosne i Hercegovine situacija se razlikuje.

Dok u Federaciji BiH – u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati – roditelji biraju da li decu upisuju na ovaj predmet, u Republici Srpskoj, gde većinski žive Srbi, deca se na veronauku upisuju automatski upisom u školu.

„Argumenti u prilog uvođenja veronauke su ti da religijsko obrazovanje utiče na moralnost i doprinosi očuvanju tradicije.

„Ipak, verska nastava se na početku osnovnog obrazovanja često pretvara u versku indoktrinaciju, jer učenici nisu dovoljno zreli za uspostavljanje bilo kakve kritičke distance prema serviranom učenju“, navodi se u radu Verska nastava u evropskim državama, studija slučaja: Republika Srbija.

Kako je bog stigao na internet

Od obaveštenja o praznicima i danima koji se poste do duhovnih saveta poput „kako se osloboditi od loših misli“ – sve je ovo sadržaj Instagram profila teološkinje Andree Kereš, poznatije po korisničkom imenu @verouciteljka.

Prati je oko 130 hiljada ljudi, od kojih polovina ima između 13 i 35 godina, a napravila je i onlajn Priručnik za ispovest u kom je objašnjeno kako pristupiti ovoj hrišćanskoj praksi u kojoj se vernik kaje za sopstvene grehe saopštavajući ih svešteniku.

Kaže da je oduvek volela društvene mreže, a da je ideju za profil dobila kada je shvatila da se hrišćanstvo na društvenim mrežama povezuje sa nju ejdž pokretima, koji su se pojavili u poslednje tri decenije 20. veka na Zapadu i karakteriše ih pojednostavljeni pristup duhovnosti.

„Ovo što radim je bilo veliko iznenađenje za sve, jer su ljudi puni predrasuda prema pravoslavnim hrišćanima.

„Kao da se očekuje od nas da živimo monaškim životom, da se molimo po ceo dan, da ne izlazimo iz crkve, da ne pijemo alkohol i milion drugih očekivanja i zabrana“, kaže Kereš za BBC na srpskom.

Zbog toga se trudila da kroz profil prikaže „normalnost i opuštenost kako bi ljudi shvatili da ne moraju da budu savršeni i bezgrešni da bi odlazili na bogosluženja“.

„Društvene mreže pružaju mogućnost da se dopre do velikog broja ljudi, pa je to, u isto vreme, i prilika i neprilika, i šansa i problem.

„Zbog kratke forme, one su poput poziva na dalje istraživanje neke teme, mogu biti i u svrhu kratke pouke, ali se dublja poruka može tražiti na drugim mestima“, smatra vladika Grigorije.

Heštegovi vezani za religiju poput #ChristianTikTok i #Islam korišćeni su milijardama puta na TikToku.

Iako se govori o „razvodnjavanju“ religije među mladim generacijama, brojni influenseri postavljaju sopstvena shvatanja hrišćanstva, povezujući ih sa tradicionalnim uverenjima, navodi se u radu TikTok i vera generacije Z.

Pogledajte i ovaj video: