„Mali, hoćeš da radiš kod mene? Početna plata 300 evra, pa ako se pokažeš…“, česta je rečenica koja se može čuti od poslodavaca u Srbiji.

Za nekog ko i dalje živi kod roditelja, reklo bi se – plata dovoljna za džeparac.

Ali za nekoga ko želi da se osamostali, ni približno dovoljna da pokrije sve troškove.

I zato je odgovor na gore postavljeno pitanje najčešće: „Da radim za 300 evra?! Ne pada mi na pamet!“.

Istraživanje Krovne organizacije mladih (KOMS) pokazuje da je mladima kod zaposlenja najvažniji faktor zarada i zato mnogi ne prezaju da na prvom sastanku za posao odmah zatraže veću platu.

„Prvo su mi mesečno isplaćivali 100 evra, a potom sam dobijala 200″, priča o prvoj plati u jednoj marketinškoj agenciji Magdalena Zrnjević, studentkinja na završnoj godini Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Magdalena smatra da je za radno vreme od devet do pet ta plata niska, ali pošto joj je to bio prvi posao, želela je da se dokaže.

„Tokom priprema za upis na smer produkcije rečeno mi je da neću moći odmah da zahtevam veliku platu, već da treba da stičem iskustvo i predano radim“, kaže Zrnjević za BBC na srpskom.

Najveći broj mladih, skoro 50 odsto, smatra da im je za pristojan život potrebna plata od 80.000 do 100.000 dinara.

Tu i veću sumu zarađuje 7,2 procenta, dok 58,4 odsto mladih nema prihode, pokazuje Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2021. godinu.

Prema podacima koje je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), krovnog saveza 106 udruženja mladih, manje od minimalca zarađuje svaka deseta mlada osoba.

Više od minimalca, a manje od 50.000 dinara prima 12,8 odsto ispitanika, a samo jedan odsto tu platu smatra dovoljnom za pristojan život, dodaje se u podacima.

Do 30.000 dinara prima 11,9 odsto mladih, a 20,8 procenta smatra da im je 50.000 do 80.000 dovoljno.

Vrlo mali broj mladih bi se zadovoljio platom nižom od 65.000 dinara, a većina iznos između 65.000 i 100.000 smatra dovoljnim za pristojan život, navodi se u istraživanju KOMS-a.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada zaposlenih u Srbiji u junu 2021. iznosila je 65.070 dinara.

Minimalna plata u Srbiji je trenutno nešto viša od 32.000 dinara i nju prima oko 350.000 ljudi.

Koliko je zapravo dovoljno

Magdalena Zrnjević — Magdalena sada radi na Bitef festivalu

Zrnjević kaže da je na prvom poslu mnogo naučila, ali je shvatila da ne može uporedo da studira zbog punog radnog vremena koje je imala i da je to bio razlog zašto je dala otkaz.

Ali i novac.

„Plata za taj rad u agenciji trebalo bi da bude dvostruko veća“, smatra Magdalena.

Imala je, kaže, sreće za razliku od mnogih vršnjaka da tokom studija bude i honorarno angažovana.

Posle posla u agenciji, usledile su ponude za honorarne angažmane, koji su navodi, mnogo više plaćeni.

Ona smatra da mladi treba da više cene sebe i da ne treba da pristaju na poslove gde će im zarada biti mala.

Tatjana Rokvić, zadužena za selekciju i regrutaciju zaposlenih u Infostudu, jedne od najvećih internet kompanija u Srbiji, kaže da su početne plate koje se nude mladima možda dovoljne za one koji žive s roditeljima, ali da su nisu ni blizu onoga što se naziva „postizanjem samostalnosti“.

Kaže da mladi danas imaju na raspolaganju mnogo više prilika da tokom studija rade i volontiraju, ali je roditeljima teško da ih pomažu i finansiraju.

„Mladi nisu razmaženi, već se radi o tome da ne mogu imati kvalitetan život uz minimalac“, kaže Rokvić za BBC na srpskom.

Prema njenom iskustvu, mladi ljudi nemaju mnogo ponuda za posao, ali ni prilika da određuju visinu početne plate.

Iz Infostuda kažu da nisu radili istraživanje o početnim platama sa očekivanjima mladih.

Izuzetak je IT industrija.

„Plate u tom sektoru su dosta više od onoga što je prosek za ostale branše“, objašnjava ona.

Napominje da Infostud retko beleži situacije u kojima su kandidati nezadovoljni početnom platom, kao i da uvek ima prostora za pregovore ukoliko se radi o deficitarnim pozicijama.

„To su retki primeri, početna plata je ta i to je što je“, kaže Rokvić i napominje da je početna plata u ovoj kompaniji iznad minimalne plate.

Nižu platu od one koju je očekivao na prvom poslu imao je i 21-godišnji Dušan Maričić iz Beograda.

„Radio sam razne poslove u poslednje četiri godine“, kaže Maričić za BBC na srpskom.

Prvog posla se nerado seća, radio je kao čuvar zgrade.

Obavljanje posla se ogledalo u sedenju u prostoriji veličine „dva sa dva“ i u vođenju evidencije ko ulazi u zgradu, opisuje on.

„Bio sam plaćen 20 hiljada dinara mesečno“, kaže Maričić za BBC na srpskom.

Misli da je trebalo da bude plaćen bar duplo za „toliko sedenja i gubljenja vremena“.

„Do sada nisam bio zadovoljan zaradama od tih prvih poslova koje sam imao“, dodaje.

Dušan kaže da je mnogo unosniji posao dostavljanje hrane i ostalih potrepština.

