Mladi u Srbiji i posao: Koliko se promenila radna etika

Gledali su roditelje kako posle dugog radnog dana, umorni i nervozni, dolaze kući.

Plašilo ih je i što su pažljivo raspoređivali novac do sledeće plate.

I možda baš zato, mladi rođeni posle 1996. godine imaju drugačiji odnos prema radu, očekuju više slobodnog vremena, prilagodljiv radni raspored i često traže poslove koji pozitivno utiču na društvo ili životnu sredinu.

Zato je prvi radni dan za Nemanju Janković predstavljao novi izazov.

„Jednostavno, nisam želeo da živim onako“, kaže ovaj 24-godišnjak za BBC na srpskom.

• Koliko su mladi danas diskriminisani kad traže posao
• „Živim u grču“: Zašto se mladi u Srbiji teško osamostaljuju od roditelja
• Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu

Bojao se i sagorevanja, psihološkog stanja uzrokovanog brojnim obavezama, koje je Svetska zdravstvena organizacija označila kao poremećaj 2019. godine.

Generacija Z ima drugačiji odnos prema radu od onih koje im prethode, objašnjava Žolt Lazar, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Čini se da je ova razlika očigledna, jer su se na društvenoj mreži TikTok pojavili brojni video snimci koji prikazuju kako mlađe generacije doživljavaju posao, kao i saveti poslodavcima kako da sa njima komuniciraju.

„Sistem radne etike i vrednovanja rada u neoliberalnom sistemu podrazumeva potpunu privrženost radnom mestu“, kaže Lazar.

Ali, „to nije vrednosni sistem generacije Z“, koja želi „stabilnost, uređen sistem svih, pa i radnih odnosa „.

„Iako su vrlo vredni i važan im je uspeh u školi i na studijama, od posla očekuju da im pruži svrhu“, dodaje on.

‘Ne želim da mislim o poslu kad nisam u kancelariji’

Nemanji je na radnom mestu bilo teže nego što je očekivao.

Često je ostajao prekovremeno, a stizale su mu i poruke od kolega, podsećajući ga na greške koje je napravio.

„Radim u kol centru da bih imao novac za život, a ne da bih sedeo po ceo dan u kancelariji.

„Kao da svi poslodavci od nas očekuju da im budemo dostupni stalno i u svakom momentu“, kaže.

Generacija Z je prilično idealistična i ima veća očekivanja od posla.

Moguće je da su razvili negativan odnos prema radu zbog iskustva svetske ekonomske krize 2008. godine, smatra Lazar.

„Oni tad nisu učestvovali u radnom odnosu, ali su osetili posledice koje su njihovi roditelji snosili.

„Zbog nedostatka sigurnosti koju porodica treba da pruži, oni više vrednuju stabilne odnose i mnogo su privrženiji porodici od generacija koje su im prethodile“, objašnjava.

‘Nezainteresovani radnici koji gledaju u telefon’

Kada u frizerski salon Lele Sredojević dođu novi mladi radnici na praksu „svi se ponašaju na sličan način“.

„Pametni su, ali im socijalne veštine nisu razvijene.

„Stide se da razgovaraju sa mnom, a i prilično su nezainteresovani za posao“, kaže ona za BBC na srpskom.

Zato ih često opominje kada predugo gledaju u telefon i prelistavaju društvene mreže.

„Jasno traže njihova prava, ali su i pre kraja radnog vremena već na vratima, ne zanima ih da li su završili posao“, opisuje ona.

Ipak, imaju i dobre osobine koje „moja generacija nema“.

„Umeju da sačuvaju sebe od prekomernog rada i postave jasne granice“, kaže Lela.

Mnogi od rođenih posle 1996. godine bili su prezaštićeni u detinjstvu, što ih je omelo u sticanju životnih veština, navodi se u publikaciji Da li ste spremni za generaciju Z na radnom mestu? Univerziteta Berkli.

