Luka Rašković ima 27 godina.
Iz Beograda je, ima pank bend i uskoro će da se oženi.
A posle? Ko zna. Inostranstvo verovatno, iako ne bi da ne mora.
Jedan od razloga za to se možda može pronaći u rezultatima nedavnog istraživanja o stavovima mladih u Srbiji.
Ispitano je 1.280 onih koji imaju od 15 do 30 godina, a jedno od pitanja je glasilo:
„Sa učlanjenjem u vladajući partiju lakše se dolazi do posla?“
- Slažem se – 92 odsto
- Uglavnom se slažem – 7 odsto
- Neodlučan – 1 odsto
- Uglavnom se ne slažem – 0 odsto
- Ne slažem se – 0 odsto
Dakle, niko u celom istraživanju nije negativno odgovorio na pitanje da li je stranačka propusnica lakši put do plate.
„Pa partija radi na tome da ti moraš preko njih da dođeš do posla“, komentariše Rašković rezultate istraživanja za BBC na srpskom.
„Kad je tako, niko nema potrebu da nauči nešto novo i usavršava se da bi imao bolji posao – bitno je samo koliko si dobar poslušnik“.
Politički analitičar Boban Stojanović za BBC kaže da je to „šokantno i poražavajuće, ali očekivano“.
„Mladi vide da je najlakše tako do posla… Svi vidimo ko uspeva i dobija pozicije. Teško je i u privatnom sektoru ako nemate neke veze – bilo partijske, lične ili porodične“.
Kako navodi, to je obrazac koji je dominanatan od devedesetih.
„Mladi primećuju šta se dešava jer imaju najveći problem da se zaposle – vide kako se dolazi do mesta u javnom sektoru i očigledno su ogorčeni“, ističe Stojanović.
Samo liderski
Istraživački centar Demostat tokom septembra i oktobra ispitao je za potrebe Krovne organizacije mladih – najviše zvanično predstavničko telo mladih u Srbiji – šta oni čije vreme tek dolazi misle o državnim institucijama.
Ispitani su mladi od 15 do 30 godina iz svih delova Srbije, ravnomerno raspoređeni po polu i obrazovanju.
Stefan Đorđević iz KOMS-a kaže za BBC na srpskom da su rezultati poražavajući.
„Poverenje mladih u gotovo sve važne institucije je na veoma niskom nivou. Postoje neka odskakanja, ali slika je generalno vrlo negativna“, kaže Đorđević.
Luka je upravo deo te generacije – one koja je bila mala kada je ovde bilo najstrašnije, tokom devedesetih.
Uglavnom prati sva dešavanja, aktivan je na protestima i redovno glasa.
Dakle, razlikuje se od većine onih koji nisu – poput od nekih – u školu išli po snegu, peške, uzbrdo, pa onda do kuće opet po snegu, opet peške i opet uzbrdo.
Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine
Manje od trećine mladih redovno glasa, dok čak 40 odsto nikada nije ubacilo listić u glasačku kutiju, pokazuje istraživanje.
Nijednom političaru ne veruju, ali glasaju liderski, po stavu o osobi na čelu partije.
„Zanimljivo je da ne veruju nikome, a niko se ne buni“, kaže Rašković.
„Kada nam roditelji ili prijatelji kažu nešto što nam ne odgovara svi odmah dignemo glas, a kada su to političari ili partije damo im lošu ocenu, ali ćutimo.
„Paradoks – niko im ne veruje, a oni ubiraju najveći deo prihoda ove jadne države“.
Avgust
Koliko mladi zapravo ne veruju u institucije pokazalo se kad su dobili priliku da – za promenu – oni malo dele kečeve i petice.
U tom slučaju, veliki broj institucija i zvaničnika bi u avgustu moralo na popravni, a sigurno bi bilo i nekoliko ponavljača.
Jedno od pitanja je bilo u kojoj meri imate poverenje u sledeće političke institucije.
Najbolje su prošle lokalne ustanove za mlade i to sa prosekom „jedva vrlo dobar“ – 3,6.
Druga je vojska sa 3,3, a slede Fond za mlade talente – 3,1 i Kancelarija za mlade sa 3,1.
„Institucije koje se bave mladima su najbolje prošle – negativne ocene su najčešće dobili od onih koji nisu znali čime se one bave“, kaže Đorđević.
Visoko su rangirani i Ministarstvo omladine i sporta, crkva i policija.
Na dnu tabele su narodni poslanici (1,3), Skupština (1,4), MUP (1,5), Vlada, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo rada (1,6), Skupština opštine/grada (1,7), pa predsednik države i gradonačelnik/predsednik opštine (1,8).
„Ove ocene su i više nego dovoljne za ono što institucije zapravo rade da bi unapredile život mladih“, navodi Stojanović.
Stav mladih dodatno razjašnjavaju i odgovori na pitanje „kada čujete ‘institucije Republike Srbije’ vaše osećanje je„.
- Nepoverenje – 44 odsto
- Sigurnost – 18 odsto
- Mučnina – 16 odsto
„Institucije nisu otvorene za mlade i ne postoji nikakava komunikacija sa njima“, navodi Đorđević, dodajući da mladi „u institucijama ne vide opšti interes“.
„Kažu da ne vide političara koji im se obraća i da nemaju svog predstavnika u parlamentu.
