Kad su Tom Peti i Hartbrejkers objavili prvi album 1976, malo ko je mogao da pretpostavi da će postati jedni od najvećih američkih koncertnih bendova.
Bili su raštimani, sirovi garažni bend – isprva svrstavani u pank i novotalasnu scenu.
Ali Peti, sin agenta osiguravajućeg društva sa Floride, imao je nesvakidašnji talenat za melodiju koji je njegov bend pretvorio u jedno od najpoznatijih imena osamdesetih.
Pesme kao što su „Free Fallin'“, „Running Down A Dream“ i „American Girl“ (poslednja pesma na debitantskom albumu) postale su rok standardi.
One su danas toliko neodvojive od tkanja popularne muzike da je Sem Smit nenamerno pokrao melodiju iz „I Won’t Back Down“ za singl koji ga je proslavio „Stay With Me“.
- „Exodus“ Boba Marlija: Album koji je definisao 20. vek
- Da li je Džimi Hendriks bio prirodni genije
- The Velvet Underground: Film kao način ispravljanja prošlosti
Veliki gospodin kao i uvek, Peti je odbio da tuži Smita, rekavši „da se ne ljuti na britansku zvezdu“.
„Sve te godine pisanja pesama pokazale su mi da se takve stvari dešavaju. Najčešće ih uhvatite pre nego što napuste studio, ali u ovom slučaju im je promaklo.“
Na kraju je bio naveden kao koautor pesme.
Prema legendi, pevač je posvetio život muzici pošto se pedesetih rukovao sa Elvisom Prislijem.
Menjao je praćku za kutiju punu ploča i nikad se nije pokajao.
U 17. godini, napustio je školu da bi se pridružio rok bendu Mudcrutch zajedno sa budućim Hartbrejkerima Majkom Kembelom (gitara) i Benmontom Tenčom (klavijature).
Bend je izučio zanat slušajući pop radio, izjavio je jednom za NPR.
„Kad sam imao 15 ili 16 godina, sedeli bismo u kolima i pokušavali da zapišemo tekst dok je pesma svirala na radiju“, ispričao je.
„Svako od nas bi dobio da zapiše po strofu. Ponekad biste morali da čekate sat vremena da pesma ponovo krene kako biste je završili.“
Uvežbavali su hitove grupa kao što su Bitlsi, Yardbirds i Byrds – a uticaji svih njih mogu se čuti u hitovima Hartbrejkersa.
Ranih sedamdesetih, preselili su se u Los Anđeles u nadi da će uspeti da potpišu ugovor za ploču.
Peti jeste u tome uspeo, ali se bend raspao ubrzo posle toga.
- Dejvid Bouvi – magičan pred kamerama koliko i sa mikrofonom
- Kako je 1991. donela poslednju rokenrol renesansu
- Pet najboljih nastupa bubnjara Rolingstonsa Čarlija Votsa
Ponovo su se okupili tek 1975. godine – pošto je Peti čuo demo na kom su Kembel i Tenč radili sa Ronom Blerom i Stenom Linčom.
I tako su nastali Hartbrejkers, a ovaj kvintet objavio je istoimeni debitantski album godinu dana kasnije.
Doživeo je neuspeh u SAD, ali je bend počeo da stiče reputaciju u Velikoj Britaniji, gde su nastupali kao predgrupa Nilsa Lofgrena.
U roku od nekoliko meseci, bend je pošao na vlastitu turneju, a album je dospeo na top liste s obe strane Atlantika.
Ali tek je treći album, Damn the Torpedoes, učvrstio njihovu reputaciju.
Donevši njihove prve prave hit singlove, „Don’t Do Me Like That“ i „Refugee“, ploča je postala trostruka platinasta u SAD.
Časopis Roling stoun pohvalio je album zato što je uspeo da dočara „zvuk benda uživo“ i uspešno sumirao tajnu Petijevog šarma.
„Ako je Brus Springstin tražio lokalne specifičnosti i iskustva određene klase, snimajući usput male filmove u pesmama, Peti je pravio muziku koja je, na prvi pogled, delovala mnogo manje ambiciozno.
„Ali on je zapravo stvarao skromne scene sa kojima su slušaoci mogli da se identifikuju duboko i trajno.“
To je postala njegova specijalnost – smireni, introspektivni tekstovi u kojima su se prepoznavali milioni Amerikanaca.
Njegovo umeće steklo je pokloništvo nekadašnjih idola kao što su Bob Dilan, Roj Orbison, Džef Lin i Džordž Harison, sa kojima je krajem osamdesetih osnovao The Traveling Wilburys.
„Najbolje u vezi sa Wilburys je što niko od nas nije morao da trpi pritisak sam“, prisetio se on.
„Bio sam samo član benda. Niko se nije osećao kao da je iznad ostalih. Jako smo se dobro provodili.“
Projekat je bio nužni protivotrov posle nekoliko burnih godina.
