Kada je imao 11 godina, Dejv Grol je bio ubeđen da će da umre.

Bilo je to ranih osamdesetih, kada su termini Armagedon, nuklearna zima i međusobno zagarantovano uništenje bili uobičajeni baš kao što su danas to karantin ili lokdaun.

Odrastajući u neposrednoj blizini Pentagona i Bele kuće u Vašingtonu, Grol je zaključio da „ako dođe do rata, mi ćemo biti prvi ljudi koji će da stradaju“.

„Obično sam sanjao projektile na nebu i vojnike u dvorištu moje kuće“, kaže on.

„Jasno se sećam sna u kojem stojim u svom dvorištu i vidim vojnika skrivenog iza drveta koji mi, dok bežim ka svojoj sobi, puca u leđa“.

„Tako da sam oduvek zamišljao da će biti rata i da ću na taj način umreti sa 11 ili 12 godina“.

Upozorenje, sledi spojler: nije umro.

Umesto toga, Grol je postao bubnjar Nirvane, vođa sastava Fu Fajters, poznati autor dokumentarnih filmova i, sve u svemu, najpristojniji čovek u svetu rokenrola.

Ali svi ti dečački strahovi su se vratili 2019. godine, kada ga je njegova ćerka Harper, na putu do škole, upitala: „Tata, da li će biti rata?“

„Pretpostavljam da je na televiziji videla nešto u vezi Severne Koreje ili Irana ili nečeg drugog“, kaže on.

„Ali mene je to momentalno vratilo u one snove i bilo je zaista potresno uopšte razmišljati o tome da ona sanja isti onaj beznadežni san kao i ja kada sam bio dete“.

To ga je nateralo da napiše pesmu – Čekajući rat (Waiting On a War) – o pronalaženju svetla u mraku.

Dan kasnije, pesma je i snimljena sa namerom da se pojavi na desetom albumu Fu Fajtersa.

https://www.youtube.com/watch?v=CJd82T1_o1A

„Ovo je veoma teško vreme za bilo koje dete zbog pandemije, karantina i svih ovih zaključavanja“, kaže Grol.

Smatra da je važno ljudima probuditi nadu, ne samo našoj deci, već celom svetu.

„Sebe sam uvek smatrao osobom koja se oslanja na nadu – zbog toga i uspevam da izguram svaki sledeći dan“.

Muzika mi je spasila život

Istrajnost i optimizam su ključni elementi za priču o sastavu Fu Fajters.

Grol je zamalo odustao od bavljenja muzikom 1994, nakon što je Kurt Kobejn izvršio samoubistvo.

Izgubljen i ophrvan bolom, muzičar je „isključio sva pojačala i spakovao instrumente“.

„Bol je bio tako jak da je bilo prosto nemoguće da uzmem instrument u ruke i da zasviram“, priseća se on.

Ali posle šest meseci inercije koja ga je paralisala, shvatio je nešto drugo:

„Muzika mi je spasavala celog života, i to mi je sada najpotrebnije“.

Nirvana in 1991 — Sa Nirvanom u bekstejdžu u Nemačkoj: Dejv Grol, Kurt Kobejn i Krist Novoselić

Uzeo je telefon i zakazao termin u studiju na nedelju dana.

Iako nije bio poznat kao autor – bio je potpisan na samo nekoliko Nirvaninih pesama – Grol je pravio muziku još od svojih tinejdžerskih dana, snimajući instrumente i vokal sa dva kasetofona u svom domu.

Kasnije bi, u Sijetlu, imao običaj da izmoli dodatno vreme u studiju od cimera i producenta Bereta Džonsa i da na neiskorišćenim trakama drugih bendova snima „eksperimente“.

„Bile su to super brze seanse, nikada duže od pola sata, jer nisam hteo da svog prijatelja dovedem u neprijatnu situaciju“, priseća se on.

„Trčao bih od bubnjeva do gitare, od gitare do basa, napravio neku kratku vokalnu intervenciju, a onda bih sve to snimio na kasetu i odneo svojoj kući. Preslušao bih to i rekao sebi: ,,Okej, idemo dalje“.

