Muzika je oduvek bila istinski ključ Magičnog kraljevstva.
Pre oko jednog veka, Volt Dizni je predočio muzički etos svome timu: „Treba da uspostavimo novi obrazac, novi način za korišćenje muzike – da je utkamo u priču tako da niko ne počne samo da peva iznebuha.“
Diznijeva muzika deluje kao da je utkana i u naše vlastite životne priče; njen beskrajni repertoar uvlači se u našu svest još dok smo bebe; baca čini na nas tokom čitavog našeg odraslog doba.
Ona je istovremeno „u trenutku“ i vanvremenska.
- Ko je zlostavljao Mikija, Mini i Paju Patka
- Kako je Miki Maus pekao rakiju i slušao Radio Beograd
- Mini Maus posle 100 godina menja haljinu za pantalone
Ponekad je snaga Diznijevog zvuka i slike neočekivano jaka.
Moj prvi odlazak u bioskop bio je da gledam novo izdanje Diznijeve Fantazije, ali je moja majka morala da me izvede napolje na pola filma, zato što su moji krici prestravljenog malog deteta nadjačavali klasičnu muziku u sali.
Generaciju kasnije, nenamerno sam istraumirala rođenog sina kad sam ga odvela da gleda Zaleđeno kraljevstvo 2; bio je prestrašen jezivim odjecima Elsinog glasa dok peva „U nepoznato“.
I dok Dizni slavi stogodišnjicu, nemoguće je obuhvatiti čitavo njegovo muzičko nasleđe u okviru samo jednog repertoara; tekući turneja uživo Diznijevih 100 sadrži brojne klasike – uključujući Knjigu o džungli, Kralja lavova i Moanu – ali se pesmarica stalno menja, prepuna emotivnih refrena.
Kad sam imala pet godina, bila sam opčinjena muzikom i Tehnikolor slikama iz Damba: naročito halucinatornim „Ružičastim slonovima na paradi“ i srceparajućom numerom „Bebo moja“ (tokom koje Dambova okovana majka ljuljuška sina kroz zatvorske rešetke); decenijama kasnije, i dalje mi natera suze na oči.
Kad vas pogodi Diznijeva pesma, nikad vas do kraja ne pusti.
One su žustre i sofisticirane; slatkasto sentimentalne i pune neočekivanih obrta; evo selekcije mračnih strana i neočekivanih pozadina pesama iz svake dosadašnje decenije.
1. „Minnie’s Yoo-Hoo“, iz Mikijevih ludorija, 1929
Verovatno prvi Diznijev „hit“ (i prva Diznijeau pesmu objavljena na partituri), ovu serenadu Mikijevoj dragani napisali su Karl Stoling i Volt Dizni za kratkometražni animirani film – neki čak tvrde da je Dizni lično posudio glas Mikijevom škriputavom zapevanju.
Celokupni efekat je sladak, ali i jeziv („Kad je vreme hranjenja za životinje / I one riču i reže kao kanibali“), sa sve psihodeličnim tonovima koji isto tako prizivaju doba crtanih filmova iz Flajšerovih studija.
2. „Jednog dana moj princ će doći“ (Someday my Prince Will Come), iz Snežane i sedam patuljaka, 1937
Prvi dugometražni animirani film doneo je nekoliko hit melodija (koje su komponovali Frenk Čerčil i Lari Mori), kao i originalni arhetip snolike Diznijeve princeze.
Ova čežnjiva balada učvršćuje vezu publike sa Snežanom; nažalost, ona je takođe trajno vezala mladu glasovnu glumicu Adrijanu Kaseloti za ovu ulogu i navodno joj nije bilo dozvoljeno da glumi nigde drugde (proglašena je Diznijevom legendom 1994, u 77. godini).
Pesma je takođe zaživela u džez verziji, u nekim napadno drugačijim okruženjima; 1943. godine, pesmu je u koncentracionom logoru Terezijenštat izveo kolektiv poznat kao Geto svingeri.
Kasnije su je živopisno obradile džez legende kao što su Majls Dejvis, koji je po ovoj pesmi nazvao čitav jedan album iz 1961. godine.
3. „Zip-a-Dee-Doo-Dah“, iz Pesme juga, 1946
Ova neodoljivo vesela melodija osvojila je Oskara za najbolju originalnu pesmu, a i donela je i počasnu nagradu Akademije talentovanom crnom američkom glumcu i pevaču Džejmsu Basketu, u njegovoj, ispostaviće se, poslednjoj filmskoj ulozi, kao ujka Remus u Diznijevom igrano-animiranom filmu Pesma juga.
