Muzika: Zavirite u alternativni univerzum Kejt Buš

„Zbog čega ljudi žele da saznaju nešto o meni kad albume objavljujem sporadično?“, upitala je Kejt Buš novinara 1989.

Jedan od razloga zbog kog ona fascinira nemali broj umetnika jeste taj što odaje utisak osobe kojoj je duboko stalo do umetnosti koju stvara, dok, s druge strane, ne mari za pažnju koju izaziva.

U javnosti se pojavljuje samo kada treba da predstavi sopstveno delo.

Budući da je poslednji album 50 Words for Snow objavila 2011. i da je poslednji put nastupala 2014. (prvi put posle 35 godina), kada je održala seriju koncerata u okviru koje su rasprodate tri večeri – to se ne dešava prečesto.

„Mislim da moj život nije toliko interesantan“, rekla je 2016.

„Držim do moje privatnosti i smatram da moje delo treba da govori za sebe.“

• „Svet je poludeo“: Muzička veteranka Kejt Buš o povratku na vrh lista
• Kako je „Bolje pozovite Sola“ postala bolja serija od „Čiste hemije“
• Zbog čega je Grejs Džons najoriginalnija kraljica pop muzike

Međutim, za Kejt Buš se ne može reći da je osobenjakinja jer živi običnim, normalnim životom, zajedno sa mužem Denijem Makintošem i uvek je raspoložena za razgovor kad ima nešto da kaže.

Nedavno je ova 63-godišnjakinja saopštila da njen singl iz 1985. Running Up That Hill (A Deal with God) beleži neočekivani viralni uspeh, nakon što se pesma mogla čuti u ključnim scenama poslednje sezone serije Čudnije stvari (Stranger Things).

Ušla je među 10 najbolje plasiranih na američkoj i britanskoj top listi.

Posle toga, jedno vreme je bila najstrimovanija pesma na svetu, nadmašivši rivale poput pesama Herija Stajlsa i Bed Banija, i pokorila je vrh britanske top liste.

Imitacije nebrojenih tinejdžerki i tinejdžera su „iskidale“ na Tik Toku.

„Veoma sam uzbuđena zbog svega!“, napisala je Buš na svom sajtu hvaleći seriju.

Buš je pesmu napisala u leto 1983. u njenoj kući u oblasti selu Kent.

Glavna tema je krajnje saosećanje: junakinja mašta o tome kako se dogovorila sa Bogom o tome da ona i njen ljubavnik zamene mesta kako bi najzad u potpunosti razumeli jedno drugo.

Nimalo iznenađujuće, pesma je postala himna LGBTQ+ zajednice (takođe, mogla se čuti u seriji Poza).

U skladu s tim, upravo je pevačicin dečko i saradnik Del Palmer programirao napeti ritam na elektronskim bubnjevima koji nagoveštava pesmu, ali i ceo album Hounds of Love.

Izdavač EMI je odbio originalni naslov A Deal with God, strahujući da bi mogao da uvredi pobožne slušaoce i radijske didžejeve, a iznuđeno rešenje, kako piše Grem Tomson u biografiji Under the Ivy, bila je „savršena analogija“ za čitav album: „Život je težak, ali stići ćemo već negde“.

Pojedine zagrižene obožavaoce pevačice nervira skorija lavina novopridošlih fanova, ali makar u Britaniji nema smisla na taj način braniti pesmu koja je bila veliki hit 1985. i koja je potom remiksovana za potrebe zatvaranja Olimpijskih igara 2012.

Dakle, ne radi se o zakopanom blagu, iako je ona doprinela očuvanju aure kultne umetnice.

„Bila sam iznenađena činjenicom da su mnoge moje pesme, koje nemaju izraziti mejnstrim karakter, bile jednako uspešne“, rekla mi je 2011.

Nimalo nije lako odrediti odakle dolazi Kejt Buš.

Naravno, ako pitanje ne shvatimo bukvalno – ćerka doktora i medicinske sestre, odrastala je bezbrižno u okruženju srednje klase koje je bilo donekle boemsko, na periferiji Kenta.

