Muzika: Zašto karte za koncerte danas koštaju kao igračke konzole

Poslednji put kada je Oejzis nastupao na Vembliju, 2009. godine, karta za stajanje koštala je 52 evra.

Za njihov povratak sledećeg leta, ista karta će sada koštati 180 evra.

Mnogo više nego stare cene karata, koje bi, kada bi se uračuna inflacija, iznosile 80 evra.

I ne samo to, već je nekim obožavaocima naplaćeno stotine evra više od nominalne vrednosti, nakon što su takozvane „dinamičke cene“ digle vrednost zbog velike potražnje.

Ali Oejzis u tome nisu jedini.

Ako ste odlazili na Tiketmaster u poslednjih nekoliko godina, znate da su se cene muzičkih nastupa uživo vinule u nebesa.

Cene karata skočile su 23 odsto prošle godine, pošto su već porasle 19 odsto posle pandemije.

Odlazak na svirku može da košta isto koliko i odlazak na odmor, a cene i dalje samo rastu.

Na najekstremnijem kraju skale, Madona je naplaćivala 1.563 evra za VIP propusnice na njenoj Celebration turneji; a Bijonse je nudila fanovima priliku da sede na bini tokom njenih koncerata na Renesansnoj turneji za bagatelnih 2.870 evra.

Celokupno gledano, prosečna cena karata za najtraženijih 100 svetskih turneja prošle godine bila je 120 evra, što je skok sa 98 evra iz 2022. godine, prema Polstaru, esnafskom glasilu koje prati koncertnu industriju.

• Očekivano: Pomama za kartama povratničke turneje grupe Oejzis
• Omot ploče „Definitivno možda” grupe Oejzis „živeće večno”
• Pevačica Tejlor Svift proglašena za ličnost godine po izboru magazina Tajm
• Bijonse u kantri vodama: Konačna presuda

U Velikoj Britaniji, 51 odsto ljudi kaže da su ih visoke cene odvratile od odlazaka na koncerte najmanje jednom u poslednjih pet godina.

U kategoriji osoba starosti od 16 do 34 godine, dve trećine posetilaca koncerata kaže da su smanjili broj koncerata koje posećuju.

Ali uprkos tome, turneje sa visokim cenama karata se i dalje rasprodaju – ali samo za najveća imena.

Ebi Glover (33) iz Nju Holanda, u Linkolnširu, rekla je da cene karata „stvaraju jaz“ između onih koji mogu da ih priušte i onih koji su „istisnuti sa tržišta visokim cenama“.

„Radim naporno i zarađujem vrlo pristojnu platu. Šta još moram da uradim da bih mogla da uživam u tim stvarima kad činim sve što je u mojoj moći?“

„Muženje krave“

Britanske cene su i dalje niže u odnosu na one u Americi, ali kao što je stručnjak za koncertne karte Redž Voker rekao za BBC, „ono što se dešava tamo, desi se i ovde pet do deset godina kasnije“.

Zašto su se, dakle, cene karata vinule u stratosferu?

Ako je vaša prva pomisao „pohlepa“, e pa i ona definitivno igra određenu ulogu.

„Nije spekulacija pomisliti da neki muzičari žele da zarade koliko god mogu“, kaže Gideon Gotfrid, evropski urednik Polstara.

Jedan muzičar koji je bio agresivan u vezi sa dizanjem cena karata je Brus Springstin.

Obožavaoci su se uspaničili kad su neka mesta za njegovu američku turneju 2023. godine bila prodavana za čak 4.470 evra, zahvaljujući Tiketmasterovim dinamičkim cenama.

Govoreći za Roling stoun, Springstin je tvrdio da je većina cena ipak u „domenu dostupnog“, ali da mu je preko glave što tapkaroši zarađuju na njegovoj grbači, tako da je odlučio da poklopi njihove cene.

„Rekao sam sebi: ‘Hej, zašto taj novac ne bi išao momcima koji se penju tamo gore i znoje se tri sata svake večeri?'“, rekao je on.

