Preopterećenje motora – zvuk koji nastaje kada kapljice goriva padnu na usijane izduvne cevi.
Ponekad to zvuči kao grmljavina. Ponekad kao da dođe do eksplozije robota.
Nekada kao da se ogromno drvo prelomi na pola. Ponekad, ukoliko ste dovoljno blizu, protrese vam rebra.
Zanimljivo, ali kao da se ne čuje tokom TV prenosa.
Mada je glasno. Veoma glasno.
Sve je to deo veličanstvenosti motosporta.
No, da li je to i deo budućnosti, pitanje je za sebe.
- Mihael Šumaher – rekorder, tvorac istorije i „makijavelista“
- Vendel Skot: Pionir Naskar trka čija zaostavština je sada najmoćnija
- Airton Sena – brazilska legenda veća od Formule 1
Zvuk benzina koji se prži na vrelom metalu za mnoge je u drastičnoj meri u suprotnosti sa sve više izraženom klimatskom svešću u ovom pregrejanom svetu.
U Le Manu je zvuk motora koji je pod preopterećenjem snažniji i od pozadinskih ritmova haus muzike, vatrometa i pijanih povika.
Negde oko 300.000 ljudi se svake godine okuplja na severozapadu Francuske na ovom, svojevrsnom Glastonberiju za zaluđenike mirisom beznina.
Najokoreliji se okupljaju oko krivine Danlop, da odande prate akciju.
Glavna zvezda je, kao i uvek, trka 24 časa Le Mana.
Tokom celog dana i noći timovi sačinjeni od po troje vozača bore se sa umorom i stazom kojom pokušavaju da svoje agresivne trkačke mašine dovedu do jedne od najvećih mogućih nagrada u motosportu.
Ove godine se obeležava stogodišnjica od održavanja prve trke. Na trenutak, ipak, činilo se kao će jubilej proći nezapaženo.
Sve veći troškovi, kao i duh starog takmičenja koji deluje kao da ga je vreme pregazilo, doveli su do toga da je Tojota jedini od vrhunskih konstruktora koji se ovde takmiči poslednjih godina, praktično sam sa sobom.
Slavni dani, opisani u filmu Le Man iz 1971. godine – u kojem glumac Stiv Mekvin rešava svoje probleme, a Porše i Ferari biju bitku ispod reklama za motorna ulja i cigarete – izgledaju kao da su zauvek nestali.
Organizatori trke su bili suočeni sa dilemom: kako prizvati slavnu prošlost i od trke ponovo napraviti relevantno takmičenje.
Odgovor se nalazio u pravilima trke.
,,Ova nova pravila dozvoljavaju konstruktorima da imaju svu slobodu prilikom dizajniranja vozila i zato sada imamo fantastične automobile“, kaže direktor Svetskog šampionata u izdržljivosti Frederik Lekvijen.
,,Ovo je povratak u istoriju tokom koje se Ferari takmičio protiv Pežoa, Poršea i Kadilaka. Imamo najbolje proizvođače automobila na svetu. Nikada u istoriji trka izdržljivosti nije bila toliko blistava“.
Manjak zabrana je uslovio stvaranje hiperautomobila i predivne evolucije nekadašnjih sportskih automobila pri kojoj je svakoj kompaniji bilo dozvoljeno da prati sopstvenu filozofiju, nešto što je mnogo teže pronaći u Formuli 1 i Formuli E u kojima na startu možete videti uglavnom vrlo slična vozila.
Tako se ove sezone mogu videti doterani Porše, Kadilak Dženeral Motorsa koji zvuči kao mišićavi auto na steroidima, kao i Pežoovo remek delo 9X8 – bez zadnjih krilaca, dizajniran kao neki dečački san.
Ali ovo oživljavanje – koje je rasprodalo trku samo dve nedelje od početka prodaje karata – ipak predvodi Ferari koji se u Le Man vratio nakon 50 godina i pored gustog rasporeda koji ovu kompaniju čeka na ovogodišnjem F1 takmičenju.
