Mulen ruž: Jedra pala sa čuvenog pariskog kabarea preko noći

Vetrenjača na vrhu kluba „Mulen ruž“ u Parizu, svetski poznatog kabarea, izgubila je jedra.

Oštrice su pale na ulicu u ranim jutarnjim satima.

Uzrok pada nije poznat.

Policija kaže da nije bilo povređenih.

• Pijani američki turisti prespavali u Ajfelovoj kuli
• Prerušio se u staricu – pa tortom gađao Mona Lizu
• Leonardo da Vinči u Luvru: najiščekivanija izložba na svetu

Otpala su i prva tri slova znaka „Mulen ruž“.

Klub je deo pariskog noćnog života od otvaranja 1889. godine i poznat je kao rodno mesto plesa kan-kan.

Incident se dogodio samo nekoliko meseci pre Olimpijskih igara u Parizu.

Na prvim fotografijama na društvenim mrežama vide se jedra na ulici, sa oštricama blago savijenim od pada.

Konstrukcija je od tada pričvršćena za fasadu kabarea i prekrivena zelenom ceradom radi sigurnosti.

Pariski vatrogasci su rekli da nema opasnosti od daljeg urušavanja.

Noć nije bila posebno vetrovita, a zvaničnik „Mulen ruža“ kazao je agenciji Frans pres da tehnički timovi kabarea proveravaju mehanizam vetrenjače svake nedelje i da nisu primetili probleme.

Žan-Viktor Kleriko, direktor kabarea, rekao je da nema znakova „nameštaljke“, dodajući da je uzrok „očigledno tehnički problem“.

Jedina ozbiljna nesreća od nastanka kluba bio je požar tokom radova 1915. godine, kada je originalni „Mulen ruž“ izgoreo do temelja.

Kabare, sa svojom prepoznatljivom vetrenjačom, nalazi se u severnom pariskom okrugu Pigal i jedna je od najposećenijih znamenitosti grada. Klub je otvorio vrata u oktobru 1889. u podnožju brda Monmartr.

Ubrzo je postao sinonim za lude pariske noći, a razgledanje fasade ili gledanje predstave na listama su mnogih turista kada dolaze u francusku prestonicu.

U četvrtak ujutru pojedini Parižani su došli da vide šta se dogodilo.

„Pariz bez vetrenjače je kao Pariz bez Ajfelove kule“, rekao je Andre Duval, lokalni stanovnik i glavni konobar u „Mulen ružu“ osamdesetih, za francuske novine.

Drugi sugrađanin, Rafael, kazao je da je „prilično uznemirujuće“ videti vetrenjaču bez jedara, ali je najvažnije da nije bilo povređenih.

Tokom 1890-ih, francuski umetnik Anri de Tuluz-Lotrek bio je redovan posetilac kluba i zaslužan što je uveo „Mulen ruž“ u kulturu tokom perioda poznatog kao „La Bel Epok“ – od kasnog 19. veka do izbijanja Prvog svetskog rata.

Reklamni plakati za kabare, na kojima su kan-kan plesačice, postali su njegovi najprepoznatljiviji radovi.

Usredsredivši se na dekadenciju pariskog društva u to vreme, Tuluz-Lotrek je pomogao kabareu da učvrsti reputacija vrhunske burleskne palate 19. veka.

Vek kasnije, tu je bio muzički romantični dramski film Baza Lurmana – „Mulen ruž!“ – sa Nikol Kidman i Juanom Mekgregorom u glavnim ulogama, koji su priču o kabareu doneli potpuno novoj publici.

„Mulen ruž“ je postao poznat sa ranim izdanjem Oksfordskog priručnika za muziku koji je kan-kan nazvao „bučnim, a u poslednje vreme nepristojnim plesom u Parizu za britanske i američke turiste jer će se dobro isplatiti da budete šokirani“.

Danas pojedini plesači nastavljaju da nastupaju u toplesu, a poznato je da su kostimi pomalo rizični.

Veb stranica „Mulen ruž“ reklamira predstave kao prikladne za porodice sa decom od šest godina, ali upozorava da neke tačke uključuju delove sa golotinjom.

Kabare bi trebalo da proslavi 135. godišnjicu 6. oktobra.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]