Posle studija srpske književnosti, Nemanja Vilotijević se oseća kao na raskrsnici.
Sa jedne strane nalazi se put koji vodi do samostalnosti, a sa druge želja da studentski dani još malo potraju.
Visok i kratko ošišan mladić objašnjava da, iako već pet godina ne živi sa roditeljima, za njega pronalazak posla znači i konačnu samostalnost.
Pored strahova koje je imao za vreme studija, sada mu se javio još jedan – od odrastanja.
- „Živim u grču“: Zašto se mladi u Srbiji teško osamostaljuju od roditelja
- Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu
- Mali vodič za mlade: Letnji poslovi i kako zaraditi za more ili džeparac
Dok je spremao poslednje ispite, osim radosti, Nemanja je osećao i napetost zbog promena koje će uslediti.
„Čini mi se da sebe i dalje doživljavam kao dete.
„Brinem se kako ću se snaći i da li ću uspeti da se uklopim u kolektiv“, kaže nervozno za BBC na srpskom.
Smatra da neće imati vremena za hobije i stvari u kojima uživa.
Dok sedimo u jednom od njegovih omiljenih kafića u Kragujevcu, u kom tiho svira džez, dodaje:
„Svet i život nisu onakvi kakvim sam ih zamišljao, ali za to niko nije kriv.
„Odrastajući, uvideo sam da je život mnogo komplikovaniji nego što sam mislio“, kaže on.
Pogledajte: Ko živi bolje u Srbiji – poljoproivrednici ili programeri
‘Plašim se odgovornosti’
Psihološkinja Meri Stojković ističe da se strah od odvajanja od roditelja često javlja u razgovorima koje je obavljala sa mladim ljudima.
Sposobnost kritičkog razmišljanja se razvija od devete do četrnaeste godine, dodaje.
„Period puberteta donosi velike promene, tada se mogu javiti novi strahovi, poput onog od odvajanja, koji nas kasnije prate, ili se mogu pobuditi već postojeći koje smo stekli u ranom detinjstvu“, objašnjava.
Na smeru koji je studirao, Nemanja je imao više od pedeset ispita, ali, kaže da mu je ispit iz samostalnosti najteži.
A kako se primiče, sve više ga plaši.
„Plašim se i da će sa osamostaljivanjem doći i samoća.
„Čitav taj proces doživljavam kao gubitak nekih emotivnih prostora i veza, i sa roditeljima i sa prijateljima, koje su sigurne“, dodaje ovaj 24-godišnjak.
Stojković objašnjava da strah od odvajanja od roditelja može proisticati iz prevelike zaštićenosti deteta u ranom detinjstvu.
Ukoliko u periodu formiranja identiteta socijalni odnosi naiđu na neku poteškoću, javlja se strah od budućih odnosa sa ljudima.
„Mladi ljudi će se zato plašiti novih društvenih situacija i razviti osećaj straha i napetosti koji utiče na negativnu sliku o sebi“, kaže Stojković za BBC na srpskom.
Ona objašnjava da su i drugi strahovi mladih, poput onog da nisu dovoljno dobri, povezani sa strahom od odvajanja od porodice.
„Treba napustiti sigurnu bazu i brinuti samostalno o sebi.“
Ove nelagodnosti se prerastaju kada se osoba adaptira i uklopi u novu sredinu.
„Ukoliko nema prilagođavanja, mogu se da se razviju različite socijalne fobije i u tim situacijama trebalo bi se obratiti stručnom licu“, smatra ona.
A što više vremena prolazi, može biti sve teže.
- Kako mladi u Srbiji dočekuju svoj dan
- Stigla je nova generacija – zumeri: Ko su oni, zašto su važni i kako utiču na današnji svet
- Generacija Z: Samouki u digitalnom svetu
- Predizborni dnevnik generacije Z
Žaklina Filipović, psihološkinja koja radi sa mladim ljudima, objašnjava da je u Srbiji veliki broj mladih ljudi koji se plaše da se odvoje od roditelja posle završenih studija.
„Nije dobro ni za dete ni za njegove roditelje da ostaju u zajednicama i posle 35. godine.
„Takvo okruženje nije zdravo i dolazi do kvarenja odnosa deca i roditelja“, smatra ona.
Put do posla deluje teško
Za razliku od Nemanje, za koga je pronalazak posla stres, Tamara Vukčević se boji da neće naći odgovarajući posao.
Iako je trenutno na trećoj godini na Filološkom fakultetu u Beogradu, brine je šta će biti kada položi poslednji ispit.
Govori dinamično, a našminkana je jarkim bojama.
Sedimo u njenoj sobi u Studentskom gradu.
Malu dvokrevetno studentsku sobu Tamara je prilagodila posterima i fotografijama iz filmova i serija koje voli.
Na prozorima su šarene zavese i lampice, a na stolu knjige i kutija sa šminkom.
„S obzirom na to da studiram humanističke nauke, plašim se da ću, čak i ako do posla dođem, raditi nešto što mi ne odgovara“, kaže uplašeno za BBC na srpskom.