„Najniže su ocenjeni skupština i poslanici, a u demokratskom sistemu oni bi trebalo da budu na vrhu piramide ili barem ne sa tako lošom ocenom“.
Kako navodi, dobar pokazatelj čitavog stanja je što među 250 poslanika Narodne Skupštine ima samo četvoro mlađih od 30 godina.
Druže Tito, druže Tito
Među podacima koji upadaju u oči su i stavovi o demokratiji – svaka peta osoba kaže da je jednopartijski sistem bolji od višepartijskog.
Stojanović ističe da je to možda i najporažavajući podatak istraživanja.
Kako kaže, mladi su to naučili od roditelja kroz proces socijalizacije.
„Deo mladih na tragu priče roditelja o starim vremenima veruje da je tada bilo bolje“, navodi Stojanović.
„Zbog sete na život pre devedesetih i komunizma – Tito, partija u kojoj su svi bili i u kojoj nije bilo političkih prevrtanja i svih negativnih strana ove naše perverzne demokratije koja postoji u Srbiji“.
Kako Fejsbuk javlja, ja te volim
Brčko distrikt: Mladi protiv podela
Na pitanje da li je demokratija najbolji oblik vladavine gotovo jednak broj glasova – oko 33 odsto dobili su „da“, „ne“ i „ne znam“.
Sa tezom da „demokratija ima mana, ali je bolja od svih drugih oblika vladavine“ saglasilo se samo 40 procenata ispitanih.
Ali zato, jakog lidera želi gotovo dve trećine mladih.
„Ubeđeni su da im je lakše da nas vodi jak vođa i da se ne pitaju ni za šta – kad te ni za šta ne pitaju onda nemaš nikakvu odgovornost“, kaže Rašković.
„Vole da odgovornost bude kod velikog vođe koji će posle da plače, kuka i kaže da je uradio sve što je u njegovoj moći i da nismo mogli ovo, ali jesmo ovo“.
„Svi na to gledaju kao predstavu, kao pozorište“.
Potencijalni glasovi
Veliki deo mladih ne izlazi na birališta, što znači da bi mogli da donesu dosta glasova onima koji uspeju da ih privuku i motivišu na izbore.
Međutim, Stojanović kaže da je mladima teško prići, kao i da nisu ciljna kategorija koja odgovara političarima.
„Morate da im ponudite konkretne stvari, da komunicirate sa njima na drugačiji način i bez obzira na neku vrstu neinformisanosti, ipak žele da vide nešto od političarima“.
„Nije lako manipulisati njima kao nekim drugim kategorijama, pre svega penzionerima kojima je najvažnije da im ponudite veće penzije i svi su sa vama“, kaže Stojanović.
Ipak, kako navodi, problem je što su mladi nezahvalna i veoma heterogena ciljna grupa.
„Definitivno bi bilo dobro da političari i stranke obrate malo pažnju na njih. Ta energija se videla možda najviše na predsedničkim izborima 2017. kada je Beli uspeo da ih privuče nekim drugim metodama i na manipulativan način“.
Šta je demokratija
Sagovornici BBC-ja saglasni su da jedan od problema način na koji mladi gledaju na demokratiju.
Stojanović kaže da u Srbiji postoji nerazumevanje šta je zapravo demokratija. Ali – ne samo kod mladih, već kod čitave populacije.
„Kada bismo ih pitali šta im je prva asocijacija na demokratiju, verujem da bi rekli svađa u Skupštini, Sjedinjene Države ili uslovljavanje Zapada“.
„To je posledica razočaranosti – demokratija, makar oni tako misle, nije donela bolje ekonomske rezultate“.
„Rođeni 2000. godine su danas punoletni, a od rođenja slušaju da će Srbija za dve ili tri godine ući u Evropsku uniju – ta sporost kombinovana sa niskim životnim standardom je uzrok loših rezultata prema demokratiji“.
Đorđević navodi da mladi pod demokratijom vide dnevnu politiku.
„Ambivalentni su – demokratiju vide kao proces koji uvek treba da dođe i uvek se čeka, a to se nikada ne dogodi. Ne veruju u nju, a u isto vreme žele da odu u Zapadnu Evropu.
„Političke partije vide kao jak i moćan mehanizam promene i misle da su promene moguće samo kroz njih, a u isto vreme samo 14 odsto je deo stranke.
„To pokazuje želju da se ne bude deo sistema“.
Milijarda
Pored velikog nepoverenja prema institucijama istraživanje je pokazalo i da su mladi slabo zainteresovani za politiku, kao i da ne veruju baš mnogo u sebe.
- Dve trećine smatra da uopšte nema uticaj na političke procese i donošenje odluka
- 76 odsto smatra da se samo kroz partije može uticati na političke odluke
„Zato što ne glasaju, zato se i ne pitaju ni za šta“, kaže Rašković – jedan od predstavnika ove generacije.
„U gradu koji je nekada bio čist, sad na 300 metara nema kanta za đubre i to nikome ne smeta. Onda grad postane prljav i to i dalje nikome ne smeta.
„Naravno da se ne pitaju. Nisu izašli na izbore, ne vide proteste kao alat da utiču na političke odluke… Naravno da nemaju nikakvog uticaja“.
A kako da se sve to promeni?
Rašković kaže – više knjiga i dobre muzike.
„Onda će sami razmišljati da ovo može milijardu puta bolje i to lako, kroz pet, šest meseci, samo promenom nekih ključnih zabluda“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