Godine 1986, neposredno pre nego što će Peti poći na svetsku turneju sa Bobom Dilanom, njegova kuća izgorela je u podmetnutom požaru.
On je uspeo da pobegne sa suprugom i decom, ali je većina njegovih stvari bila uništena.
„Veoma je teško uopšte poverovati da neko želi da vas ubije“, prisetio se kasnije.
„Veoma je teško proći kroz sve to.“
„Zanimljivo je koliko je ljudi zvalo i priznalo zločin sutradan.“
Složio se da je to iskustvo možda poslužilo kao inspiracija za njegov sledeći hit singl „I Won’t Back Down“.
„Osećao sam se zaista ushićeno što nisu uspeli da me srede“, rekao je za NPR.
„Preživeo sam.“
Ta pesma je potekla sa njegovog debitantskog solo albuma Full Moon Fever.
Neverovatno, ali isprva ga je njegova diskografska kuća MCA odbila, rekavši da „na njemu ne vidi nijedan hit“.
„Bio sam jako povređen“, izjavio je pevač – ali je odložio album u stranu i svu svoju energiju usmerio u The Traveling Wilburys.
Šest meseci kasnije, ponovo je odneo album u diskografsku kuću – nepromenjen – a oni su popustili i objavili ga.
Full Moon Fever je postala najprodavanija ploča njegove karijere, petostruka platinasta u SAD (zlatna u Velikoj Britaniji), uglavnom zahvaljujući uvodnoj numeri „Free Fallin'“.
Petijeva dugovečna pesma napisana je i snimljena za samo dva dana.
Tekst pesme priča poznatu priču o dečaku koji odlazi iz rodnog mesta u potrazi za uzbudljivim životom u velikom gradu, usput slomivši srce svoje „dobre devojke“ koja voli Elvisa.
To je „veoma dobra pesma“, izjavio je Peti jednom.
„Možda bi bila jedna od mojih omiljenih da nije postala tako ogromna himna.“
Posle Full Moon Fever, Peti je snimio Into the Great Wide Open – album sa Hartbrejkersima koji je producirao, baš kao i Full Moon Fever, vođa ELO-a Džef Lin.
Sa njega je potekao zarazni hit koji je završio na prvim mestima top lista „Learning To Fly“, dok je u video spotu za naslovnu numeru glumio Džoni Dep i spot ušao u čestu rotaciju na MTV-ju.
- Najbolja prijateljica i ljubavnica Vitni Hjuston: „Bile smo sve jedna drugoj“
- Zavirite u alternativni univerzum Kejt Buš
Devedesetih je Peti imao još jedan platinasti solo album, Wildflower, i izvrsnu kolekciju najvećih hitova.
Ali, iako javnost za to nije znala, tokom tog perioda on se borio za zavisnošću od heroina – kada se i razveo od supruge Džejn Benjo posle 22 godine braka.
„Uzimanje heroina bilo je protivno mojoj filozofiji“, poverio se biografu Vorenu Zejnu.
„Nisam želeo da budem rob ničega. I zato sam uvek pokušavao da nađem način kako da uzimam manje i to ne bi funkcionisalo.
„Pokušao sam skroz da se skinem preko noći i to ne bi funkcionisalo.
„To je ružna stvar. Veoma ružna. Bojim se da ako budem pričao o tome, ljudi će pomisliti: ‘E, pa mogao bih to da radim i da se izvučem.’ Ali ne možete. Vrlo malo ljudi uspe.“
Jednom kad se skinuo sa droge, njegova karijera sa izdavanjem ploča ponovo je uzela maha – kulminirajući njegovim slavnim nastupom u poluvremenu Superboula 2008.
Hartbrejkers su, za to vreme, postali omiljeni festivalski bend, demonstrirajući mlađim grupama na Bonaruu i Ostrvu Vajt nerazmetljivo vladanje rokenrolom.
U leto 2017, konačno se posle dugo vremena vratio u Veliku Britaniju, nastupivši kao glavna zvezda jedan jedini put na koncertu u londonskom Hajd parku, gde mu se na bini pridružila Stivi Niks, koja je Petija nazvala „njenom najomiljenijom rok zvezdom“.
Koncert je bio zamišljen kao proslava 40. godišnjice Hartbrejkersa, ali danas služi kao labudova pesma benda u Velikoj Britaniji.
Pred kraj, Peti je pričao srdačne priče o bendu sa kojim je na turneji proveo četiri decenije.
„Verovatno sam proveo više vremena sa ovim momcima nego sa vlastitom porodicom“, rekao je.
Ali ova tiha, skromna rok legenda ne bi ni želela da je bilo drugačije – bilo da je uspeh pokucao na vrata ili ne.
„Radite nešto što volite i nadajte se da će vam to plaćati stanarinu“, rekao je jednom za Eskvajer.
„Što se mene tiče, to je definicija uspeha.“
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
