„Doživljavam ih kao istinske pionire i istraživače, koji su utrli put u nepoznato. Zbog njih dvojice i njihovog tima mi možemo da uradimo mnogo toga danas“, kaže Džemling Tenzing Norgej.
On govori o trenutku od pre 70 godina kada je njegov otac izveo prvi uspešan uspon na najvišu planinu na svetu.
Tenzinga Norgeja je čitavim putem do vrha Mont Everesta na nepalsko-kineskoj granici pratio pčelar sa Novog Zelanda Edmund Hilari.
- Bela smrt mladih Zemunaca na Bjelašnici: Šest decenija od najveće planinarske tragedije Balkana
- Tinejdžerka sa Kosova na krovu sveta
- Svetska rekorderka iz Nepala: Deseti put se popela na Mont Everest
- Koju visinu će postići Mont Everest pre nego što prestane da raste
Sinovi ove dvojice planinara, Džemling Tenzing Norgej i Piter Hilari, odrasli su slušajući herojske priče o očevima.
Obojica su pošli stopama očeva i takođe osvojili Mont Everest.
Na godišnjicu ovog istorijskog uspona, sa ponosom su govorili za BBC o veličanstvenom dostignuću njihovih očeva.
Rekordni uspon
„Popeli su se kao obična ljudska bića, a spustili se kao svetski heroji. I to ih nije promenilo. Ostali su isti obični i skromni ljudi.
„Obojica su provela ostatak života odužujući se narodu Himalaja“, kaže Džemling ponosno.
„Kad god neko uradi nešto što nije urađeno nikad pre, to signalizira drugima da i oni to mogu. Na 70. godišnjicu, proslavimo taj podvig“, dodaje Piter.
Uspon iz 1953. godine svakako je postavio presedan koji će ljudi u ogromnoj meri slediti: samo u prvih deset dana ovogodišnje planinarske sezone, do vrha Mont Everesta od 8.849 metara stiglo je više od 500 ljudi.
To su omogućili napreci u tehnologiji, logistici i komunikaciji, ali Edmund Hilari i Tenzing Norgej postigli su to bez savremenih uređaja kao što su GPS ili satelitski telefoni.
Štaviše, trebalo je tri dana da vest od njihovom podvigu stigne do Londona.
- Upoznajte osamdesetogodišnjaka koji osvaja svetske vrhove
- Otapanje glečera rešilo misteriju nestanka stotina ljudi
- Učiteljica koja je oborila rekord u usponu na Everest kaže da „treba ciljati visoko”
- Skrivene „rajske doline” Himalaja
Njih dvojica su uspela nakon što su u prethodne tri decenije brojne ekspedicije omanule u stizanju do vrha (i vraćanju nazad).
Tenzing je učestvovao u šest prethodnih pokušaja za dve decenije, a među njima je i onaj iz 1952. godine kojem je malo falilo da bude uspešan.
„Dok je bio dečak koji je odgajao jakove, moj otac se pitao zašto nijedna ptica ne može da nadleti tu planinu“, priseća se Džemling.
„Motivisalo ga je proročanstvo lame, vrhovnog budističkog sveštenika, koji je rekao da će prvi čovek koji će se popeti na vrh biti budista.“
Slavnih 15 minuta
Piter kaže da je njegov otac bio svestan da ima veliku šansu da uđe u istoriju kad je zamoljen da učestvuje u devetoj britanskoj ekspediciji koja pokušava da se popne na vrh.
„Oduvek je znao da želi da bude predvodnik. Bio je ambiciozan tip“, rekao je Piter za BBC-jevu emisiju o istoriji.
„Jedna od stvari kojih se najbolje sećam bio je njegov opis penjanja kroz sneg i led prema južnom vrhu.“
„Pričao je da je išao napred, praveći te oprezne korake, dok su se ogromne ploče snega i leda odvajale i padale niz strme padine, padajući skroz dole na Tibet.“
Oni su nastavljali dalje uprkos užasnim vremenskim uslovima.
