Jednog sunčanog jutra, 76-godišnja Marijke, koja je rođena u Holandiji, i njen muž Tom dočekali su me doručkom u njihovom domu u Loma Lindi, na sat vreme vožnje istočno od Los Anđelesa.

Ovsena kaša, čia semenke, bobice, ali bez prerađenih zašećerenih pahuljica ili kafe – doručak jednako čist kao misija Lome Linde.

Loma Linda je identifikovana kao jedna od takozvanih svetskih Plavih zona, mesta na kojima ljudi imaju duži životni vek od prosečnog.

U ovom slučaju, pripadnici zajednice Crkve adventista sedmog dana u gradu su ti koji žive duže.

Oni obično ne piju alkohol ili kofein, drže se vegetarijanske ili čak veganske ishrane, i smatraju obavezom vere da se staraju o telu najbolje što mogu.

Ovo je njihova „zdrava poruka“, kako je zovu, i ona ih je dovela u žižu – grad je postao predmet višedecenijskih istraživanja zašto njihovi stanovnici žive bolje a duže.

Doktor Geri Frejžer sa Univerziteta u Loma Lindi rekao mi je da tamošnji pripadnici zajednice Crkve adventista sedmog dana mogu da očekuju ne samo duži životni vek, već i povećani „raspon zdravlja“ – vreme provedeno u dobrom zdravlju – od četiri-pet godina duže za žene i sedam godina duže za muškarce.

druženje — Marijke i Tom su se preselili u grad kasnije u životu, ali su oboje sada sastavni deo zajednice

Nema velike tajne u Loma Lindi.

Njeni građani prosto žive istinski zdravim životom, mentalno stimulisanim i izuzetno vrednujući zajednicu koju religija može da im pruži.

Redovno se održavaju predavanja o zdravom životu, muzička okupljanja i časovi vežbi.

Razgovarala sam sa Džudi, koja živi sa 112 drugih osoba u domu za stare, u kom uvek postoji „prilika za razgovore koji otvaraju srce i um“, kaže mi ona.

„Ono što nisam shvatala ranije je koliko je vašem mozgu neophodna socijalizacija… bez nje, čini se da se on skuplja i nestaje“, kaže Džudi.

Nauka je oduvek uvažavala korist od društvenih interakcija i izbegavanja usamljenosti.

Ali sada je moguće identifikovali i čiji mozak stari brže nego što bi trebalo, tako da može da se prati i u budućnosti potencijalno preventivno bolje tretira.

Dok prelazimo na personalizovane, prediktivne, preventivne modele zdravstvene nege, rana dijagnoza može biti ključna u svim oblastima zdravlja – potpomognuta neverovatnim mogućnostima veštačke inteligencije i krupnih podataka.

Kompjuterske modele koji procenjuju kako naš mozak stari i predviđaju njegovo propadanje pokazao mi je Andrej Irimija, vanredni profesor gerontologije i kompjuterske biologije na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji.

On ih je načinio koristeći skenove magnetne rezonance, podatke iz 15.000 mozgova i moć veštačke inteligencije da bi razumeo putanju i mozgova koji stare na zdrav način i onih u kojima se odvija proces bolesti kao što je demencija.

„To je veoma sofisticiran način da se posmatraju obrasci koje ne poznajemo nužno kao ljudi, ali algoritam veštačke inteligencije može da ih prepozna“, kaže on.

Pogledajte BBC video na Jutjubu o digitalnoj demenciji

Profesor Irimija je, naravno, zavirio i u moju glavu.

Uradila sam pred posetu funkcionalnu magnetnu rezonancu i, nakon što je analizirao moje rezultate, profesor Irimija mi je rekao da mi je mozak osam meseci stariji od mojih hronoloških godina (mada izgleda da deo koji kontroliše pričanje nije baš toliko ostario. To sam mogla i sama da mu kažem).

Međutim, profesor Irimija je rekao da rezultati upadaju u dozvoljenu marginu od dve godine.

I privatne kompanije su počele da komercijalizuju ovu tehnologiju.

Firma Brejnki nudi uslugu na raznim klinikama širom sveta.

Njen osnivač Oven Filips rekao mi je da će u budućnosti biti lakše snimiti magnetnu rezonancu.

„Ljudima je sve pristupačnije da urade magnetnu rezonancu, a snimci koje ona napravi sve su bolji i bolji“, kaže on.

„Ne mislim da vam se štreberišem sada ovde. Ali tehnologija prosto stiže u tačku u kojoj možemo da vidimo stvari mnogo ranije nego što smo mogli u prošlosti.

