U januaru 2014. godine, pokojni Karl Lagerfeld održao je reviju visoke mode za modnu kuću Šanel u Velikoj palati u Parizu koju je preuredio u izmišljeni noćni klub nazvan Cambon Club.
Predvođene Karom Delevinj, manekenke su silazile niz veliko široko stepenište uz muziku gudačkog orkestra.
Bile su odevene u vazdušaste kreacije od tvida ili tanke prozirne tkanine nakićene dragim kamenjem.
To je visoka moda. U čemu je razlika?
Sve su nosile poseban par patika, od kojih je svaki koštao oko 3.000 evra i za čiju izradu je bilo potrebno 30 sati.
I dok je izbor obuće možda izazvao čuđenje, takođe je predstavljao koreniti iskorak.
- Kako su „trouglići“ omađijali svet
- Devet stvari koje možda niste znali o crvenom karminu
- Modni trendovi u 2024: Tufne, metalik boje, mini šortsevi
- Dolče vita: Priča o rolkama – kako su nastale, ko ih je proslavio i kada
Patika je zakoračila u prefinjeni i blistavi svet visoke mode.
Više nije bila stvar koju treba žurno skinuti po dolasku u kancelariju ili na zabavu, već je postala prvoklasna, luksuzna obuća koju je odobrila modna kuća Šanel.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Danas se čini da je fenomen modnih patika dostigao tačku bez povratka.
Od pojave na reviji Šanela, patike su postale luđe, nezgrapnije i – u mnogim slučajevima – skuplje.
Što su drečavije i nakaradnije, to bolje.
Prema internet prodavnici luksuznih brendova Lyst, patike su bile četiri od 10 najpretraživanijih modnih artikala u četvrtom tromesečju 2018. godine.
Među prvima koji su prepoznali modne mogućnosti patika bili su sportski brendovi kao što su Najki i Adidas, ali su i luksuzne kuće ubrzo uvidele potencijal – kako u pogledu stila, tako i prihoda.
A ti brendovi su maheri da kreiraju modne dodatke za kojima svi žude.
Instagram je preplavljen slikama uticajnih ličnosti, među kojima su Điđi i Bela Hadid i Hale Beri, koje ponosno nose nezgrapne patike, uz sve odevne kombinacije – od koktel haljina do farmerki i majica.
Među najtraženijima su Luj Viton Archlights i Balensijaga Triple S, koje koštaju od 700-1170 evra po paru, u zavisnosti od modela.
Na zabavi posle venčanja princa Harija i Megan Markl, teniserka Serena Vilijams je uz Valentino haljinu nosila patike, a da ne spominjemo njeno venčanje.
Iako se pre samo petnaestak godina patike nikada ne bi smatrale odgovarajućom obućom za zvanične i svečane prilike, mentalitet se značajno promenio.
U međuvremenu su i pravila oblačenja uglavnom postala popustljivija, pa je na radnom mestu dozvoljeno nositi patike, uparene sa komadima ulične mode i sportskom odećom.
„Generacija X i generacija Y (milenijalci) polako napuštaju potpetice, i tako zanemaruju seksističke i diskriminatorske stavove da žene treba da nose štikle u kancelariji“, kaže Morgan Li Kar iz kompanije Lyst.
Možda nije slučajno što su patike postale toliko popularne baš u vreme četvrtog talasa feminizma i većeg javnog diskursa o nebinarnim rodnim identitetima.
„Luksuzne patike su znak našeg vremena i korak ka inkluzivnijem načinu oblačenja“, saglasna je Lusija Savi, kustoskinja Muzeja Viktorije i Alberta.
- Fudbalski navijači koji su uticali na današnju modu
- Šta tvoje patike govore o tebi
- Ne bacajte stare patike, napravite umetničko delo
Seks i moć
Ako je visoka potpetica patrijarhalno sredstvo načinjeno da uspori žene, uspon modnih patika je savršen način da se tome suprotstavi.
Dakle, da li ovo znači kraj potpetica? Ne baš.
Danas je naš odnos prema vrtoglavo visokom obućom složen izvor rasprave među ženama.
Simbolika visokih potpetica često zavisi od konteksta i ličnog mišljenja.
„To je cipela za nastup, za ambiciju, naslovnice časopisa, crvene tepihe, dodele nagrada, sale za sastanke, sudnice, zgrade skupština, i tribine“, Samer Brenan piše u njenoj knjizi Visoka potpetica (High Heel), koja je objavljena u martu 2019. godine.
„Prilično paradoksalno – ili možda ne – na osnovu 150 godina stare industrije fetiša, na nju se takođe uvek gledalo kao na cipelu za seks“, dodaje ona.
Veza potpetice i moći zavisi od istorijskog vremena i mesta.
Zapravo, potpetice su se prvobitno nosile da naglase muškost.
Potpetica je u Evropu stigla iz Azije krajem 16. veka, i prvobitno su je nosili muškarci za jahanje jer je peta čvrsto držala stopalo u uzengiji.
Kako su u Evropi potpeticu povezivali sa vojnom moći Persije, muškarci su je oduševljeno prigrlili, a tek kasnije su je nosile žene i deca.
Luj Četrnaesti, koji je vladao Francuskom od 1643. do 1715. godine, bio je jedan od prvih koji je promovisao potpetice.
Njegove kitnjaste cipele bile su neprikladne za bilo kakav fizički napor, što je naglašavalo njegov moćni status.
