Muzika: Šejn Mekgovan, frontmen grupe Pougs, slavan po muzici i ispadima

Bend Pougs (The Pogues) su jednom opisali kao tesno povezanu gomilu profesionalnih muzičara koju predvodi potpuna havarija.

Ali ta havarija, njihov harizmatični pevač Šejn Mekgovan, važio je za jednog od najboljih pesnika i tekstopisaca svog vremena.

Jedno od najvećih nasleđa benda Pougs je u uspešnom spajanju tradicionalnog irskog plesa sa razarajućim pank akordima iz Severnog Londona.

Poput drugih irskih poeta, kao što je Brendan Bijan, Mekgovan je inspiraciju crpeo iz beznadežnog alkoholizma i postao je poznat po legendarnim ispadima, koliko i po muzici.

• Preminuo Šejn Mekgovan, frontmen irske grupe Pougs
• Šta je sve sporno u velikom hitu grupe The Pogues
• Kada je muzika politički nepodobna

Šejn Patrik Mekgovan rođen je u Kentu 25. decembra 1957. dok su njegovi roditelji, irske nacionalnosti, bili u poseti prijateljima.

Prvih šest godina detinjstva proveo je u idiličnom seocetu Tipereriju, a potom se porodica preselila u Englesku.

Veći deo života je kroz muziku ispoljavao osećanja Irca u egzilu, iako mu je kasnije Irska i postala dom.

Mekgovanova majka je nagrađivana pevačica irske tradicionalne muzike i uspešna spisateljica.

Sa 12 godina, Šejn je dobio stipendiju prestižne Vestminster škole.

Nije se uklopio i izbačen je sa 16 godina pošto je uhvaćen sa drogom.

Radio je u Londonu u prodavnicama ploča i kafićima kako bi zadovoljio ljubav prema muzici, ali i potrebu za pićem.

Mekgovan je već tada nepovratno opčinjen energijom i haosom pank pokreta.

Prvi put je u vesti dospeo kada su ga fotografisali oblivenog krvlju jer mu je bio odgrižen deo uveta tokom koncerta benda Kleš (The Clash).

Slika je objavljena u raznim novinama, a ispod je pisalo „Kanibalizam na svirci Kleša“.

Jedno vreme se oprobao i u novinarstvu, uređujući fanzin Pank.

• Od fanova, za fanove – amaterske novine
• „U bendu Kleš, uglavnom, ništa nismo razbijali“
• Priča o panseksualnoj pank himni Bazkoksa

Irsko iskustvo

Sa 20 godina, 1977. pridružio se bendu Nipple Erectors, skraćeno The Nips, koji je okupio Šejn Bredli u Severnom Londonu.

Tada poznat kao Šejn O`Huligan, Mekgovan je postao frontmen i glavni tekstopisac grupe koja je objavila četiri singla, pre nego što se raspala.

Tako je bilo dok nije napravio sastav Pogue Mahone („Poljubiš me u dupe“ na galskom), gde je konačno mogao da pomeša grubost panka sa irskom poezijom i sentimentalnošću njegovih stihova što je oduševilo i kritiku i publiku.

Pesme Mekgovana, često sa jakim irskim republikanskim uticajima, oslikavaju život Iraca u dijaspori, bilo da su u Severnom Londonu ili mnogo dalje.

Često je govorio da je pod velikim uticajem Brendana Bijana, čoveka koji je kao i Mekgovan bio talentovani pisac, ali sklon piću.

Muzičar i aktivista Bili Breg je to opisao „kao da su došli do narodne muzike, zgrabili je za revere i bacili niz stepenice“.

Od 1984. do 1990. bend, čiji je naziv diplomatski skraćen na The Pogues, objavio je pet albuma sa pesmama A Pair of Brown Eyes i A Rainy Night in Soho koje su postale klasici.

• Sećanje na Šinejd O’Konor: Buntovnica umetničkog dara bez premca
• Četiri decenije Paket aranžmana – „svetog grala“ novotalasnog Beograda
• Ramonsi i muzika: Prvi album kao pank lektira

Poezija

Bend Pougs nastupao je kao gostujući sastav na turnejama grupe U2, a vrhunac je bio koncert u njujorškom Medison Skver Gardenu.

Pevačica Kirsti Mekol sarađivala je sa bendom na snimanju Njujorške bajke (Fairytale of New York), pesme koju je napisao Mekgovan i koja je zauzela drugo mesto na britanskim top listama, postavši kasnije jedna od najpopularnijih i najomiljenijih pesama koje se puštaju tokom božićnih praznika.

Iako se pojavila u promotivnom spotu za pesmu, njih dvoje su sekvence snimali odvojeno.

Ova numera bila je jedan od razloga što se taj album benda, pod nazivom If I Should Fall from Grace with God, prodao u više od milion primeraka širom sveta.

Magazin Fejbers objavio je jedan tom njegove poezije pod nazivom Pogezija (Poguetry) i Mekgovan je postao glavni muzičar koji zastupa prava irske zajednice u Londonu.

Kasnije je bio priznat zbog toga što je povratio sjaj muzici bunta i pabova sa pank aranžmanima, iako su u početku na njih gledali manje blagonaklono i neki iz njegove matične irske zajednice, optužujući ga da im donosi lošu reputaciju i stvara stereotip o „pijanom padiju (Ircu)“.