Zvezda grupe Kis Džin Simons takođe je branio ovaj sistem.

„Koje god da su cene, sve je to ionako samo teoretisanje“, rekao je on za Forbs.

„Neko sedi u sobi i pokušava da shvati koliko gumica može da se razvuče pre nego što pukne. A ako ne prodajete karte, pogodite šta se dešava? Cena pada. Kapitalizam!

„Glasajte svojim novcem“, zaključio je on.

„Ne sviđaju vam se cene karata? Onda nemojte kupiti kartu.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Springstin i Simons su u dobrom društvu.

Drugi muzičari koji su prihvatili dinamičke cene su Koldplej, Hari Stajls, Olivija Rodrigo i Tejlor Svift (mada ih je ona odbacila za turneju Eras nakon burne reakcije fanova).

Posle debakla sa Oejzis, premijer ser Kir Starmer obećao je da će „zauzdati“ situaciju i „osigurati da su karte dostupne po ceni koju ljudi zaista mogu da priušte“.

Ali to možda neće biti tako jednostavno…

Osim privlačnosti velike isplate, postoji još mnogo drugih razloga zašto muzičari naplaćuju više.

Neki pokušavaju da se bore protiv uticaja striminga – većina muzičara zarađuje samo pet odsto prihoda od striminga, što je veliki pad u odnosu na godine kada su carevali vinil i CD.

Drugi se brinu za vlastitu dugovečnost, u eri u kojoj čitave karijere mogu da se mere dužinom jednog TikTok trenda.

„Niko ne zna šta se stvarno dešava u svetu i kako će se ekonomija dalje ponašati i kako će izgledati sledeća velika kriza“, kaže Gotfrid, „tako da neki muzičari pokušavaju da izmuzu kravu što više mogu, dok je to još uvek moguće.“

Ne misle svi tako.

Pank-pop zvezda Jangblad organizovao je vlastiti festival u Milton Kinsu u avgustu, odredivši cene karata na 60 evra, što je bilo daleko ispod tržišne cene.

On je bio primoran da preduzme nešto kad je primetio neprodata mesta na njegovoj američkoj turneji po arenama prošle godine.

„Petsto mesta bi ostajalo potpuno prazno zato što su se karte prodavale za 180 evra“, rekao je on za Mjuzik vik.

„Imao bih 1.000 klinaca ispred arene koji nisu mogli da priušte da uđu i rekao sam sebi: ‘Nešto tu mora da se menja.'“

Ali festival nije pošao sasvim po planu.

Pojačano obezbeđenje posle ubadanja nožem u Milton Kinsu prethodnog vikenda dovelo je do kašnjenja od tri sata za obožavaoce koji su čekali u redu da uđu na događaj.

Budući da su temperature skočile iznad 30 stepeni Celzijusovih, neki su gubili svest u redovima.

Drugi su odustali i otišli kući.

• Tejlor Svift promenila spot posle reakcija da je protiv punačkih ljudi
• Kako nastaju pesme Tejlor Svift
• Od drevnog Egipta do Tejlor Svift: Istorijski koreni ljubiteljki mačaka

Skuplje karte mogle bi da plate dodatno obezbeđenje i smanje taj pritisak – ilustrujući delikatnu ravnotežu koja mora da se postigne kad se određuju cene.

Ipak, Jangblad nije jedini koji pokušava da izdejstvuje fer ponudu za posetioce koncerata.

Pol Hiton je ograničio cene karata za predstojeću turneju na 40 evra.

Pop zvezda Kejti Bejser odredila je cenu karata za koncerte 2023. godine na samo 13 evra – iliti „dva obroka“, kako je sama rekla – da bi pomogla obožavaocima koji oskudevaju u novcu.

Ali ovim muzičarima nije potrebna velika produkcija puna pirotehnike i džinovskih video bimova.

Za muzičare kojima to jeste potrebno, troškovi turneje su značajno skočili nakon pandemije.