Nažalost, opsceno idealizovani život na plantaži i hijerarhija u ovom filmu čine ga izričito neprijatnim istorijskim delom i Pesma juga je postepeno nestala iz Diznijevog kataloga.
Narodne priče o Bratu zecu iz filma – i ova pesma – inspirisali su i vožnju na deblima sa Spleš planine, koja je zatvorena u Diznijevim zabavnim parkovima ove godine, mada trenutno ne postoje planovi da se ova vožnja zatvori i u tokijskom Diznilendu.
4. „Pesma sijamske mačke“ (The Siamese Cat Song) iz Maze i Lunje, 1955
Kratka ali nezaboravno uvrnuta numera koju na lošem engleskom prede američka zvezda Pegi Li, u obličju dve zlobne sijamske mačke.
Prošao je popriličan broj godina pre nego što je ukazano na rasne stereotipe u njoj („smešni stranci“ je bilo krupno obeležje glavnotokovske industrije zabave najmanje do devedesetih), ali ova pesma je zamenjena u igranoj verziji Maze i Lunje (2019) gracioznom „Kakva šteta“, koju pevaju Nejt „Roket“ Vonder i Roman Đanartur kao par zlih devon reks mačaka.
„Preuzeli smo na sebe ovaj izazov vrlo obazrivo“, priznao je Vonder za Varajeti.
5. „Svet je (ipak) mali“ (It’s a Small World (After All)), 1964
Produktivni tim braće pesmopisaca Roberta B. i Ričarda M. Šermana komponovao je mnoge od Diznijevih proslavljenih klasika – uključujući filmsku muziku za Meri Popins (1964) i Knjigu o džungli (1967) – a njihove vesele numere pravile su odgovarajući kontrapunkt sumornoj stvarnosti (Robert je kao tinejdžer služio u vojsci u Drugom svetskom ratu).
Originalno su napisali ovu zašećerenu himnu za Svetski sajam, u vreme odvijanje Kubanske krize.
Vrlo je moguće da je to sada najviše puta izvedena pesma u javnosti svih vremena, zbog neprekinutog emitovanja u Diznijevim parkovima; njena istoimena vožnja ostaje izuzetno tripozno iskustvo, dok plovite kroz njenu crtanofilmsku utopiju, uz serenadu stotina animatroničkih lutaka.
- Moć nostalgije za Diznijevim filmovima tokom pandemije korona virusa
- Prokletstvo Vinija Pua
- Da li su Maza i Lunja rasistički crtani film
6. „Svako želi da bude mačka“ (Ev’rybody Wants to be a Cat), iz filma Mačke iz visokog društva, 1970
Luj Armstrong je navodno dobio poziv da snimi muziku za Mačke iz visokog društva, ali ga je odbio zbog lošeg zdravlja; Armstrongov uticaj se definitivno oseća u ovoj razigranoj džez numeri, kojoj je glas posudio muzičar Sketman Kroters kao vođa benda uličnih mačaka.
Atmosfera je bizarno narušena dodavanjem još jednog „otkačenog“ azijskog stereotipa (sijamska mačka po imenu Šun Gon, koja svira klavir štapićima za jelo), ali je ipak inspirisala savremene obrade, uključujući izvrsnu verziju Roja Hargrouva na kompilaciji iz 2011. godine Svako želi da bude mačka (na kojoj se pojavljuju i džez obrade Diznijevih pesama od imena kao što su Dejv Brubek i Esperanca Spolding).
7. „Sirote nesrećne duše“ (Poor Unfortunate Souls) iz Male sirene, 1989
Mala sirena – i filmska muzika Alana Menkena i Hauarda Ešmena – smatra se Diznijevom savremenom muzičkom renesansom.
Radi se isto tako i o verovatno ponovnom rođenju Diznijeve princeze – kao i legendarnog Diznijevog zlikovca: ovde u savršeno kempovskoj verziji morske veštice Ursule (zasnovane na dreg legendi Divajn, dok joj je glas pozajmila Pet Kerol).
Ovo su Ursulinih fascinantnih gotskih pet minuta, kada ubeđuje sirenu Arijel da žrtvuje glas za ljubav prema čoveku – a obradile su je na različite načine Kvin Latifa, braća Džonas, Mišel Visaž (za Rupolinu Dreg trku) i Melisa Makarti (u nedavnom igranom rimejku Male sirene).
