Kao tinejdžerski zaluđenik za muziku, sedeo sam u mojoj sobi svake nedelje uveče, slušao Bruna Bruksa kako odbrojava Top 40 i zapisivao rezultate u debeli registrator.
Negde na tavanu mojih roditelja, te požutele stranice A4 formata čuvaju trijumfe superzvezda kao što su Madona i Majkl Džekson, kao i zaboravljene hitove od Arnee And The Terminators ili Twenty4Seven ft. Captain Hollywood („I Can’t Stand It“, broj sedam od 6. oktobra 1990. godine).
U to vreme, top liste su ulazile u srednje doba.
Bila je velika stvar kad je u Top Of The Pops grupa T’Pau postigla 600. broj jedan u Veliki Britaniji sa „China In Your Hand“.
A razrađeni sistem rangiranja na top listi („moj omiljeni bend je zvanično bolji od tvog“) doveo je do životne opsesije.
- Kako nastaju pesme Tejlor Svift
- Novi album Bijonse slavi zapostavljene legende haus muzike
- Dina Jašari: Dom je tamo gde poželi, a bina cela bivša Jugoslavija
Ove nedelje top lista slavi 70. rođendan, a trenutno se na vrhu nalazi „Anti-Hero“ Tejlor Svift (broj 1.404, za vas ljubitelje statistike).
Njen značaj je umanjen u eri striminga – ali svako malo, neko dostignuće stigne do svesti javnosti, bilo da je LadBaby postigao rekordno četvrto prvo mesto za Božić; ili je Kejt Buš ostvarila neverovatan povratak sa „Running Up That Hill“.
Sedam decenija istorije top liste, međutim, nije prošlo bez incidenata.
Evo sedam kontroverzi koje su tokom godina dospele u vesti.
1) Nestalo prvo mesto Bitlsa
Top lista singlova krenula je 1952. godine, kad je Persi Dikins, jedan od osnivača nedeljnika Nju mjuzikal ekspres (NME), odlučio da sastavi rang listu najprodavanijih singlova u Velikoj Britaniji tako što je zvao telefonom 20 prodavnica ploča širom zemlje i pitao ih šta su prodale.
Prvih Top 12 svih vremena objavio je NME 14. novembra, a na prvom mestu se nalazila sentimentalna balada Ala Martina „Here In My Heart“.
Uskoro su poželela da se pridruže i rivalska izdanja.
Rekord miror je 1955. pokrenuo vlastiti top 10, zasnovan na izveštajima koji su se slali poštom iz prodavnica ploča.
Drugi časopis, Melodi mejker, pokrenuo je 1956. vlastitu listu, a bio je prvi koji je uvrstio i prodaju iz Severne Irske.
Potom je 1960. strukovni list muzičke industrije Rekord ritejler (koji se danas zove Mjuzik vik) pokrenuo ono što se danas priznaje kao „zvanična“ lista, na osnovu izveštaja panela iz 30 prodavnica.
Ali gotovo jednu čitavu deceniju te liste bile su dostupne samo muzičkim insajderima, što je dovelo do jedne od najvećih anomalija na top listama svih vremena.
Bitlsi su 1962. godine snimali svoj legendarni prvi singl „Please, Please Me“ u studiju Ebi roud.
Kad su završili osamnaestu, poslednji verziju, producent Džordž Martin je izjavio: „Gospodo, upravo ste snimili svoju prvu ploču koja će završiti na prvom mestu.“
I bio je u pravu – ali samo ako ste čitali NME, Melodi mejker ili Rekord miror.
Na „zvaničnoj“ top listi, pesmi „Please, Please Me“ prvo mesto je uskratio jodlujući šansonjer Frenk Ifild sa pesmom „Wayward Wind“.
Budući da se top lista Rekord ritejlera danas priznaje kao kanon, istorijski niz Bitlsa od 17 prvih mesta zvanično počinje tek sa „From Me To You“.
2) „Ding-Dong! The Witch is Dead“ – Megi Tačer zadaje glavobolju Radiju 1
Posle smrti Margaret Tačer 2013. godine, pesma „Ding! Dong! The Witch is Dead“ sa saundtreka za Čarobnjaka iz Oza, preuzeta je sa interenta dovoljno puta da dospe na drugo mesto top liste.
To je izazvalo ogromnu kontroverzu, čak i na samom BBC-ju.
Umesto da pusti pesmu u celosti tokom emisije Zvanična top lista, Radio 1 je pustio reportažu Njuzbita koja objašnjava značenje ove pesme.
„Ne verujem da je to ljigavi kompromis, ali svakako jeste kompromis“, izjavio je tadašnji kontrolor Radija 1 Ben Kuper za BBC 5 kad je od njega zatraženo da objasni tu odluku.