Evo samo nekoliko primera:

• Prevoz – Bilo da se vozite mini-busom ili privatnim avionom, ovih dana je putovanje skuplje. Cene goriva su skočile za 20 odsto od 2019. godine, a nestašica šofera posle Bregzita znači da iskusna ekipa može da naplaćuje usluge po najvišim cenama.
• Troškovi prevoza tereta – Na turneji se ne prevoze samo ljudi – za velike stadionske i koncerte po arenama, mora da se preveze i bina. Prema pop zvezdi Lorde, troškovi vozikanja njene bine po svetu povećali su se za do 300 odsto posle kovida. A logistička kompanija Frejtvejvs kaže da troškovi osiguranja jednog kamiona mogu da iznose i do pet miliona evra. Konteksta radi, turneja Eras Tejlor Svift zahtevala je i do 50 kamiona.
• Ketering Svi smo videli da su skočile cene hrane, a muzičari na turneji tu nisu izuzetak. Kad imate stotinu usta koja morate da nahranite, troškovi se samo gomilaju.
• Scenska oprema Od ozvučenja do osvetljenja, troškovi iznajmljivanja opreme za turneju skočili su za 15-20 odsto. A sa sve više turneja koje polaze na put, oprema je prezadužena – što može dodatno da joj digne cenu.
• Smeštaj Hoteli i smeštaj prave ogromne troškove. Renesansna turneja Bijenose, na primer, u svakom trenutku je imala više od 300 ljudi na putu. Uz hotelske cene koje su se udvostručile u poslednjih pet godina, to dodatno opterećuje finansije jedne turneje.

„Videli smo projekte u kojima su opšti troškovi skočili za 35 do 40 odsto“, kaže Stjuart Galbrajt, izvršni direktor promotera Kilimandžaro Lajv, „a jedini oblik prihoda koji pristiže da pokrije sve to je novac od karata.“

Čak i kad se dignu cene, profitne marže su minimalne, tvrdi Stiven Tanšejt, izvršni direktor FKP Skorpija, koji organizuje više od 20 evropskih festivala, kao i turneje Eda Širana, Stonsa i Fu Fajtersa.

„Troškovi povezani sa našom produkcijom su se udvostručili ili utrostručili, a mi ne možemo i ne želimo to da nadoknađujemo tako što ćemo utrostručiti cene karata“, rekao je on za Polstar prošle godine.

To znači da udeo muzičara sa blagajni – otprilike 56 odsto novca koji plaćate – sve više odlazi na troškove produkcije, a ne na zaradu.

Pritisak je prilično velik na organizatorima britanskih festivala, koje je takođe pogodila zabrana „crvenog dizela“, goriva obojenog crvenom farbom, koje su prethodno koristili za pokretanje agregata i teških vozila neophodnih za podizanje festivalskih lokacija.

Ovaj potez je deo britanske obaveze da smanji emisije gasova efekta staklene bašte i značio je da neki organizatori najednom moraju da plaćaju veću carinsku stopu na gorivo od aprila 2022. godine – veliko povećanje od 46 penija po litru.

Od tada, prosečna cena britanske festivalske karte skočila je za 22 odsto.

Zajedno sa rastom drugih troškova, ovog leta je više od 50 festivala uzelo pauzu ili potpuno prekinulo s radom.

Takse na trezvenost

Pod pritiskom su se našli čak i mali koncertni prostori.

Njihove cene su možda u proseku od 8 do 12 evra, ali imaju problema da rasprodaju koncerte – delom zato što su se obožavaoci već istrošili na stadionske karte koje koštaju isto kao i jedna igračka konzola.

Toni Ko-Bruker iz Mjuzik venjuz trusta kaže da je to zbog „kulture u kojoj ljudi misle da mali koncerti treba da budu besplatni“.

U prošlosti, to nije bilo bitno zato što su vlasnici zarađivali sasvim dovoljno od prodaje pića.

Ali Generacija Z sve više okreće leđa alkoholu.