Piter kaže kako misli da bi njegov otac odustao i pokušao ponovo neki drugi put da je to bio bilo koji drugi vrh.
On veruje da je unutrašnji glas govorio njegovom ocu da nastavi.
Kad su stigli na vrh, ponestalo im je kiseonika.
Nakon što su proveli 15 minuta na vrhu sveta, spustili su se.
- Planinarenje u Srbiji: Deset stvari koje treba da znate ako ste početnik
- Opasan uticaj klimatskih promena na planinarenje
- Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati
Legendarna slika
Tenzing je zakopao slatkiše i keks u snegu kao budističku žrtvu bogovima.
Edmund Hilari je napravio nekoliko fotografija o krajoliku i Tenzingu kako maše zastavama Velike Britanije, Nepala, Ujedinjenih nacija i Indije.
Ali nije bilo fotografije Hilarija na vrhu.
„Tata se šalio da, koliko je on znao, Tenzing nikad ranije nije koristio fotoaparat, a ne misli da je to bilo pravo mesto da počne“, priseća se Piter.
Decenijama kasnije, kad su se Piter i Džemling popeli na Mont Everest, obojica su bolje razumela neistraženu teritoriju koju su prešli njihovi očevi.
„Prvi put sam se popeo 1990. godine. Nisam mogao da prestanem da mislim na oca. Kad sam stigao do Hilarijevih stepenika, video sam ono što je moj otac video.
„Prošao sam isto iskustvo. Bilo je veoma emotivno“, rekao je Piter za BBC.
Džemling se popeo na vrh 1996. godine iz verskih i ličnih razloga.
On i njegov otac su Šerpasi, etnička grupa originalno sa Tibeta slavna po umešnosti u planinarenju, koja oseća duboku duhovnu vezu sa Himalajima.
„Za mene je to više bilo hodočašće. Želim da postanem bliži religiji i običajima i da razumem kroz šta je prošao moj otac.“
Pogledajte video:
Prevelika gužva
Sa toliko ljudi koji se popnu na vrh svake godine, ni Piter ni Džemling nisu bili ni izbliza izloženi onoj vrsti obožavanja javnosti koju su osetili njihovi očevi.
U utorak, Kami Rita se popeo na vrh 28. put, oborivši vlastiti rekord samo nedelju dana nakon što ga je postavio.
Ali on kaže da se u skorije vreme neće povući, možda zato što mu rivalski Šerpas Pasang Dava diše za vratom sa 26 uspona i na njima se neće zaustaviti.
Lakpa Šerpas drži rekord za planinarke, popevši se 10. put prošle godine.
Nijedno od njih nisu opštepoznata imena.
„Planinarenje je postalo mnogo lakše danas nego u vreme mog oca. Tehnologija mnogo pomaže. Nakon što dospeju na vrh, neki odlaze helipkopterima iz Kampa dva do Katmandua. Sve staze su utabane, kiseonik i drugu opremu nose Šerpasi“, dodaje Džemling.
„Više nema uzbuđenja koje donosi velika avantura. To je postala prilika za fotografisanje. Ljudi se ne penju zato što uživaju u tome.“
Piter se delimično slaže s tim.
„Imamo beskrajni konopac od baznog kampa do vrha, lestve preko brojnih pukotina u ledu, postoje timovi Šerpasa sa vrućim čajem u kampovima. Bezbedno može da vas spase helikopter sa 6.300 na 6.500 metara.“
„A opet je ta planina ostala ista. To je velika planina sa vrlo teškim uslovima.“
I to je najblaže rečeno.
U poslednjih 100 godina, poginulo je više od 300 planinara.
Samo ove sezone, broj poginulih je za sada 11.
„Planina vas uči da poštujete prirodu“, kaže Džemling.
„Mi smo samo posetioci na ovoj planeti.“
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