Nikada nije sanjao da će skakati po bini sa gitarom i pevati.

Sama ideja da se ponovo vrati na pozornicu je i dalje zvučala kao neka kletva kada je, oktobra 1994. Grol bukirao nedelju dana u studijjima Roberta Langa u Vašingtonu.

Tada je izvukao neke pesme koje je krišom stvarao u poslednjih 10 godina.

U naletu muzičkog pročišćenja, svirajući sve instrumente sam, snimio je 15 pesama za prva četiri dana.

Petog dana je nasnimio vokale, šestog se bavio miksom, da bi onda napravio i stotinu nasnimljenih kaseta.

„Sećam se da sam stajao pored stola za umnožavanje kaseta i birao font za slova i za mene je to bio najzanimljiviji deo posla – samo da odlučim kako će sve to izgledati!“

„Ne znam kome sam sve davao kasete. Ali sam bio svestan koliko se ugodno osećam samo zato što ih držim u rukama i što znam da sam ih sam napravio“.

Pošto je želeo da ostane u anonimnosti, kasete je obeležio sa „radni miksevi Fu Fajtersa“ – verujući da izmišljeno ime neće asocirati na njega – i odneo ih u gepek svog kamioneta.

U sledećih nekoliko nedelja, davao ih je svakome ko je hteo da ih sluša, od fanova Nirvane koji su mu prilazili na ulici do stranaca koje je sretao na benzinskim pumpama.

Ispostavilo se da su dve kopije odigrale ključnu ulogu.

Prva je našla put do Peta Smira koji je svirao gitaru na turnejama Nirvane i koji je rekao Grolu da ga je muzika „oduvala“.

On mu se kasnije i pridružio na bini kada je lažni bend postao pravi.

Druga je završila kod Edija Vedera iz grupe Perl Džem koji je učestvovao na dve pesme (Exhausted i Gas Chamber) tokom emitovanja radio emisije u januaru 1995.

Uskoro su značajne face iz sveta muzičke industrije počele da se motaju oko demo snimaka i tako je izbio rat za njegov potpis na ugovoru.

Grol je na kraju potpisao ugovor o distribuciji sa kompanijom Kapitol Rekords i to je njegovoj etiketi, Rozvel, dalo potpunu kontrolu nad materijalom i glavni deo profita.

Do jula 1995. godine, Grolove probne i neukrašene kasete su se našle na rafovima Tauer Rekordsa i Virdžinovih prodavnica kao debitantski album Fu Fajtersa.

Uskoro su bile prodate u tiražu od preko dva miliona primeraka.

Foo Fighters — Fu Fajters su ostvarili značajan uspeh sa ranim pločama, ali su morali da čekaju sve do 2002. godine prvi broj jedan u Americi sa pesmom One By One

Punih 25 godina kasnije, Fu Fajters su jedan od najvećih bendova na planeti – glavne su zvezde na festivalima na kojima pune stadione, a bili su pozvani i da nastupe na inauguracionom koncertu Džoa Bajdena pre nekoiko nedelja.

Zaslužne za to su delom i pesme kao što su Times Like Trees iBest of You.

Teške, ali melodične, komercijalne, ali ne i trendovske i najmoćnije kada ih slušate glasno.

Dugme za jačinu zvuka na uređaju u Grolovom kućnom studiju je podešeno na 18, jačinu koja zasenjuje i Spajnal Tep standarde.

Ali ovaj uspeh je bio moguć i zahvaljujući Grolovoj marljivosti: Fu Fajters stvaraju, snimaju i idu na turneje onako kako se to radilo 70-tih godina.

Ni slomljena noga nije mogla da ih spreči da nastupaju 2015, kada je Grol svoje dužnosti izvodio dok je sedeo na specijalno napravljenom prestolu.

I zbog toga je 2020. bila pravo mučenje za 51-godišnjaka.

Bend je bio spreman da objavi deseti album, Medicine At Midnight, početkom godine i da ga svečano promoviše jubilarnom, 25. turnejom.