Njena demo kaseta sa više od 50 pesama kružila je među porodičnim prijateljima i članovima šire rodbine, dok na kraju nije došla do Dejvida Gilmura iz Pink Flojd, zahvaljujući kome je, kao šesnaestogodišnjakinja, potpisala ugovor sa kućom EMI.

Opšte je poznato i da je četvrti singl The Man with the Child in His Eyes napisala sa 13 godina.

Kaže da je to radila iz zabave.

Njeni prijatelji su posle škole išli na časove baleta ili gimnastike; ona je pisala pesme.

Ali odakle dolaze njene pesme? E, to je već teško dokučivo.

S pesmom Wuthering Heights pokorila je top-listu 1978, u trenutku proboja panka i diska.

Devetnaestogodišnja debitantkinja, koja se našla ispred sastava Aba, Blondi i Bi Džiz zahvaljujući pesmi koja predstavlja posvetu romanu iz 1847, sigurno je smatrala da je to bio veliki uspeh.

Kada neku umetnicu poredimo sa Džoni Mičel i Aretom Frenklin, takođe prizivamo širu tradiciju folk-rok autora-pevača ili soul muzike, ali kada izlistamo uticaje Kejt Buš, mislimo na nešto nesvakidašnje.

To što je kao mlada volela Dejvida Bouvija i Eltona Džona ne pomaže mnogo ako želimo da objasnimo na koji način će se poigravati rečima, slikama, melodijama i glasom.

U tom smislu, važnija je njena ljubav prema filmovima Pauela i Presburgera, romanima Džona Vindema, usmenim predanjima i pričama o duhovima.

Njeno delo spaja izrazito britanski misticizam i jednako engleski smisao za apsurdni humor.

• Margita Magi Stefanović, „neponovljiva princeza“ jugoslovenske rok scene
• Ejmi Vajnhaus, dragulj koji je prerano nestao
• Dona Samer: Istinska rok heroina

Ulazak u svet mašte

Kejt Buš je kao dvadesetogodišnjakinja donela neuobičajeno riskantnu odluku da ne nastupa uživo, što joj je omogućilo da se usredsredi na snimanje albuma – preuzela je ulogu koproducentkinje albuma Never for Ever iz 1980. i počela da eksperimentiše sa modernom audo tehnologijom.

Zapanjujuć i uvrnut, album koji je usledio – The Dreaming – predstavljao je radikalni novi početak koji joj omogućava da krene u bilo kom smeru.

„Svakodnevno bih išao s njom u studio i uvek sam se osećao kao da iznova ulazim u svet mašte“, priseća se tehničar Nik Lonej.

Na sličan način je postupila i kad je reč o snimanju spotova.

Autonomija za koju se izborila i danas inspiriše mnoge umetnice u industriji gde žene najčešće ravnomerno dele autorstvo sa saradnicima.

„Izuzetan album“, kaže Sent Vinsent o The Dreaming.

„Prevazišla je sebe.“

Posle The Dreaming, koji je šokirao mnoge, najmanje se očekivalo da će Buš snimiti veliki hit.

Zahvaljujući singlovima poput Running Up That Hill i Cloudbusting, album Hounds of Love je postao četvrti najprodavaniji album u Britaniji 1985, našavši se odmah iza Dire Straits i Fila Kolinsa.

Ploča je inspirisana motivom zamene tela, hororima snimljenim sredinom prošlog veka i delima ekscentričnog psihijatra Vilhelma Rajha, a druga strana predstavlja svitu o ženi izgubljenoj na moru, pri čemu se preference pevačice kad je reč o zvuku podudaraju sa velikom popularnošću sintisajzera „Fairlight“ i ritam mašine „LinnDrum“ na vrhuncu osamdesetih godina 20. veka.

Zvuk ploče je istovremeno intiman i poseduje epski zamah.

Nimalo ne iznenađuje što je snimila dva dueta sa Piterom Gejbrijelom.

Bendovi i autori koji su snimali tokom osamdesetih često su prelazili iz art popa u pop (npr. The Human League i Talk Talk), ali je Buš potpuno ukinula razliku među tim žanrovima.

Njena vizija se nekada poklapala sa onim što je publika htela, a kada to nije bio slučaj, jednostavno nije marila.

