Džef Bek, jedan od najuticajnijih rok gitarista svih vremena, preminuo je u 78. godini.
Britanski muzičar se proslavio kao deo grupe Yardbirds, gde je zamenio Erika Kleptona, pre nego što je sa Rodom Stjuartom formirao grupu Džef Bek.
Njegov način sviranja redefinisao je gitarsku muziku 1960-ih i uticao na pokrete kao što su hevi metal, džez-rok, pa čak i pank.
Bekova smrt potvrđena je na njegovoj zvaničnoj Tviter stranici.
„U ime njegove porodice, sa dubokom i dubokom tugom delimo vest o smrti Džefa Beka“, navodi se u saopštenju.
„Nakon što je iznenada oboleo od bakterijskog meningitisa, mirno je preminuo u sredu“, dodaje se.
- Preminuo „divlji čovek“ rokenrola Džeri Li Luis – venčao se sa 13-godišnjakinjom, ranio basistu, izazivao Elvisa
- Tom Peti: Tiha i skromna rok legenda
- Kako je legendarni muzičar Džoni Keš pokušao da reformiše zatvorski sistem u Americi
- Da li je Džimi Hendriks bio prirodni genije
Bek je odbio da u Rolingstonsima zameni Brajana Džonsa, a Nik Mejson iz Pink Flojda izjavio je da su ga hteli kao zamenu za originalnog gitaristu Sida Bereta, ali da nisu imali petlje da ga pitaju pa je u bend došao njihov prijatelj Dejvid Gilmor.
Legendarno je Bekovo druženje sa Džimijem Hendriksom koji je Beka uvažavao kao jednog od najboljih gitarista krajem šezdesetih.
Njegov stil sviranja menjao se tokom karijere, smatra se začetnikom korišćenja distorzije u rok muzici, kao i sviranja bez trzalice, sa prstima na dugmetu za pojačavanje i vibrato-viljušci čime je dobijao do tada nečuven zvuk.
Imao je uspeha sa solo pločama tokom sedamdesetih, ali je veći deo karijere svirao sa drugim muzičarima i u takozvanom „super grupama“.
Pamtićemo ga i po legendarnoj sceni iz filma Uvećanje (Blow up) Mikelanđela Antonjonija u kojoj lomi gitaru nezadovoljan kvarom na pojačalu tokom svirke sa Yardbirds.
Kada je 2009. godine po drugi put primljen u Kuću slavnih rokenrola, Bek je rekao: „Sviram na način na koji sviram jer mi to omogućava da izmislim najbolesnije moguće zvukove“.
„Sada je to poenta, zar ne? Ne zanimaju me pravila.
„U stvari, ako ne prekršim pravila najmanje 10 puta u svakoj pesmi, onda ne radim svoj posao kako treba“.
„Ratnik sa šest žica“
Reagujući na vest o njegovoj smrti, pevač Rod Stjuart nazvao je Beka „najvećim“.
Objavljujući zajedničku fotografiju na Instagramu, napisao je: „Džef Bek je bio sa druge planete. Mene i Ronija Vuda odveo je u SAD kasnih 1960-ih u bend Džef Bek…
„Bio je jedan od retkih gitarista koji je kada je svirao uživo slušao kako pevam i pratio me. Džefe, bio si najveći, čoveče. Hvala ti na svemu. RIP.“
Američka rok grupa Holivudski vampiri, koju čine Džoni Dep, Alis Kuper, Džo Peri i Tomi Henriksen, odala je poštu Beku rečima: „Odlazak našeg dragog prijatelja i gitarske legende“.
„Džefovo neverovatno sviranje i strast prema gitari bili su inspiracija za sve nas“, napisao je bend.
„Bio je pravi inovator i njegovo nasleđe će živeti kroz njegovu muziku. Počivaj u miru, Džef.“
Džimi Pejdž iz Led Cepelina odao je počast Beku kao „ratniku sa šest žica“ i pohvalio njegovu „očigledno neograničenu“ muzičku maštu.
Frontmen Rolingstonsa Mik Džeger podelio je snimak kako sviraju zajedno, rekavši da je muzika izgubila „jednog od najvećih gitarista na svetu“ i da će nam svima mnogo nedostajati.
Frontmen benda Bleks sabat Ozi Ozborn rekao je da je bila velika čast poznavati i svirati sa Bekom, a gitarista grupe Kvin Brajan Mej Beka je nazvao „apsolutnim vrhuncem sviranja gitare“ i „prokleto finim ljudskim bićem“.