Zatim je kovid napao „i sve je stalo, samo je nastupila tišina“, kaže Grol.

Šarena laža

Sa porodicom je otišao na Havaje, tamo kuvao i u kućnim uslovima školovao decu, a u isto vreme i „ludeo“ pokušavajući da shvati kada će koncerti ponovo biti dozvoljeni i kada će moći da objavi album.

„Posle meseci čekanja i čekanja i čekanja, konačno sam shvatio da su ove pesme bile stvorene da bi se slušale.

„Bez obzira na to da li se radi o stadionu, festivalu, vašem domu u kojem ste sami ili autu u kojem sedite zarobljeni u saobraćaju“.

Foo Fighters press image — Trenutna postava Fu Fajtersa: Nejt Mendel, Rami Džafi, Dejv Grol, Pet Smir, Tejlor Hokins i Kris Šiflet

Kao i mnoge skorašnje Fu Fajters ploče i Medicine At Midnight je stvoren kao album sa unapred određenim kreativnim okvirima.

Tamo gde je Wasting Light iz 2011. bio snimljen uživo u garaži, a Sonic Highways iz 2014. predstavljao muzičku istoriju američkih studija za snimanje, tako je i Medicine At Midnight -,,album za žurke“.

Baziran na ritmu, umesto na rifovima, ovaj album je inspirisan disko-rok eksperimentima kao što su bili Bouvijev Let’s Dance, Another One Bites The Dust, grupe Kvin ili Prinsov 1999.

Na užas bubnjara Tejlora Hokinsa, neke od pesama čak koriste i semplove bubnja.

„Baš tako, Tejlor se opirao tome“, kroz smeh kaže Grol.

„I, naravno, ja duboko verujem u ljudski doprinos muzici, ali ovog puta je bilo odlučeno: Okej, ajde da sve malo izokrenemo, da uradimo nešto što će možda i nas same iznenaditi“.

„Postoje pesme koje smo snimili, a koje nisu ušle na album jer su previše ličile na Fu Fajters pesme, da budem sasvim iskren. Zaista sam želeo da to promenim“.

Rezultat je najvidljiviji na prvom singlu sa albuma, pesmi Shame Shame, čiji suptilni, fanki ritam ne zvuči kao bilo šta što smo ikada ranije objavili“.

„Oduvek sam voleo plesnu muziku, disko i R&B“, kaže Grol. „Ja sam bubnjar, pa na listi mojih omiljenih albuma ima dosta ploča koje se oslanjaju na ritam – ali nikada nisam bio u bendu koji je svirao tu vrstu muzike“.

„Tako da, kada se referišem na Let’s Dance Dejvida Bouvija, to ima jako mnogo veze sa ritmom na toj ploči.

„To je mašina koja pokreće muziku i to je nešto što nikada nismo probali sa Fu Fajters, tako da je to bio glavni prioritet. Odatle smo počeli“.

https://www.youtube.com/watch?v=R1G6-RUz3OA

Iskreno rečeno, obožavaoci verovatno neće biti užasnuti zbog ovog novog pravca.

Sam DNK Fu Fajters zvuka ostaje netaknut ispod svih tih semplova bubnja i basa, a Grolova veština stvaranja melodije – po svemu sudeći tajno oružje grupe – ostaje na najvišem nivou.

To se naročito čuje na Chasing Birds, nežnoj i divnoj baladi koja je pronađena u katalogu Pola Mekartnija.

„Znate, za mene su nesklad i haos lagani“, kaže Grol.

„Tokom svojih formativnih godina sam slušao dosta komplikovanu muziku, tako da sam konačno shvatio da izazov jednostavnosti i melodije mnogo više ispunjava nego sam fidbek, vrištanje i distorzija“.

„To sam shvatio dok sam bio u Nirvani“, nastavlja on.

„Kurtovo pisanje pesama je bilo vrlo jednostavno i, na kraju krajeva, njegove pesme su ulazile u srca ljudi zbog svoje jednostavnosti i melodije. Ali da, to nije lako napraviti“.

Porodične veze

Tokom snimanja albuma Medicine At Midnight, Grol je želeo da se koncentriše na pisanje pesama, pa je napustio kućni studio i iznajmio „zgodnu staru kuću na drugom kraju ulice u kojoj sam živeo“ u Ensinu, u Kaliforniji.

Rezultat je bio produktivan rad koji je doveo do toga da je kompletan album tamo snimljen…što je opet dovelo do toga da cela postava nenamerno dobije još jednog člana – Grolovu 14-godišnju ćerku Vajolet.

„Oko dva ili tri sata svakog dana bih otišao da se odmorim i da je pokupim iz škole“, objašnjava pevač.

„Ponekada bi se vratila sa mnom u kuću, sedela na kauču i radila domaći zadatak“.

„Jednog dana joj je producent Greg Kurstin rekao:

„Hej, Vajolet, da li bi htela da budeš prateći vokal? Ona je stala pred mikrofon, par puta probala – i onaj vokal u refrenu pesme Making A Fire , onaj visoko otpevan vokal, to je njen glas“.

Violet Grohl with Nirvana — Violet je nastupila sa St. Vinsent i članovima grupe Fu Fajters na prošlogodišnjem koncertu posvećenom Nirvani

„Sve je delovalo veoma prirodno, ali ne i zvanično, sve dok me moj računovođa nije pozvao pre par meseci i upitao gde da pošalje ček za nju“.

„Ja sam je pitao: ‘O čemu pričaš, a ona je rekla: ,,Pa pevala je na albumu i zbog toga moramo da joj uplatimo honorar.’ A ja sam joj kazao: ‘Uzmi taj novac i daj ga meni, a ja ću joj otvoriti račun u banci, pa će moći da ga koristi kada napuni 18 godina“.

Njoj to nije bio prvi nastup sa ocem – čak je pevala i na pesmi Heart Shaped Box na koncertu posvećenom Nirvani prošle godine – pa je Grol pun entuzijazma kada govori o njenim muzičkim mogućnostima.

„Vajolet je izuzetno talentovana muzičarka“, kaže on.

„U stanju je da uzme bilo koji instrument i da nauči da ga svira u roku od nedelju dana. Ima apsolutni sluh i peva iz stomaka. I svesna je toga da peva najbolje u celoj porodici Grol“.

„Životni san mi je da budem bubnjar u njenom bendu“.

Za sada, ipak, Violet od kuće prati školske obaveze, a Fu Fajters kreću u novu akciju. Iako je to ograničena, kovidovska vrsta akcije, prepuna TV gostovanja i virtualnih nastupa umesto pravih turneja.

Na Bajdenovoj inauguraciji prošlog meseca, bend je svirao refleksivnu verziju pesme Times Like These, pesmi izabranoj jer nosi poruku isceljenja i jedinstva.

„Ovo je pomalo morbidno, ali kadgod bi neko meni blizak umro, ja bih spoznao da u životu sve moraš da probaš pre nego što kreneš dalje“, objašnjava Grol.

„Baš kao što moraš da naučiš da ponovo živiš, tako moraš i da naučiš da ponovo voliš“.

„Ta pesma ima optimistične stihove i savršeno ima smisla baš zbog svega kroz šta je naša zemlja prošla“.

https://www.youtube.com/watch?v=T_bQ9nzt9Xo

Kao dete oca koji je pisao govore za republikance i majke liberalnih shvatanja i učiteljice u osnovnoj školi, Grol veruje da i dalje ima nade za duboku podeljenost Amerike.

„Uvek sam bio negde u sredini i tako sam shvatio da sve to može da opstane jedno pored drugog“, kaže on. ,,Nikada nije lako. Ali mora da postoji neka vrsta saradnje i razumevanja koja će sprečiti da se sve raspadne – i to je bilo tako dok sam odrastao“.

Pa da li će i sam razmotriti ideju da se kandiduje za predsednika?

„Apsolutno ne“, kaže Grol kroz smeh.

„Dovoljno je teško biti pevač grupe Fu Fajters, mogu samo da zamislim kako bi bilo da sam j..eni predsednik“.

Pogledajte video o deki pijanisti