Danas radi kao vozač u jednoj kraljevačkoj firmi i zadovoljan je platom.

„Odgovara mi i obim posla i okruženje“, priča Maričić.

Smatra da većina mladih očekuje visoke plate na prvim poslovima, ali da ima i onih koji ne biraju poslove i rade „svašta za mizeriju“.

Planira da u skorijoj budućnosti upiše fakultet.

„Moja prva plata“ – pomoć i od države

Iskustvo i mladost prilikom apliciranja za poslove više nisu dve nespojive kategorije.

U javnom pozivu Nacionalne službe za zapošljavanje piše da ukoliko imate manje od 30 godina, završenu srednju ili fakultet, a nemate radnog iskustva (odnosno imate maksimalno šest meseci radnog iskustva) možete da se prijavite za učešće u programu „Moja prva plata“.

Ovaj program daje priliku mladima da steknu prva radna iskustva, znanja i veštine kojima se povećavaju njihove mogućnosti za zaposlenje.

Istovremeno, doprinosi rešavanju problema nedostatka stručnog kadra sa kojim se suočavaju poslodavci, navodi Nacionalna služba.

Program traje devet meseci i tokom njega Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje radnicima sa srednjim obrazovanjem 22.000,00 dinara i 26.000 za one sa visokim obrazovanjem.

Iz Unije poslodavaca Srbije za BBC na srpskom kažu da je ovaj program izuzetno značajan za mlade koji nemaju radnog iskustva, jer im daje mogućnost da pokažu sve što su naučili tokom formalnog obrazovanja i da to primene u nekom realnom poslovnom okruženju.

Ovaj program je važan i za poslodavce.

„Oni se vrlo retko odlučuju da zaposle mlade ljude bez radnog iskustva, jer to zahteva nekakva dodatna ulaganja“, kažu iz Unije.

Za formiranje plate bitno je i stanje na tržištu, jer upravo ono diktira kolike će početne, kao i plate uopšte biti.

Kao primer navode trgovce u prodajnim lancima.

„Ne možete očekivati da će poslodavac dati trgovcu platu od 100.000 dinara, ako svi konkurenti daju 50.000″, objašnjavaju.

Takođe, ukoliko poslodavac proceni da radnik može da doprinese njegovoj kompaniji, on će svakako ponuditi veću početnu platu, dodaju.

Koji poslovi se najviše nude

Uprkos situaciji sa pandemijom u prvih sedam meseci 2021. godine tržište rada u Srbiji doživelo je pravu ekspanziju.

Poslove i dalje u najvećoj meri traže ljudi sa više od10 godina radnog staža, za njima slede oni koji imaju od pet do deset godina radnog iskustva, a u najmanjoj meri to čine oni bez ili do godinu dana radnog staža, navode sa sajta Infostud.

U odnosu na 2020. i 2019. godinu, došlo je do povećane potražnje za dodatnim kadrovima za 56 odsto, odnosno 30 odsto.

Takođe, primetan je i porast u objavljivanju oglasa u odnosu na prethodne godine – objavljeno je 36.573 oglasa, što je 13.000 više.

Kada su u pitanju zanatska zanimanja, deficit je iz godine u godinu sve veći pa je na tržištu i dalje veća ponuda nego što je potražnja za radnim mestima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar.

Pogledajte video o uzbekistanskim gastarbajterima u Srbiji

Stigli su pre dva meseca, imaju radne dozvole i želju da savladaju srpski.

Prve plate u Britaniji veće zbog nedostatka kandidata

Srbija nije jedina zemlja u kojoj mladi finansijski grcaju u nameri da se osamostale.

Pandemija korona virusa je, recimo, u Velikoj Britaniji, uticala da mnogi ispod 25 godina izgube posao.

„Ne mogu da spavam zbog stresa. Osećam se umorno sve vreme.

„Osećam se iscrpljeno.

„Nedostaje novca. Nedostaje svega“, rekao je 23-godišnji Metju za BBC juna 2020. godine.

Prema britanskoj stručnjakinji za socijalna davanja En Stivenson, ljudi mlađi od 30 godina često su na početku karijere, pa je veća verovatnoća da će imati nesigurnije situacije pri zapošljavanju.

„Postoje i neki dodatni faktori koji posebno utiču na ovu starosnu grupu: mlađe od 25 godina se u sistemu naknada tretiraju mnogo grublje“, dodaje ona.

„Oni ne dobijaju isti nivo podrške kao ljudi stariji od 25 godina. Za to uopšte nema opravdanja.“

Izvršna direktorka Fonda za jednakost (Equality Trust), dr Vanda Viporska dodaje: „Mladi su u lošoj situaciji u poslednjoj deceniji posebno zbog poskupljenja najma stanova i povećanja životnih troškova.

„Moramo da se pobrinemo da mladi ljudi budu bolje plaćeni jer neki rade bukvalno da prežive.

„Rade slabo plaćene poslove i hrane se u javnim kuhinjama“, kaže ona.

Iz Kancelarije za budžetsku odgovornost u Velikoj Britaniji kažu da plate za mlade mogu biti niže u godinama posle pandemije.

Prosečna plata u ovoj zemlji mesečno iznosi skoro 270 hiljada dinara, odnosno 1.950 funti, navodi se na sajtu Džobted, koji se bavi zapošljavanjem.

Prema procenama finansijskih analitičara, po završetku školovanja očekuje se da će prve plate za mlade koji završe fakultet biti niža za osam odsto, za one sa srednjom školom šest odsto, a za one sa još nižim stepenom obrazovanja 13 odsto.

Pogledajte i video o kriza odrastanja dvadesetogodišnjaka