I danas pravila oblačenja za žene u pojedinim industrijama podrazumevaju nošenja cipala na štiklu.
Nikoli Torp, recepcionerki u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) je 2016. godine rečeno napusti posao jer je odbila da nosi visoke potpetice.
Međutim, incident se pretvorio u skandal, zbog kog je više od 150.000 ljudi potpisalo peticiju tražeći usvajanje zakona koji bi zabranio obavezno nošenja potpetica na radnom mestu, a britanski parlament je sproveo istragu o seksističkim pravilima oblačenja.
Zakon do danas nije promenjen.
Potpetice su i dalje standardno pravilo oblačenja za crveni tepih.
Filmski festival u Kanu se 2015. godine suočio sa burnim reakcijama nakon što se saznalo da nekim ženama nije bio dozvoljen ulaz na crveni tepih jer nisu nosile potpetice, već ravne cipele ukrašene dragim kamenjem.
Pojedini glumci i glumice, među kojima su Emili Blant i Benisio del Toro, kritikovali su tiraniju modne policije festivala, a Kirsten Stjuart je ismejala pravilo kada je 2018. godine crvenim tepihom prošetala bosa.
Ali ćudljiva priroda modnih trendova znači da kada trend postane mejnstrim, ukusi se okreću u suprotnom smeru.
Tolika popularnost patika sigurno znači da renesansa potpetica vreba odmah iza ugla.
Čak i ako se udaljavamo od trenda luksuznih patika, Bet Goldštajn, analitičarka modne obuće i dodataka u kompaniji The NPD Group koja analizira tržišta, kaže da prihvatanje patika u svečanim prilikama ukazuje na dugoročnu promenu načina života za žene.
„Ne verujem da je to hir, predugo traje – potrošači daju prednost udobnosti zbog užurbanog načina života, i sportski stil kao moda nastavlja da se razvija.
„Krivulja rasta će se prirodno usporiti, ali patike će ostati pokretačka snaga na tržištu“.
Prema istraživanju koje je 2018. godine sprovela kompanija za istraživanje tržišta Mintel, starosna grupa u Sjedinjenim Državama (SAD) koja obuću kupuju najviše zbog udobnosti (37 odsto) su ljudi između 18 i 34 godine.
„Udobnost, funkcionalnost i interesantni detalji zasigurno postaju važniji od stava da je potrebno da se oblačite zbog drugih“, kaže Natali Kingam, direktorka za modu platforme za e-trgovinu luksuznim proizvodima Matches Fashion.
„Ravna obuća lagano postaje sve popularnija, bilo da je to nezgrapna, ukrašena čizma ili sportskija verzija sandala“.
Čak i kupci koji nose štikle, traže nižu, udobniju obuću, dodaje Kingam.
„Zanimljivo je da većinu obuće sa štiklom koju prodamo čine cipele sa potpeticom visine od 9 centimetara i niže, a mnogi noviji brendovi obuće, kao što je Vandler (Wandler), ili oni koju primenjuju više kreativnosti poput Botege, u kolekcijama nemaju potpetice više od 90 milimetara“.
Savi smatra da nikada nećemo u potpunosti odbaciti visoke potpetice, ali da se odnos menja.
„Uloga koju je visina igrala u različitim kulturama širom sveta seže vekovima u prošlost i ne mislim da će brzo izbledeti.
„Visoku, tanku potpeticu bi moglo da zameni nešto drugo, pri čemu će visina i dalje igrati ulogu“.
Muške cipele sa potpeticom su sve prisutnije kako na modnim pistama tako i crvenom tepihu poslednjih godina, a to je naznaka da bi odnos društva prema štiklama opet mogao da se promeni.
Brendovi kao što su Guči, Kelvin Klajn, Sen Loran, i Balensijaga u kolekcijama imaju čizme i cipele sa potpeticom, koje često krase svetlucavi ili smeli printovi.
Italijanski dizajner Frančesko Ruso je 2018. godine predstavio liniju visokih, tankih potpetica dostupnu u italijanskim veličinama od 35 do 45.
„To nije za raspravu, nije političko pitanje“, dizajner je rekao modnom časopisu Vogu.
„Jednostavno je u pitanju to da društvo ide napred.
„Mislim da je naša dužnost kao ljudi da pravimo proizvod koji pruža odgovor društvu“.
Specijalno izdanje kolekcije je steklo toliku popularnost da je uvršteno u stalni asortiman brenda.
Još jedan brend koji je tradicionalnu simboliku potpetica okrenuo naopačke je Syro, čije sedište je u Bruklinu.
Brend nudi cipele i čizme na štiklu u muškim veličinama za muškarce i trans i nebinarne kupce.
Obuća je šik i promoviše graciozan osećaj za stil.
Moto brenda je da promoviše „različitost kroz vidljivost“ i „osnaživanje kroz zajednicu“.
Možda je to poenta. Umesto zabrane visokih potpetica, treba ih osloboditi nametnutih rodnih očekivanja i društvenih normi.
Onda postaju tek par cipela.
U svakom slučaju, nošenje visokih potpetica treba da bude isključivo lični izbor.
Na kraju krajeva, patrijarhalno ili fizičko ugnjetavanje jedne osobe može da bude moćno sredstvo za oslobođenje druge.
Pogledajte video: Veterinarka iz Srbije daje novi život starim cipelama
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