Rođen kao Džefri Arnold Bek u Volingtonu, u Sariju, muzičar se zaljubio u rokenrol kao dete, a svoju prvu gitaru napravio je kao tinejdžer.
„Momak iz susedstva je rekao: ‘Napraviću ti solidnu gitaru za pet funti’. Pet funti je za mene tada bilo 500, pa sam je napravio sam“, ispričao je on za Rok selar magazin.
Posle kratkog boravka na Vimbldonskom umetničkom koledžu, otišao je da svira sa Screaming Lord Sutch and the Tridents.
Kada je Erik Klepton napustio Yardbirds 1965. godine, Džimi Pejdž je predložio da angažuje Beka – i on je nastavio da svira na hitovima kao što su I’m A Man i Shapes Of Things, gde je njegova pionirska upotreba fidbeka uticala na muzičare poput Pola Makartnija i Džimija Hendriksa.
Ostao je u Yardbirds skoro dve godine, da bi potom počeo solo karijeru, objavljujući prvi singl Hi Ho Silver Lining.
Međutim, brzo je oformio Džef Bek grupu, čija su prva dva albuma Truth (1968) i Beck-Ola (1969), promovisala žestok pristup bluzu koji je postavio temelje za hevi metal.
Ali stvari u bendu nisu funkcionisale kako treba – na turneji po Americi redovno je bilo svađa i tuča.
Pevač Rod Stjuart i basista Roni Vud otišli su 1970. da bi se pridružili bendu Small Faces (kasnije The Faces), a kada je Bek povređen u saobraćajnoj nesreći, morao je da privremeno stopira karijeru.
Kada se oporavio, Bek je okupio drugu postavu benda, ali njihovi albumi su bili komercijalno neuspešni i Bek je ponovo krenuo solo karijeru 1975.
Te godine je snimio album Blow By Blow sa producentom Bitlsa Džordžom Martinom.
Album je bio potpuno instrumentalan.
Bekovo lirsko, tečno, glatko, istovremeno bogato sviranje gitare u suštini je nadomestilo nedostatak vokala.
Album je dospeo u top 10 u SAD i dobio je platinasti znak, a ubrzo potom objavio je drugi Wired, takođe u produkciji Džordža Martina.
Za ovim je usledio koncertni album Jeff Beck With The Jan Hammer Group Live iz 1997. godine.
Posle turneje koja je dokumentovana na albumu, muzičar se povukao na imanje izvan Londona i ostao tamo tri godine, bez pompe i publiciteta.
„Tren na kojem igram je toliko intenzivan da jednostavno ne mogu to da radim svako veče“, objasnio je kasnije.
Tokom 1980-ih sarađivao je sa Najlom Rodžersom na albumu Flash, sa kojeg je prvi hit singl bio People Get Ready – obrada Kurtisa Mejnsfilda – sa Rodom Stjuzartom kao glavnim vokalom.
Taj singl doneo mu nagradu Gremi.
Svirao je na solo albumu Mika Džegera iz 1987. godine Primitive Cool, i nastavio da radi sa umetnicima poput Rodžera Votersa i Džona Bon Džovija tokom 1990-ih.
Doprineo je partituri Hansa Cimera za film Dani groma (Days Of Thunder) sa Tomom Kruzom.
Ali manje je radio na sopstvenim solo albumima sve do You Had It Coming iz 1999. sa Imodžen Hip na vokalu, posle čega je 2003. usledio album koji je jednostavno nazvao Džef.
Otprilike u to vreme, počeo je da uključuje više elektronskih i hip-hop elemenata u svoju muziku – kulminiralo je njegovim četvrtim Gremijem za snažan instrumental Plan B.
Bio je na velikim turnejama 2010-ih, među kojima je bio i zajednički poduhvat sa Brajanom Vilsonom iz benda Beach Boys.
Nadali su se da će snimati zajedno, ali su ti planovi propali.
Umesto toga, Bek se na kraju sprijateljio sa glumcem Džonijem Depom, sa kojim je 2022. objavio album 18.
Njegove kolege hbile su očarane njegovim jedinstvenim stilom sviranja.
„Bio je sve bolji i bolji“, prisetio se jednom Džimi Pejdž iz Led Cepelina.
„I samo je ostavio iza sebe nas, obične smrtnike“.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