Prema jednoj studiji, 26 odsto ljudi starosti od 16 do 25 godina su trezvenjaci, a to pravi još jednu veliku rupu u finansijama koncertnih prostora.

Zajedno sa drugim pritiscima kao što su viša renta i računi za struju, 2023. godine je zatvorilo ili prestalo da drži žive svirke 125 koncertnih prostora.

U onima koji su preostali, troškovi su toliko visoki da „većina vlasnika prostora čak ni ne isplaćuju sami sebe“, što je zaista zabrinjavajuće, kaže Ko-Bruker.

Mjuzik Venju trust želi da veće koncertne hale doniraju jednu funtu od svake prodate karte maloj sceni i sledećoj generaciji muzičara.

To ne bi nužno dodatno podiglo cene – trust kaže da bi naknada od jedne funte bila uračunata u već postojeće troškove – ali evo fascinantne činjenice: ako je muzičar pravi, obožavaoci bi to platili u svakom slučaju.

Lajv Nejšn je najveći promoter koncerata na svetu i prodao je rekordnih 118 miliona karata u prvih šest meseci 2024. godine.

Prema najnovijem izveštaju o zaradi, prodaja koncerata po arenama, amfiteatrima, pozorištima i klubovima doživela je dvocifreni skok.

„Želja ljudi da izlaze nije osujećena kao što smo očekivali prema trenutnom stanju ekonomije“, kaže Gotfrid.

„Prodaja VIP karata definitivno je skočila. Svaki promoter sa kojim sam pričao na pojedinačnim evropskim tržištima doživeo je skok na skoro svakom primeru. A nije nemoguće čuti ni da VIP paket košta 1.200 evra.“

„Preterane cene“

Međutim, ne važe ista pravila za sve.

Najvećim imenima još i može da prođe da naplate stotine evra po koncertu, ali „slabije turneje se nalaze pod mnogo većim pritiskom“, kaže Galbrajt.

Drugim rečima, uz tekući pritisak na njihove raspoložive prihode, obožavaoci se odriču iskustava koja ne deluju jedinstveno ili ključno.

„Nadmećemo se na tržištu koje nije samo od koncerta do koncerta“, kaže Galbrajt.

„Tu je sad i pitanje da li smo dovoljno vredni da se takmičimo sa odlaskom u restoran? Da li smo dovoljno vredni da se takmičimo sa mini godišnjim odmorom? I zato svaka turneja mora da bude što isplativija.“

Ima nekih znakova da smo dostigli vrhunac.

Dženifer Lopez i Blek Kiz morali su da otkažu skorašnje američke turneje po arenama, nakon što fanovi nisu bili spremni da plate prosečne cene karata od oko 130 evra.

A najskuplje karte za britansku turneju Bili Ajliš 2025. godine (475 evra, od čega 180 evra ide lokalnim dobrotvornim ustanovama) još su dostupne, mesecima nakon što su puštene u prodaju.

Teško je reći da li će se to promeniti.

Ali Lea Raferti (27) iz Šefilda primer je fana koji će platiti koliko god treba.

Ona živi sa roditeljima, što joj je omogućuje da troši raspoloživi prihod na koncerte – i oseća se „izuzetno srećnom“ što je u mogućnosti to da radi.

Vatrena obožavateljka Tejlor Svift, ona je gledala turneju Eras šest puta: jednom u Edinburgu, dvaput u Liverpulu i tri puta u Londonu, po ceni od 1.400 evra.

„Dok god ne bankrotiram, rado ću platiti koliko god da košta.“

Promoteri upravo na to i računaju, kaže Gotfrid.

„Jedan od razloga zašto nismo doživeli drastičan pad prodaje, uprkos tome što ljudi imaju ekonomskih problema, jeste taj što im njihovi omiljeni muzičari toliko znače u životu da donose iracionalne odluke.

„Svako tržište će biti izvitopereno takvim ljudima. To je možda prelepa odluka za njih, ali je i iracionalna, zato što će ih njihove emocije i njihovo obožavanje naterati da plaćaju preterane cene.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]