Takvo odrastanje je uticalo na njihov društveni i emocionalni razvoj, otežavajući im da postanu samostalni u donošenju odluka i tokom obavljanja radnih zadataka, piše u istom radu.

• Čega se plaše mladi u Srbiji
• Zašto je generacija Z sklona konzervativizmu

Šta je važno mlađim generacijama na poslu?

Generacije rođene od sredine 1990-ih žele da rade za kompanije koje dele njihove vrednosti, pa zato često traže poslove koji imaju pozitivni uticaj na društvo ili životnu sredinu, navodi se u radu Generacija Z na radnom mestu doktorke P.S. Radžesvari sa Univerziteta SRM u Tamilnadu.

Očekuju i mogućnost rada na daljinu, ali i prilagodljiv radni raspored.

Pošto im je briga o mentalnom zdravlju bitna, mnogi su u potrazi za radnim okruženjima koja su mirna, i koja će ih podržavati u napretku.

Ipak, mladi često ne vide uobičajeni uspon u karijeri kao jedinu opciju, pa razmatraju različite puteve, kao što su povremeni rad, preduzetništvo i angažman na jednokratnim projektima.

Šta je radna etika?

Radna etika je način na koji ljudi pristupaju poslu, a odnosi se i na posvećenost radnim obavezama i ponašanje u radnom okruženju.

Njen početak vezuje se za Francusku revoluciju 1789. godine, objašnjava Čedomir Čupić, bivši profesor etike i sociologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Tada je višegodišnje nezadovoljstvo koje je decenijama tinjalo među pripadnicima nižih klasa kulminiralo i dovelo do ravnopravnosti i razvijanja ličnih i građanskih prava.

„Čovek koji poseduje radnu etiku ima odgovoran odnos prema radu, dobre navike, kao i uverenje da je rad sam po sebi dobar i koristan za razvoj pojedinca i zajednice“, kaže Čupić.

Od Sokrata do društvenih mreža

Koreni etike, filozofskog učenja o dobru i zlu, pojavili su se još u periodu antičke Grčke, objašnjava Čupić.

„Njom se u najvećoj meri bavio antički filozof Sokrat, koji je verovao da se učenjem i razvijanjem znanja, razvija i sam moral“, objašnjava.

Pojavom religija, hrišćanstva i islama, javio se i drugačiji pristup.

„Upravo je odnos prema religiji usko vezan za radnu etiku, te tako protestantizam, nastao u 16. veku, propagira strog i odgovoran odnos prema poslu“, kaže Čupić.

Razvojem tehnologije menja se i odnos prema radu.

Sve ovo je dovelo do obavljanja posla na daljinu, fleksibilnog radnog vremena, bolje ravnoteže između karijere i privatnog života i razaranja tradicionalne strukture u kojoj se radi od 9 do 17, piše Patriša Anderson sa Univerziteta u San Dijegu u radu Etika novog doba: Etičke implikacije na kritička pitanja budućnosti.

Osetljivi na nepravdu

„Ako već svi kažu da je sa nama teško raditi, to znači da radimo nešto dobro u promeni radne kulture“, napisao je jedan korisnik TikToka.

I Nemanja se slaže.

„Jednostavno, moja generacija zna da posao treba da bude organizovan tako da imamo vremena za hobije, privatan život, porodicu i prijatelje.

„Ne postoji ništa gore od toga da čitav život provedemo radeći“, kaže ovaj mladić.

Nervira ga i što pauza za ručak prekratko traje, kao i kada mu se kolege obrate neljubaznim tonom.

„Bitno mi je da se lepo osećam tih osam sati dok sam tamo.

„Znam da su svi u žurbi, ali bi mnogo lakše bilo ako bi pazili kako razgovaramo“, kaže.

Generacija Z je vrlo osetljiva na nepravdu i neljubaznost, pa im na poslu rad kao takav nije najbitniji, objašnjava Žolt Lazar.

„Oni traže dodatan smisao u svemu, pa i u svakodnevnom poslu“, zaključuje.

Pogledajte i ovaj video:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]