Najviši vrh sveta Mont Everest viši je za 15 do 50 metara zbog jedne reke, jer dolazi do erozije stena i soli u njenom koritu, koje vodenim tokom dolaze do vrha, pokazuje novo istraživanje.

Spiranje zemljišta u reci Arun 75 kilometara daleko od Mont Everesta doprinosi njegovom rastu od najviše dva milimetra godišnje, kažu istraživači iz Univerzitetskog koledža u Londonu.

„To pomalo liči na istovar tereta iz broda. Brod postaje lakši i zbog toga pluta na višoj tački.

„Slično tome, kada zemljište postane lakše, može da ispliva na malo višoj tački“, kaže Adam Smit, jedan od autora studije, za BBC.

Himalaji su nastali pre 40 do 50 miliona godina usled pritiska izazvanog sudarom indijske i evroazijske tektonske ploče, a pomeranje ploča i dalje je glavni razlog neprestanog rasta te planine u Aziji.

Ali doprinosi i sliv reke Arun, kažu istraživači iz Londona.

Dok protiče kroz Himalaje, reka nosi materijal koji se nalazi u njenom koritu i potiče iz Zemljine kore.

Tako se smanjuje pritisak na sloj zemljišta ispod kore, zbog čega se tanka kora savija i pluta uzvodno.

Ova pojava se naziva izostatičkim skokom i zbog nje rastu Mont Everest i druge planine u toj oblasti, poput vrhova Loce i Makalu, četvrti i peti najviši vrhovi na svetu, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Nejčr geosajens.

„Mont Everest i obližnji vrhovi rastu zato što ih izostatički skok uzdiže brže nego što erozija dovodi do njihovog smanjivanja“, kaže Metju Foks, jedan od istraživača, za BBC.

„Koristeći GPS možemo da vidimo da rastu za oko dva milimetra svake godine, a sada bolje razumemo zbog čega do toga dolazi“, dodaje.

Neki geolozi koji nisu učestvovali u istraživanju kažu da je teorija naučnika iz Londona uverljiva, ali je dosta njenih aspekata još uvek nedovoljno jasno.

Mont Everest je na granici Kine i Nepala, a severni deo planine je u Kini.

Reka Arun protiče kroz Tibet do Nepala, spajanjem sa još dve reke čini reku Kosi, koja protiče kroz severnu Indiju i potom se uliva u Gang.

Erozija je karakteristična za Arun zbog strmih planina u koje se useca i snage koju ima, što joj omogućava da na njenom toku odnese velike količine stena i soli.

Ali naučnici iz Londona ukazuju da je najverovatnije snagu dobila kada je „preuzela“ drugu reku ili neku vodenu površinu na Tibetu pre 89.000 godina, što je za pojmove geologije bilo u relativno bliskoj istoriji.

Su Han, akademik iz kineskog Univerziteta geoloških nauka, bio je predvodnik istraživanja tokom boravka na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Promena visine Mont Everesta nam zaista pokazuje koliko je dinamična priroda Zemljine površine.

„Odnos erozije reke Arun i pritiska koji odozgo vrši Zemljin pokrivač dovodi do toga da Mont Everest bude viši nego što bi bez toga bio“, kaže stručnjak.

Preuzimanjem drugog vodenog sistema na Tibetu pre 89 milenijuma Arun je verovatno dobio i kapacitet da spira ogromne količine stena i drugih materijala.

Zbog toga ono što su primetili istraživači deluje potpuno ostvarivo, kaže Hju Sinkler, stručnjak Škole za geološke nauke Univerziteta u Edinburgu, koji nije učestvovao u izradi studije.

Ali, još ima velikih nejasnoća o tačnim razmerama usecanja i produbljivanja korita reke i posledičnog podizanja tla na obližnjim planinskim vrhovima, smatra Sinkler.

„Pre svega, izazovno je predvideti usecanja korita tako velikih slivova do čega dolazi kada jedna reka preuzme drugu reku ili jezero“, kaže.

O ovoj neizvesnosti govore i autori istraživanja.

Sinkler ističe i da je vrlo teško proceniti do koje granice bi planine mogle da se uzdižu usled intenzivne erozije lokalnog rečnog sliva.

„U svakom slučaju, uprkos tim nedoumicama, mogućnost da je deo izuzetnog uzdizanja Everesta povezan sa radom reke je uzbudljiv koncept“, zaključuje naučnik.

Pogledajte i ovu priču: