Žene su podjednako deo hip-hopa i repa koliko su to i njihove muške kolege.
Bez obzira na to da li je reč o veštini repovanja, interpretaciji ili inovativnim idejama iza zavese, dame uvek iznova potvrđuju da hip-hop nije samo muški sport.
U skorije vreme, odabran krug reperki poput Tijere Vek i Rapsodi prokrčile su svoj put do hip-hop panteona zahvaljujući izuzetnim projektima i „skilovima“ koji su sve bolji.
Međutim, uprkos trudu, one bivaju konstantno izostavljane u raspravama o najboljim umetnicima u žanru.
- Kako je Srbija dobila prvi „rep bukvar“
- RZA o Vu-Teng Klanu, siromaštvu u Americi i budućnosti hip-hopa
- Džej Zi je prvi reper milijarder na svetu
Kada je podkast „The Brew Podcast“ pre dve godine sačinio listu 50 najboljih repera svih vremena, korisnici društvenih mreža su burno reagovali jer na njoj nije bilo žena.
U septembru iste godine naknadno povučena najava okončanja muzičke karijere Niki Minaž naišla je na najrazličitije reakcije – od tuge, preko zbunjenosti do potpune ravnodušnosti.
Mnogi su smatrali da Minaž treba da bude uvrštena na listu 10 najboljih repera svih vremena, što je pokrenulo rasprave o njenoj diskografiji i o tome da li ona zaslužuje takvo priznanje?
Iste godine se pojavila Lista najvećih hip-hop pesama svih vremena, na kojoj su se našle i dve reperke, doduše među prvih 25 a ne 15 mesta.
Zašto ih hip-hop i dalje ignoriše?
„Reperke su uvek bile deo žanrovske porodice“, kaće kritičar kulture Tejlor Kramton za BBC Mjuzik.
„Pa ipak, zbog odnosa moći, oni koji vrše odabir su odlučili da njihov pol iskoriste kao municiju pri pokušaju da im ospore poziciju koja im po zasluzi pripada.“
Istorijski gledano, muškarci slušaju rep muziku više od žena, što je verovatno uticalo na način na koji one shvataju žanr.
Studija „Audience Insights“ kompanije Nilsen iz 2015. pokazala je da su najverniji slušaoci repa mladi Afroamerikanci i muški pripadnici Latino (Hispano) zajednice u uzrastu 18-24 godine.
Kad je reč o poslovnoj strani hip-hopa, muškarci gotovo bez izuzetka vode izdavačke kuće i poslove.
Prema muzičkom novinaru Kitu Marfiju, glavešine hip-hop scene kontrolišu ko će dobiti publicitet i finansijsku podršku, ostavljajući mnoge ženske emsijeve po strani zarad ljima „bliskijih“ muških kolega.
„Reč je o mizoginom načinu pisanja hip-hop istorije“, kaže on.
- Džipsi Mafija – od zrenjaninske mahale, preko Antifa borbe, do nemačkih skvotova
- Reper Ajs Kjub okačio fotografiju jugoslovenske partizanke i dobio niz lekcija iz istorije
- Kako je Marvin Gej pokrenuo muzičku revoluciju
Muzička urednica digitalnog sektora kanala „BET“ (Black Entertainment Television – Crnačka zabavna televizija) slaže se sa tim, dodajući da su dugotrajna objektifikacija i obezvređivanje reperki bili neproblematizovani na tom polju.
Međutim, reperke u poslednje vreme uzvraćaju udarac.
Vladaju vrhovima top lista singlova, rasprodaju koncerte i imaju armiju fanova koji ih obožavaju, što je dovelo do uspostavljanja zdrave konkurencije i ranjavanja ega onih autora koji su nekada bili neprikosnoveni.
Ova tri stručnjaka veruju da postoje određeni standardi kojih reperke moraju da se prodržavaju kako bi ih prihvatili muški fanovi i moćnici u industriji.
Moraju da budu kreativne, radoznale i izveštene u svom zanatu, dok, s druge strane, njihove kolege ne moraju da se pridržavaju sličnih strogih kriterijuma kako bi pridobili pažnju.
Na primer, Niki Minaž o Megan Di Stalion su bezbroj puta pokazale reperske sposobnosti; međutim, kritikuju ih zbog tekstova koji govore o seksu i novcu.
Na sličan način, reperi koji vladaju top listama Future i Migos prave rime o seksu, drogama i nasilju, koje im obezbeđuju status uspešnog mejnstrima iako dobrano koriste motive iz sličnog fundusa.
Na način na koji hip-hop slušaoci shvataju reperke takođe utiče stanje u muzičkom mejnstrimu.