,,Mi smo veoma, veoma zaposleni, ali smo i veoma srećni“, kaže Antonelo Koleta, Ferarijev GT direktor.
,,Vraćamo se vrhuncu u kategoriji izdržljivosti i to u najznačajnijoj klasi – hiper automobilima. Imamo manje vremena za razvoj od ostalih učesnika, ali smo super srećni.
,,Le Man je najvažnija trka na svetu“, dodaje.
- Maks Verštapen – kako je rastao novi svetski šampion Formule 1
- Kako je motor Rudolfa Dizela promenio svet
- Čovek koji je u moto trkama izgubio brata, oca i strica, ali se i dalje takmiči
Koleta je deo novog talasa Ferarijevih šefova. Nema više Guči čarapa i blejzera.
On oslikava mnogo poslovniji pristup, a to može i da se čuje u njegovim rečima.
Kaže da se mnogi delovi modela 499P – koji je, kao i svi dobri Ferari automobili, predivan, ali i težak za održavanje – testiraju i za korišćenje kod drumskih vozila.
Najvažnija komponenta, međutim, nije deo karoserije modela 499P.
Ona je sakrivena, duboko u samom motoru. Radi se o inovaciji koja je, možda i više nego ikada, kritična po sudbinu trke u Le Manu.
Na ovogodišnjoj trci će učestvovati 62 automobila, a među njima će biti i nekoliko prijava manjih proizvođača koji će koristiti gorivo napravljeno od ostataka kožice grožđa.
Ovaj ostatak od vinske industrije se pretvara u etanol, a potom i u gorivo za automobile. Njegovi tvorci tvrde da smanjuje emisije ugljen dioksida za 65%.
Veoma francusko rešenje globalnog problema.
Inovacije u svet Formule 1 stižu sa izvesnim zakašnjenjem, ali i oni se u principu kreću u istom smeru.
Baš kao i Le Man, F1 takođe pokušava da pronađe alternativu za električne automobile, pa je tako za sezonu 2026. godine obećao sopstveno, stoprocentno samoodrživo gorivo.
Ipak, u ovom trenutku, Le Man je najsnažniji primer kojim proizvođači zagovaraju različite vrste goriva u budućnosti.
U kombinaciji sa Ferarijevim super-efikasnim mašinama koje koriste manje goriva za istu količinu snage, tu je i mnogo štedljivija strana.
Može li sadašnjost Le Mana da bude i budućnost uličnih automobila?
Nema sumnje da neki od argumenata koje forsiraju poštovaoci trka imaju snažan efekat.
Navodno se EU (Evropska unija) priprema za izmenu predloženog plana o zabrani prodaje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine. Umesto toga da se proizvodnja dozvoli samo električnim automobilima, čini se da će biti odobrena i proizvodnja novih modela na karbonski neutralna goriva.
Ovakvu mogućnost su kritikovale grupe koje se zalažu za zaštitu čovekove sredine tvrdnjama da su karbonski neutralna goriva neispitana, skupa i da odvraćaju pažnju sa najefikasnijeg metoda za dekarbonizaciju drumskog transporta.
,,Zaista ne bih želeo da bilo ko pomisli da smo protiv električnih automobila, daleko bilo“, kaže Pet Simons, tehnički direktor Formule 1 koji svoj 70-ti rođendan proslavlja tako što po prvi put dolazi u Le Man.
,,U gradskim uslovima električna vozila su veoma dobro rešenje za mnoge probleme“.
,,Ali, slično tome, u nekim drugim oblastima i na nekim drugim terenima, električna vozila ne predstavljaju savršen odgovor“.
,,U ovoj trci u smanjivanju emisije ugljen dioksida i bavljenju globalnim zagrevanjem – a radi se o nečemu što mi je, verujte, priraslo srcu – preveliki broj svetskih vlada poručuje kako ,,imaju rešenja koja bi trebalo usvojiti“, ali konstruktori poručuju da je to ,,OK, dobro rešenje, ali ne i jedino“.