Zapravo, veza između Mekgovanovog životnog stila i izlazaka, i zora o kojima je pevao, počela je sve više da se gubi i do 1991. članovi godine Pougs su odlučili da izbace njihovog osnivača iz benda zbog sve nenormalnijeg ponašanja.

Vaskrsenje

Jedna od njegovih prijateljica, pevačica Šinejd O’Konor, pozvala je jednom prilikom policiju kada ga je videla kako uzima heroin.

To mu je pomoglo da se reši tog poroka.

Ali, Mekgovan je nastavio da ignoriše upozorenja lekara o konzumiranju alkohola.

Osnovao je novi bend Pape (The Popes), a 1994. je objavio album The Snake koji mu je doneo nova priznanja.

Tri godine kasnije objavljen je album Crock of Gold, na čijoj je naslovnici bila slika taličnog irskog patuljka (leperkona), koju je naslikao Mekgovan i koja simbolizuje demone koji su ga proganjali u životu.

Vratio se u bend Pougs 2001. godine, što je označilo oživljavanje grupe, koja je u godinama posle toga rasprodavala mnoge dvorane u Velikoj Britaniji, Irskoj i Americi.

Njihove rasprodate božićne svirke postale su praznična tradicija za uživanje, gde je publika opijena Ginis pivom pevala svaku reč, a sve pijaniji Mekgovan je očajnički jedva stajao naslonjen na mikrofonski stalak.

Kada je 2005. godine Njujorška bajka imala drugo izdanje, dostigla je drugo mesto na britanskim top listama, a cilj je bio da se prikupi novac za humanitarnu organizaciju Kriza tokom Božića.

Pet godina kasnije počeo je da nastupa sa drugim sastavom pod nazivom Šejnova banda (The Shane Gang), a članovi su prethodno svirali u irskom rok bendu In Tua Nua.

Televizijski dokumentarac, prikazan 2015. godine, usredsredio se na njegovu odluku da uradi nove zube, jer su mu je poslednji prirodni ispao sedam godina ranije.

Devetočasovna operacija je u tom dokumentarnom filmu Gardijana opisana je kao „uspon na stomatološki Mont Everest“.

• Svađa svih svađa: Priča o „viktorijanskom pesničenju“ braće Galager tokom snimanja čuvenog albuma
• Zašto rok zvezde ne moraju da piju
• Vudstok – od simbola hipi kulture do propalog projekta

Odlikovan i oženjen

Upala pluća u kombinaciji sa povredom kuka, koju je zadobio padom u dablinskom studiju 2015. godine i lomom karlice, primorali su Mekgovana da prinudno i dugo bude trezan u bolnici naredne godine.

Napunio je 60 godina 2018, a tada je već koristio invalidska kolica.

Za tu priliku je organizovan gala koncert, u Nacionalnoj koncertnoj dvorani u Dablinu, kojem su prisustvovali i Nik Kejv i Bobi Đilespi.

Tada mu je irski predsednik Majkl Higins uručio Nagradu za životno delo.

Pokazalo se da je ta godina bila sjajna za pevača, pošto se oženio irskom novinarkom Viktorijom Meri Klark na ceremoniji u Kopenhagenu.

Venčanje je usledilo posle 11 godina veridbe.

BBC Radio 1 objavio je 2020. da neće emitovati originalnu verzuju Njujorške bajke te godine pošto može da uvredi publiku, jer sadrži termin koji se sada smatra homofobičnom uvredom i dovodi do brojnih rasprava.

U sličnom periodu, u zadnji čas je doneta odluka da se rečenice koje pevač izgovara u dokumentarcu o njegovom životu Crock Of Gold: A Few Rounds With Shane MacGowan reditelja Džulijena Templa) za britansku publiku objave sa prevodom, jer su se mnogi žalili da teško razaznaju šta govori.

Mekgovan je bio jedan o velikana popularne muzike koji je uspevao da preživi i delovalo je da njegovi ispadi ne mogu da bace u senku njegovu kreativnost.

Jednom se hvalio da je većina od 300 pesama koliko je napisao, stvorena pod uticajem alkohola i opijata.

„Nisam ušao u bend da bih pio mleko“, čuvena je njegova rečenica.

Pošto je primljen u bolnicu tokom novembra, njegova supruga je preko društvenih mreža objavljivala novosti o njegovom zdravstvenom stanju, uz redovne fotografije Mekgovana iz bolničkog kreveta.

„Šejn je izašao iz bolnice! Bićemo zauvek zahvalni svim lekarima i svom osoblju bolnice Sveti Vinsent – najbolji su!“, objavila je 23. novembra.

Postavila je i fotografiju na kojoj je pevač izgledao slabašno, nosio je šešir i ešarpu ležeći u krevetu.

Kada je objavljeno da je preminuo, saopštila je:

„Nemam reči da objasnim koliko sam blagoslovena što sam ga upoznala, volela beskrajno i bezuslovno i što smo zajedno proveli tolike godine života, ljubavi, zadovoljstva, zabave i smeha uz toliko avantura.

„Ne umem da opišem gubitak koji osećam i žudnju da vidim još njegovih osmeha, koji su obasjavali svet“.

„Biće zauvek moja svetlost, mera mojih snova i ljubav mog života. Najlepša duša, anđeo, Sunce, Mesec, moj početak i kraj“, napisala je.

Moja svetlost i mera mojih snova (…will always be the light that I hold before me and the measure of my dreams) završni su stihovi jednog od najvećih hitova irske grupe Kišna noć u Sohou (A Rainy night in Soho).

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]