Vremenom je uverenje da svaki period može da iznedri po jednu uspešnu reperku postalo arhaično.
TTo se podrazumevalo 80-tih i ranih 90-tih, ali posle podrobno zabeleženog sukoba Foksi Braun i Lil Kim, sve do skora iskrsavaju „bitke“ za titulu dame koja će zasesti na mejnstrim tron.
Ipak, izgleda da tema estetike igra sve važniju ulogu u raspravama o tome ko privlači pažnju mejnstrim publike.
Džordž Flojd: Zašto su spomenici i statue važn
Kako istorija pokazuje, reperke koje se uklapaju u stereotip video-lisica – jedre i oskudno odevene – pridobijaju više pažnje mejnstrima.
Hilijer kaže da i pored toga što je danas prihvaljivija raznovrsnost kad je reč o zvuku, mediji daju prednost određenim vizuelnim sadržajima nauštrb drugih.
Estetika i umešnost nisu međusobno isključive, pa ipak, umetnicama čiji stil deluje kao suprotnost stereotipne ženske rep estetike se ne daje dovoljno prostora, uprkos kvalitetu njihovog dela.
Zbog toga danas mejnstrim više pažnje posvećuje Kardi Bi nego Čiki, kao što je nekada Lil Kim bila zastupljenija od Misi Eliot.
„To pitanje snažno utiče – a ponekad i određuje – poziciju reperke u hip-hop trci“, kaže Hilijer.
„To ne znači da reperke treba da ‘smanje ton’ kad je reč o rasnom elementu njihovog imidža, ili da se u pesmama manje bave seksualnošću.“
- Kruna repera Notorijus Bi-Aj-Džija na aukciji za 200.000 dolara
- Bijonse na dodeli BET nagrada: „Glasajte kao da vam život zavisi od toga“
- Muzika u Srbiji i korona virus: Umesto da sviraju, rade na građevinama, u kafićima…
Dakle, postoji mogućnost da publika okrenuta repu ne istražuje dublje žanr ili ne otkriva ženske emsijeve van onoga što propagira mejnstrim.
Usled toga su na gubitku ti umetnici i slušaoci, koji nemaju predstavu o punom obimu onoga što žanr ima da ponudi.
Međutim, platforme za striming poput Spotifaja i Epl mjuzika omogućile su ozbiljnim muzičkim fanovima da sami, bez uticaja mejnstrima, dođu do nove muzike.
„Publika s pažnjom prati uspon [umetnika] jer poseduje kulturno pamćenje na njihove prve mikstejpove na Saundklaudu a zatim na pojavu prvih muzičkih projekata za izdavačku kuću“, kaže Krampton.
Međutim, reperke nemaju veću korist od društvenih grupa i striminga jer ti servisi nisu više uticajni kao u vreme kad je hip-hop bio u zenitu (90-te i prva decenija 21. veka).
Marfi veruje da bi umetnice poput Emsi Lajt, Mija Eks i Jo Jo profitirale od pronalaska striminga jer bi to rezultovalo njihovom zastupljenošću na listama najboljih.
To ne znači da se mejnstrim mediji ne trude da prikažu raznolikost koju ženski rep nudi; međutim, može se više učiniti.
Umesto što daju veliki prostor glasovima i pojavama koji stiču popularnost ili je već imaju, treba više pažnje da usmere ka onima umetnicama koje su još uvek na margini.
Srećom, postoji nekoliko onlajn i video medija koji se svojski trude da predstave reperke bez obzira na njihovu popularnost ili izgled.
Netfliks je objavio film o Roksen Šante.
Pejper magazin je početkom 2019. objavio specijalno izdanje pod nazivom Žene u hip hopu, posvećeno pojavi sve većeg broja ženskih emsijeva, poput Riko Nasto i Koi Lirej, poznatu po otrom jeziku.
Generalno gledano, iako u repu ima mesta za sve, način razmišljanja mnogih fanova, umetnika i ljudi koji odlučuju predstavlja možda najveći kamen spoticanja.
Omogućavanje ženama da u oblastima za koja se tako zdušno bore kako bi postale njihov deo (bez obzira na izgled i talenat) budu cenjene predstavljao bi korak napred ka listama najboljih na kojima bi bile pravično zastupljene u budućnosti.
„Prvi put tokom dugo vremena [žene] ponovo preuzimaju u svoje ruke emancipaciju našeg iskustva, naših tela i naših istorija i očekivanja na način koji je zabavan i nama smislen“, kaže Hilijer o ženskim umetnicama.
„Umnogome nalik tome, to može biti i slušalačko iskustvo muškaraca, sa kojima imamo više zajedničkog nego što su oni u stanju da pojme.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