,,Mislim da smo tu promenu videli nedavno, u februaru, u EU, koja vodi ka njihovom prepoznavanju vrednosti samoodrživih goriva i mislim da će to uskoro postati i svetski trend“.
U gustoj šumi nadomak deonice Malsejn u Le Manu, možete u krošnjama da čujete udaljeni zvuk trkačkih mašina. Noću to zvuči kao da ste u nekom snu, šum upaljenih farova i sirovog zvuka je konstantan.
Po izuzetnoj vrućini tokom letnjih dana u Le Manu, mekana mahovina kao da crpi svu energiju iz vazduha.
Pravac Malsejn je, od kada se Ferari poslednji put takmičio ovde, delimično saniran – dve šikane sada usporavaju stazu i smanjuju šansu da će vozilo izgubiti potisnu silu i da će, kao što se u prošlosti i dešavalo, uzleteti kao avion i završiti u krošnjama drveća.
Prošlo je deset godina od kada se na ovoj stazi desila poslednja nesreća kada je Danac Alan Simonsen slupao svoj Aston Martin na uglu Tertre Rouge, koji se nalazi pred sam Malsejn pravac.
On je automobilom udario u drvo koje se nalazilo iza ograde, samo nekoliko minuta pošto je trka počela.
,,Na vozačkoj dozvoli svakog trkača piše da je ovaj sport opasan“, nadahnuto kaže Ferarijev Džejms Kalado u ogromnom timskom apartmanu u kojem nas je ugostio.
,,Svesni smo opasnosti, ali da budem sasvim iskren, rizik ovede i nije tako veliki kada ga poredite sa moto trkama na Ostrvu Men. Ovde nemamo ni 0,1% opasnosti od onoga što izvode ti momci.
,,Povremeno se dešavaju teške nesreće – uglavnom slučajno. Ne bih da baksuziram, ali automobili su super bezbedni – može da vam se dogodi ozbiljan sudar, a da auto ostane neoštećen“, ističe.
- Niki Lauda – jedan od najhrabrijih sportista svih vremena
- Lens Strol – bogati tatin sin ili budući šampion Formule 1
- Johen Rint – šampion Formule 1 krunisan posle smrti
- Dan kada je Fidel Kastro nakratko kidnapovao čuvenog automobilistu Fanđa
Motosport nakon onih ranih, slavnih dana Le Mana ima dosta dobru bezbednosnu istoriju.
S obzirom da održiva goriva i dalje oslobađaju toksični azot-dioksid, a da električni automobili snagu upijaju sa same staze, tek ćemo da utvrdimo koliko će ovaj novi poredak biti bezbedan.
,,Ja sam vozač i moj posao je da vozim automobil, najbolje što mogu“, kaže Kalado.
,,Potpuno podržavam održivost. Teško je predvideti šta će se događati u budućnosti. Ceo svet bi trebalo da se promeni, a mi ćemo učiniti sve da pomognemo koliko možemo“.
Kalado, koji je je najpoznatiji britanski fabrički vozač Ferarija još od Najdžela Mensela i kasnih 1980-ih godina, svestan je značaja koji Le Man ima kao pozornica, ne samo za trke, već i za neka krupnija pitanja koja nas sve dotiču“.
,,To je magično“, dodaje on uz smešak dok govori o noćnoj vožnji.
,,Navijači nikada ne odlaze… U tri ili četiri ujutru i dalje se mogu videti i omirisati njihovi roštilji, čak i iz automobila“, dodaje.
,,Sve možete da omirišete – varnicu nastalu kada vaš auto zagrebe asfalt ili prašinu koja nam upada u oči dok su nam viziri otvoreni“.
Radi se o elementarnom iskustvu.
Umorni vozači osećaju bolove, usta su im puna prašine i misrisa izduvnih gasova.
Za Kalada i Ferari, vikend je završen i uz pogled na kockastu zastavu i istorijsku pobedu koja je obeležila njihov povratak u Le Man.
A tu je bio i onaj toliko karakterističan zvuk koji je, bilo to dobro ili loše, isti kao što je uvek i bio – zvuk mašine pod preopterećenjem.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