Mladi do 30 godina čine 18,7 odsto ukupnog broja nezaposlenih koji je u septembru 2023. godine iznosio 91.040, navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Prosečna dužina traženja posla, u septembru 2023. godine, za nezaposlena mlada lica bila je 23 meseca, dodaju.
Iako Vukčević kaže da zna da je porodica podržava, ne želi da zauvek zavisi od njih.
„Često čujem priče ljudi iz mog okruženja koji rade poslove koje ne vole, samo zato što ne mogu da pronađu posao u struci“, dodaje ova studentkinja.
Najtraženija zanimanja su: informatičari i statističari, građevinari, obrađivači metala, zanimanja ugostiteljstva i turizma, proizvođači odeće, trgovci, komunalci, zanimanju drumskog saobraćaja, prerađivači hrane i pića, potom menadžeri i organizatori, navodi Valentina Ivanić sa Ekonomskog instituta.
Na digitalnom tržištu u Srbiji najveća potražnja je u oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga i multimedija.
Ivanić objašnjava da dostupnost poslova za mlade zavisi i od oblasti u kojoj žive.
Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje ukazuje da je u Beogradskoj oblasti 12,9 odsto ljudi mlađih od 30 godina starosti bez posla, a u ostalim delovima zemlje nezaposlenost je skoro dvostruko veća.
Pronalazak prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla u Srbiji traje skoro dve godine, navodi se u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2023. godinu.
- Protiv sankcija Rusiji, ali za selidbu u Zapadnu Evropu – kako razmišlja prosečan mladi čovek u Srbiji
- Odabir psihoterapeuta u Srbiji: „Uzmi motiku pa kopaj, da vidiš šta je terapija“
- Mali vodič za mlade: Letnji poslovi i kako zaraditi za more ili džeparac
‘Dobro obrazovanje ne garantuje dobar posao’
Tamara Vukčević kaže da se boji da joj se studiranje neće isplatiti.
Iako je upisala fakultet koji voli, nije sigurna da će uspeti da od toga živi.
Sociolog Dalibor Petrović objašnjava da današnje društvo u odnosu na neke pređašnje periode gubi elemente sigurnosti i izvesnosti.
„Nekadašnje generacije, posebno u zapadnim uređenim društvima, imale su predvidivu budućnost.
„Završite fakultet, zaposlite se i znate da ćete imati dugogodišnju karijeru, da ćete napredovati i kretati se po ustaljenim linijama“, kaže on za BBC na srpskom.
Dobro obrazovanje vam ne garantuje dobar posao, a ni pronalazak posla ne garantuje sigurnost, jer ćete zbog promena na tržištu morati da menjate veliki broj poslova tokom života, objašnjava sociolog.
‘Želela bih stabilan posao i stabilnog partnera’
Razmišljanje o otežanom pronalasku posla muči i Anu Radovanović.
Ova visoka 23-godišnjakinja živi u Beogradu od kada je upisala fakultet.
Ipak, najviše se boji da neće pronaći odgovarajućeg emotivnog partnera.
Dok priča pomera braon kosu sa lica.
„Moja dva najveća straha vezana su za stabilnost, za koju se bojim da neću naći.
„Jednostavno, želela bih stabilan posao i partnera“, kaže ona.
Danas živimo u rizičnom društvu u kome ni jedan od elemenata izvesnosti života nije zagarantovan, objašnjava sociolog Petrović.
Kada je reč o društvenim odnosima, i u njima pronalazimo nestabilnost.
„Zbog uslova života, ljudi moraju da menjaju poslove, samim tim i mesta boravka, a to znači da se kidaju društvene veze i društveni odnosi“, kaže Petrović.
Savremeni način života ne odgovara onome što bi Ana želela.
„Sve je nekako ubrzano i to me plaši i čini da se osećam kao da ne mogu da nađem nekog ko bi od veze želeo isto što i ja“, izgovara drhtavog glasa.
Ljudi nekada intuitivno osete da nisu spremni za nešto, a ne znaju zbog čega je tako i to ih muči, objašnjava psihološkinja Žaklina Filipović.
„Potrebno je da mladi otkriju sebe kroz razne situacije kroz koje prolaze.
„Najpre je važno da znamo ko smo da bismo mogli da znamo kakvog partnera tražimo i šta je ono što nam treba.“
Taj put bi najpre trebalo da počne otkrivanjem sebe, građenjem sebe kao zrelog odgovornog i sposobnog bića, smatra Filipović za BBC na srpskom.
Njena koleginica Stojković dodaje da su „mlade generacije izgubljene u tranziciji koju je nametnulo savremeno društvo“.
Oni često ne umeju da se snađu, a ukoliko nemaju podršku roditelja, situacija postaje još komplikovanija.
Zato je neophodno da pronađu odgovarajuću podršku.
„Nije sramota otići kod stručnog lica da bi se prevazišao krizni period“, dodaje ona.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
