Njen novi album je preplavljen pozitivnom energijom, i iako Bijonse nije prva pevačica koja novim generacijama otkriva klupsku muziku stvaranu devedesetih godina prošlog veka, tom zvuku je utisnula svoj kraljevski pečat.
Renaissance odiše duhom tog vremena, kada je plesni podijum predstavljao osnažujući „siguran prostor“ za posetioce klubova, posebno LGBTKju zajednicu.
Ovaj album sadrži najraznovsnije elemente: visoko oktanski NRG disko, hip-hop, a posebno haus muziku, jer je glavni singl Break My Soul posveta američkoj pevačici Robin Es i njenom hitu iz 1993. Show Me Love (StoneBridge mix).
Ideja ovog albuma je da skrene pažnju na nasleđe originalih pevača, čiji su glasovi bili ključni za oblikovanje ovog klasičnog plesnog zvuka, ali čiji je doprinos često bio zanemaren.
Haus muzika je osećanje (barem tako je zvučala mantra koja je ponavljana 1990-ih), a ove crne pevačice ispunile su elektronski zvuk živom emocijom.
Krajnje je vreme da im se zahvalimo.
- Zašto Crkva Engleske poseduje pravo na hitove Bijonse
- Bijonse menja reči pesme posle kritika da je uvredila ljude sa invaliditetom
- Bijonse: „Prošla sam kroz pakao”
„Veoma sam ponosna na Bijonse, jer je iskoristila šansu i radi ono što želi,“ kaže Robin Stoun (pravo ime pevačice Robin Es) sijajući od sreće tokom prekookeanskog razgovora preko Zuma.
„Posle svih ovih godina, ljudi će konačno saznati ko je zapravo Robin Es.“
Čuti vokal Robin Stoun 1990-ih, kada sam ga ja čula kao klaberka puna entuzijazma, delovalo je kao otkrovenje; čuti ga ponovo u 21. veku predstavlja duhovno iskustvo.
Kasne osamdesete i devedesete godine 20. veka bile su veoma uzbudljiv period za plesnu muziku kojom dominiraju vokali; poput mnogih koleginica, Stoun je objavila mnogo singlova, a najčešće je povezuju sa pesmom Show Me Love (pre nego što ju je semplovala Bijonse, Show Me Love su semplovali razni izvođači, između ostalog i Charli XCX).
Ako bismo se prisećali najupečatljivijih glasova iz te ere, koji dolaze iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država, ta lista bi obuhvatala i imena Adive (Respect, 1988); Marte Volš, disko pevačice grupe Sylvester i The Weather Girls, čiji glas kasnije možemo čuti u hitovima grupa Black Box i C+C Music Factory), koji je nisu potpisali; Kristal Voters (Gypsy Woman, 1991); Endži Braun, pevačica koju možemo čuti na singlu I’m Gonna Get You koji je grupa Bizarre Inc objavila 1992, Barbara Taker (Beautiful People, 1994); Dženis Robinson (Livin’ Joy’s Dreamer, 1995) i Altra Nejt (Free, 1997).
Ove talentovane žene su prenele pozitivan, prodoran i srčani izraz sa plesnih podijuma andergraund klubova na vrhove top lista, a ako ste imali sreće da ih slušate uživo, to je bilo otkrovenje.
Nikada neću zaboraviti kako sam slušala američku pevačicu Keti Braun u trenutku kada je bukvalno srušila krov noćnog kluba u londonskom Kemdenu, izvodeći haus hit iz 1997. Turn Me Out (Turn to Sugar);.
Okupljeni su urlali i udarali pesnicama po zidovima od uzbuđenja dok nisu izgubili glas, a ruke im bile ispečatirane masnicama.
„Devedesete su bile vreme kada je industrija počela da shvata klubove ozbiljno, kao jednu vrstu marketinškog testa za kvalitet muzike,“ kaže di-džej Polet, britanska inovatorka iz tog perioda, zahvaljujući legendarnim večerima koje je organizovala, poput Fleša u čuvenom mančesterskom klubu Hasijenda i heorina savremene klupske kulture.
„Plesne numere nisu se samo pojavljivale na klupskim top listama, one su zabeležile i ozbiljnu prodaju.
„Pošto su mnoge od ovih pevačica potekle iz gospel okruženja, donele su haus muzici glasove iz crkve: jednu vrstu čistote koja vas podiže u ritmu četiri četvrtine.
„Neke od tih pevačica su dobile ponudu da snime solo albume, nakon čega je, opet, svega njih nekoliko doživelo uspeh, ali ne sve.“
„Mi smo uvek bile prisutne na sceni; nikada niste sreli nekoga ko toliko radi, a da nije doživeo pohvale u javnosti. Najveći deo pevačica uopšte nije poznat. Ali naša zajednica je zajednica ljubavi“, tvrdi Stoun.
- Šinejd O’Konor – Buntovnica na bini koja je pocepala papinu sliku
- Madona, ta materijalna devojka
- Da li je Maraja Keri „Kraljica Božića“
Zasluženo priznanje
I dok je status „superstar di-džejeva“, uglavnom rezervisan za muškarce, imao sve veći prestiž u javnosti, crne izvođačice i kantautorke su često bile zanemarene i njihovi doprinos nije bio prepoznat u mejnstrimu.
Neretko se događalo da se njihovi snimci sempluju bez dozvole, na primer, vokal Lolete Holovej u haus mega-hitu iz 1989. Ride on Time.