„A to znači da možemo da razumemo tačno šta se dešava u mozgu pojedinačnog pacijenta. Pomoću veštačke inteligencije, to možemo i da podržimo.“

U suprotnosti sa onim što mi je analiza profesora Irimije mog snimka magnetne rezonance rekla, Brejnkijeva procena je mom mozgu oduzela godinu dana od moje biološke starosti.

Dobila sam i njegov odštampani 3D model, koji je delovao pozamašno, a uveravali su me da je u prirodnoj veličini.

Lara Luington sa odštampanim 3D modelom vlastitog mozga u prirodnoj veličini

Cilj ovde nije samo precizniji pristup lečenju, već i sposobnost da se kvantifikuje koliko dobro funkcionišu razne intervencije.

Dramatični porast životnog veka u poslednjih 200 godina doveo je i do uspona raznih bolesti povezanih sa starenjem.

Počela sam da se pitam da li će nam, ako budemo poživeli dovoljno dugo, demencija svima pokucati na vrata.

Profesor Irimija je rekao da je to teorija koju su mnogi istraživali ali nisu i dokazali, dodavši da je cilj da se pronađe način da se demencija potisne, uz malo sreće, dalje od našeg prosečnog životnog veka.

A sve nas ovo vraća na istu poentu.

Svaki naučnik i doktor, kao i svi koji žive u Plavim zonama, tvrde da je stil života tu ključan.

Dobra ishrana, stalna aktivnost, mentalna stimulacija i sreća ključni su za to kako naš mozak stari.

Tu je još jedan važan faktor takođe, prema Metjuu Vokeru, profesoru neuronauke i psihologije na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, i autoru bestselera Zašto spavamo.

„San je najefikasniji način na koji svaki dan možete da resetujete mozak i telesno zdravlje“, propoveda on.

„Ne postoji operacija u vašem mozgu koja nije predivno pojačana kad se naspavate ili merljivo pogoršana kad ne dobijete dovoljno sna.“

On je govorio o sistemu pročišćavanja našeg mozga, koji funkcioniše tokom našeg sna ispirajući proteine beta-amiloid i tau – „dva najveća krivca za Alchajmerovu bolest“.

Promene u obrascima sna takođe su povezane sa demencijom.

Profesor Voker je opisao kako to ne vidimo samo u našim šezdesetim ili sedamdesetim – već može da započne još i tokom naših tridesetih.

Dakle, identifikovanje tih promena praćenjem sna može potencijalno da postane „model za prevenciju u srednjem dobu“.

Fauna Bio, biotehnološka kompanija sa oboda San Franciska, sakuplja podatke o vevericama tokom i posle hibernacije.

U tom stanju letargije, kako je ono poznato, telesna temperatura veverica opada i njihova metabolička stopa se smanjuje na samo jedan odsto od normalne.

Tokom tog perioda, čini se da one mogu ponovo da uzgoje neurone i povrate veze koje je mozak izgubio.

Cilj kompanije je da pokuša da napravi lekove koji će oponašati ovaj proces kod ljudi, a da ne moraju da provedu pola godine ispod zemlje.

Čak i ako neki žude upravo za tim.

Pokazalo se i da nelečena depresija takođe povećava rizik od demencije.

Profesorka Liana Vilijams sa Univerziteta Stenford identifikovala je metod „vizuelizacije“ nekih oblika depresije u mozgu uz pomoć snimka sa magnetne rezonance i stoga može da vidi da li je lečenje imalo efekta.

Ovo bi moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju korene uzroka raznih stanja mentalnog zdravlja kao što je depresija, kao i da pruži načine da se kvantifikuje napredak lečenja kod pacijenata.

Malo njih polaže toliko vere u nauku da bi postiglo dugovečnost kao Brajan Džonson – tehnološki preduzetnik koji troši milione na pokušaje da zaustavi biološku starost.

Desetine suplemenata, gladovanje 19 sati dnevno, vežbe od kojih izgleda kao da će pući i niz (ponekad kontroverznih) lečenja stvari su za koje se on nada da će mu pomoći da vrati vreme unazad.

Ali kao što je 103-godišnja Mildred, koju sam posetila u Loma Lindi, ubedljivo rekla: „Morate da budete apsolutno veoma pažljivi sa ishranom, to je istina, ali ne slažem se ni sa: ‘Morate ovo, morate ono, morate i ovo i ono, i apsolutno ne smete ovo!'“.

Ona misli da je mnogo važnije da malo i živimo a – pomirimo se s tim – valjda ona zna.

Pogledajte i ovaj video: Čovek koji pokušava da premota godine unazad