Pesma Experiment IV koju je snimila za kolekciju sastavljenu od pobedničkog niza singlova pod nazivom The Whole Story predstavlja bizarnu priču o tajnom vojnom projektu za razvijanje soničnog superoružja, a spot je označen kao isuviše krvav da bi bio emitovan u emisiji Top of d pops (Top of the Pops).

Bez obzira na to, nedugo potom je s oduševljenjem napisala pesmu za romantičnu komediju She’s Having a Baby Džona Hjuza.

Popularnost izuzetno potresne pesme This Woman’s Work prevazišla je uspeh filma, pa je kasnije snažno odjeknula u serijama poput Sluškinjina priča i Extras.

Reč je o osobi koja je izmislila 50 izvanrednih sinonima za sneg (blistavisjaj, planinski jecaj) i zamolila glumca Stivena Fraja da ih ispriča, ili kojoj su se u istoj pesmi, kao gostojući vokali, pojavili Prins i Leni Henri.

U njenoj muzici jednostavno ne postoji razdvajanje između šoubiznisa i avangarde.

Njena muzika nije bila popularna jedino tokom devedesetih godina prošlog veka – povukla se iz porodičnih razloga posle neuspeha albuma The Red Shoes iz 1993.

Album je nazvan po filmu o ženi koju je posvećenost umetnosti odvela u smrt.

Povratnički album Aerial iz 2005. je razrešio tu napetost – u pesmama se prepliću kreativnost, porodični život i priroda čineći celinu.

Njena muzika, kaže, „dopire iz mesta gde je tiho“.

Međutim, njen uticaj nikada nije jenjavao.

U učenice i učenike se ubrajaju: Tori Ejmos, Fiona Epl, Lejdi Gaga, Bat for Lashes, Goldfrapp, Florens Velč, Džoana Njusom, Triki i Autkast.

Pojedini umetnici uspevaju da stvore nešto novo u muzici; Buš pripada toj malobrojnoj grupi – reč je o umetnicima čija imaginacija otkriva postojanje novog horizonta.

Za nju, svaka stvar može podstaći pesmu (kao inspiracija za Aerial su, na primer, posložili veš, pesma ptica i broj Pi) i svaka perspektiva je legitimna: dete, fetus, čovek iz nižih staleža u istočnom Londonu koji pljačka banke, istraživač Himalaja, čovek koji gleda kako mu se žena porađa, duh.

Ona je avanturistkinja i alhemičarka; perfekcionista i sanjarka.

Za jednu genijalku, Buš je neobično prijatna, ne prati je glas da je hirovita ili da ima tešku narav.

Najbliže što je prišla kontroverzi bilo je 2016, kada je podržala Terezu Mej kao ženu na premijerskoj poziciji.

Od Džoni Mičel i Arete do Adel i Meri Džej Blajdž, velike pevačice najčešće povezujemo sa izražavanjem emotivnog bola – glavni motiv je slomljeno srce – ali Buš ima redak talenat da sa slušaocem podeli uživanje, saosećanje i čuđenje.

U intervjuima šarmantno, a zapravo vešto se izmičući, stavlja do znanja da ne može ili nije u stanju da rečima izrati kako smišlja muziku koja je nabijena intenzitetom.

Često poriče da uopšte postoji misterija koju treba razotkriti, što pojačava osećanje da je reč o fascinantnoj autorki.

Rekla mi je da voli kada slušaoci pogrešno čuju ili pročitaju reči njenih pesama, sve dok iz njenih pesama izvlače nešto pozitivno.

„U suštini je nevažno da li ste shvatili šta je autor osetio. Važno je koji osećaj u vama izaziva.“

U Running Up That Hill se postavlja pitanje „Želiš li da znaš kakav je osećaj?“ – i desetine miliona ljudi je odogovorilo potvrdno.

Nedavno sam videla da na muzičkom servisu Spotifaj pesma ima 188 miliona strimova od nastanka platforme; već krajem juna ih je bilo 213 miliona.

Buš je ponovo pop senzacija, iako nije ni prstom mrdnula.

Ali kada pesma toliko toga ima da kaže, šta bismo uopšte i tražili od nje?

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]