Ironija je što su i Bijonse optuživali da je to uradila na novom albumu – pevačica Kelis ju je napala na društvenim medijima kad je saznala da je u pesmi Energy semplovan deo iz singla Get Along with You iz 2000, i pritom nije navedena kao autorka.
U videu koji je objavila na Instagramu, Kelis tvrdi: „Ne radi se o tome da smo pevačice, okej, crne autorke u industriji u kojoj nas nema mnogo… Radi se o sledećem, sva priča o ženskom osnaživanju ima smisla, samo ako to radite u praksi.“
Za nju, ali i mnoge druge vokale u haus muzici, uspeh u velikim izdavačkim kućama se ispostavio kao kreativno sputavajući, pošto su korporacije od njih očekivale da će reprizirati istu hit formulu.
„Kada sam želela da raširim krila, strpali su me u kutiju“, kaže Stoun.
Uopštavajući termin „diva“ poništavao je individualne karakteristike pevačica.
„Nikada se nisam identifikovala sa nazivom ‘diva’,“ kaže Stoun.
„Kod kuće sam imala troje male dece kada je objavljena pesma Show Me Love; posle nastupa, dolazila bih kući da nahranim decu i promenim im pelene.“
Ostala je skromna, dodavši da je sada u svom elementu kad ponovo nastupa sama: „Stajati pred publikom u 60. godini je potpuni blagoslov.“
I dok industrija i dalje retko priznaje autorstvo pevačicama sa klupske scene, što je ozbiljan problem, digitalna era olakšava inovatorima da budu prepoznati, kao i korisnicima da podele inspiraciju jedni sa drugima.
„To je neverovatno pozitivna stvar, zato što pokazuje da izdavačke kuće ne moraju da koriste pištave, mlade glasove u haus numerama,“ kaže Polet.
„Ljudi treba da budu što otvoreniji kad je muzika u pitanju“.
Glasovi klupske kulture
Roveta, mančesterska autorka i pevačica fantastičnih i raznovrsnih mogućnosti, upotpunila je snažnim vokalom projekte različitih žanrova, između ostalih, sarađivala je i sa bendom Happy Mondays od 1990.
Ona kategorički odbija da je neko nazove pratećim vokalom.
I dalje daje snažan glas klupskoj kulturi – verziju singla Show Me Love pevačice Robin Es iz 2008, koju su remiksovali Stiv Anđelo i Lejdbek Luk, otvaraju Rovetin glas i stihovi iz pesme Sweet Mercy, Reach Out iz 1990.
Ona je potpisana na tom izdanju, a za korišćenje sempla joj je plaćeno.
Roveta, koja se takođe seća klabinga u Hasijendi, čuvenom mančesterskom klubu početkom 1990-ih, iznenadila se kad je čula sopstveni glas na dva plesna hita (Eterna koju potpisuje Slam i Baby Can You Reach iza koje stoji Limelife).
„U tom trenutku nisam znala da je moguće semplovati nečiji vokal, kao i da postoji a capella verzija pesme Reach Out, koja cirkuliše okolo,“ kaže Roveta.
„Tada nismo mogli da guglujemo da bismo saznali koja se pesma čuje.
„Kasnije sam zbog toga kritikovala Toda Terija, di-džeja i producenta iza projekta Lajmlajf, ali sam posle snimila nekoliko pesama s njim.
„Reći ću sve iskreno: možete nekome da se divite, ali nemojte da izgubite sebe. Volim moj posao, ne interesuje me da budem poznata, ali želim da se moj glas poštuje.
„Ljudi sa kojima sam oduvek želela da radim mi se sada obraćaju i predlažu saradnju.“
Roveta je dokazala da može da peva najrazličitije stilove muzike, ali ona i dalje održava vezu s haus muzikom jer je tu „moguće pevati kao žena sa stavom, bez obzira na to da li vičete ili pevate nežno“.
Još jedna heroina koja je ostala posvećena haus muzici i kao kantautorka i kao di-džej nesumnjivo je Altra Nejt, koja priprema novi albim Ultra.
„Ovaj žanr mi je ponudio veoma široku paletu za rad“, objašnjava ona.
„Imala sam slobodu da koristim najrazličitije zvuke i ideje.“
Njen rad kanališe neobuzdanu energiju, koja potiče iz njenog klaberskog iskustva tokom tinejdžerskih dana provedenih u Baltimoru.
„Odrasla sam u sredini gde su svi duhovno ujedinjeni preko muzike i plesa.
„Energija je bila svuda oko vas“, kaže ona.
Na plesnom podijumu je upoznala uticajne producente Basement Boys, sa kojima je napisala klupski klasik It’s Over Now.
„Bukvalno smo sedeli za trpezarijskim stolom; studio je bio u Džejevom podrumu, oni su miksali u ormanu, a u kupatilu su se snimali vokali.
„U trenutku kada je haus muzika počela tranziciju od andergraund zvuka u komercijalni žanr, nisu postojala pravila.
„Ta sloboda da eksperimentišem i razvijam se kroz umetnost izgubila se današnjoj muzičkoj kulturi zato što velike izdavačke kuće očekuju da im isporučite ispolirani projektil, u trenutku kada ste vi nebrušeni dijamant.“
Moguće je da je spontani duh nestao, ali generacije sada mogu da čuju, vide i slave originalne glasove haus muzike i njihovo nasleđe se razvija.
„Kada smo napisali Free, nismo znali da li će se bilo kome dopasti ova pesma, to je bio pravi međunarodni rizik“, kaže Altra Nejt s osmehom.
„Da doživim da vidim da to malo seme koje sam posadila bude izvedeno uz ceo orkestar u Linklon centru, to je moja priča.“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