8. „Arapske noći“ (Arabian nights) iz Aladina, 1992
Ovu fantastičnu priču ovenčanu brojnim nagradama otvara orijentalna pesmica (koju su napisali Menken i Ešmen, a otpevala ju je brodvejska zvezda Brus Adler), koja je izazvala proteste anti-diskriminatorskih grupa.
„Pesma je oklevetala čitav jedan narod“, napisao je Džek. G. Šahin u L.A. tajmsu.
„Tekst pesme i niz scena obaveštavaju ljude da Arapi nisu kao mi: oni su prostaci.“
Posle objavljivanja, Dizni jeste izmenio dva stiha koji opisuju arapsko okruženje („Tamo gde vam odseku uvo / Ako im se ne dopadne vaše lice“), ali je problematična poenta ostala: „Varvarsko je, ali hej, to mi je dom.“
9. „He Mele No Lilo“, iz Lilo i Stiča, 2001
Havajsko siroče Lilo ima ljupkog kompanjona Stiča koji je plod genetskog inženjeringa i vanzemaljski begunac.
Ovaj animirani film pokreće njihove nekonvencionalne porodične veze (određen je da bude Diznijev sledeći igrani rimejk); takođe, još se mnogo toga dešava u ovoj pacifičkoj harmoniji, emitovanoj u pratnji uvodnih sekvenci.
Ne samo da je ova sekvenca navela obožavaoce da spekulišu kako postoji veza između Lilo i Diznijeve polinezijske heroine Moane, već je istovremeno i predivna melodija, ali i kulturološki potpuno bezosećajna papazjanija.
Kako je Nina Mantila primetila u eseju Novi havajski model (2012):
„Dva mele inoe [mantre svetih imena], koje se tradicionalno doživljavaju kao predmet velikog havajskog ponosa, izvedene su kao jedna pesma i preimenovane… a Dizni je čak naknadno zaštitio autorska prava pesme za zvanično izdanje filmske muzike.“
10. „Da li želiš da napraviš sneška? (Do You Want to Build a Snowman?) iz Zaleđenog kraljevstva, 2013
Ova moćna pesma smatrala se maltene suviše mračnom za Zaleđeno kraljevstvo – ali se na kraju pokazala omiljenom (bar koliko i raspevana „Let It Go“).
Ona je takođe demonstrirala sklonost autorskog tandema Kristen Anderson-Lopez i Robert Lopez neobičnim mešavinama – od filmskih tema do meditacija o smrtnosti (što će postati posebno evidentno u njihovoj muzici za Koko iz 2017. godine)
„Svaka generacija uči o nekom drugom vidu ljudskog iskustva“, rekla mi je Anderson Lopez u intervjuu 2019. godine.
„Studirala sam psihologiju i dramaturgiju; pristupila sam pripovedanju sa svim tim poznavanjem istraživanja o sramoti, šta se dešava kad se zatvore vrata komunikacije, kliničkim načinima da se porodica iskobelja iz krize.
„Pesme kao što su ‘Da li želiš da napraviš sneška?’ otpevana kroz vrata, i ‘Ljubav su otvorena vrata’ apsolutno su proistekle iz moje pozadine studiranja psihologije devedesetih.“
11. „Nema priče o Brunu“ (We Don’t Talk About Bruno), iz Enkanta – verzija na 21 jeziku, 2021
Dizni tradicionalno prevodi svoje hitove za različite zemlje, sa sve većom pažnjom posvećenom detaljima; kao što objašnjava muzičar i istoričar Aleksander Reni:
„Oni čak ponekad ponovo animiraju određene delove za različite zemlje da bi bili sigurni da će šala upaliti… rade zasebne sinhronizacije za evropski portugalski i brazilski portugalski.“
U digitalnom dobu, možemo lako da pristupimo širokom dijapazonu svetskih mega-uspeha kao što su Enkanto koji se dešava u Kolumbiji (sa predivnom filmskom muzikom Lin-Manuel Mirande), prevedenom na 46 jezika.
Ovaj insert najveće himne Enkanta briljantno predstavlja 21 verziju – uključujući na engleskom, španskom, mađarskom, holandskom, korejskom, tajlandskom i još mnogim drugim jezicima – bez ikakve pauze: Diznijeva muzika u krajnje univerzalnom ritmu.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