„Imate ploču koja nije politička ploča. To je zapravo lični napad na nekoga. Imate ožalošćenu porodicu i ona tek treba da sahrane pokojnika… a ja sve to moram da uzmem u obzir.“
„Ali i te kako sam svestan da, s druge strane, ako zabranim ploču, onda se postavlja pitanje slobode govore i cenzure.“
„I zato, jeste, napravio sam taj kompromis, ali verujem da je to najlogičniji kompromis koji mi je bio na raspolaganju.“
3) Prokletstvo hita „The Joker“
Iako je prva lista singlova svih vremena trebalo da bude Top 12, zapravo je sadržala 15 pesama, zahvaljujući nerešenom rezultatu na 7, 8. i 11. mestu.
Ali dupla mesta su inače prilično retka – a u sedamdesetogodišnjoj istoriji dovela su do samo jedne velike kontroverze.
Godine 1990, dve pesme na vrhu liste imale su potpuno isti broj prodatih primeraka.
Jedna je bila rok hit Stiva Milera „The Joker“ iz 1972, koji je doživeo novu mladost zbog reklame za Levis.
Druga je bila „Groove Is In The Heart“ od Deee-Lite, razigrani svadbeni disko klasik.
Na veliko negodovanje mnogih, na kraju je starija pesma dobila prvu poziciju – i Džon Pajnder, menadžer za top liste u kompaniji za istraživanje javnog mnjenja Galup morao je da objasni zašto.
„Britanska fonografska industrija je 1973. uvela pravilo da ne postoje izjednačena mesta na top listama“, kazao je on.
„Pravilnik je preporučio da prednost dobije singl čija je prodaja najviše skočila u prethodnih nedelju dana.“
Prema Pajnderu, prodaja singla „The Joker“ skočila je za 57 odsto, dok je povećanje za Deee-Lite bilo od svega 37 odsto.
Ali izdavačka kuća koja je držala Deee-Lite i dalje nije bila zadovoljna – protestujući da bi njihova najnovija numera imala više koristi od publiciteta da je dospela na prvo mesto.
Njihov protest izgubio je na težini, međutim, kad se ispostavilo da je „The Joker“ zapravo ipak prodao osam primeraka više nego „Groove Is In The Heart“ – 44,118 naprema 44,110 (ovu razliku isprva je prikrila greška u zaokruživanju cifara).
Pravila su 1991. promenjena tako da se ponovo dozvole dupla mesta – kao kad je „Out Of Space“ od The Prodigy podelio 19. mesto sa „Some Day I’m Coming Back“ Lise Stensfild u januaru 1993. godine – ali ona su i dalje veoma retka.
- Zavirite u alternativni univerzum Kejt Buš
- „Exodus“ Boba Marlija: Album koji je definisao 20. vek
- Ejmi Vajnhaus, dragulj koji je prerano nestao
4) Štelovanje liste
Kao što možete da zamislite, dospevanje pesama na top listu veoma je važno za diskografske kuće; a ponekad se javnosti prosto ne može verovati da ima dobar ukus.
I zato, u raznim trenucima tokom godina, ljudi su ulagali u alternativne metode dospevanja u Top 40.
Dnevni list Miror je 1978. došao do dokaza da je mreža domaćica bila plaćana da odlazi u prodavnice ploča i kupuje više primeraka pesama kao što su „Sweet Sweet Smile“ od The Carpenters ili „Right Time Of The Night“ Dženifer Vorns.
„Veoma je važno da izgledate kao obična mušterija koja zaista kupuje ploču“, rečeno je kupcima ploča.
„Molimo vas, na navodite kataloški broj ploče kad je tražite.“
Lukavo, ideja je bila da se pomogne pesmama da dospeju na donju polovinu liste, nakon čega će, kao što je izvestio Miror, „prirodna, prava prodaja preuzeti svoje kad pesma bude puštana na radiju i televiziji, što se automatski dešava jednom kad pesma dospe u top 50.“
Otkriće dnevnog lista okončalo je ovu šemu – ali, dve godine kasnije, diskografske kuće se pokušale ponovo.
Dva različita dokumentarca, jedan u produkciji Njuznajta na BBC 2, a drugi u produkciji ITV-jevog World In Action, tvrdila su da prodavnice ploča dobijaju besplatne poklone u zamenu za falsifikovanje izveštaja o prodaji za izvođače kao što su Fleetwood Mac, Geri Njuman, Queen i The Pretenders.
Jedan vlasnik je rekao za World In Action da su dobijali artikle, uključujući majice i alkohol, u vrednosti od 237 funti za nedelju dana (911 funti u današnjem novcu).
Ponekad bi diskografske kuće čak slale besplatne primerke pesama koje su želele da dospeju na liste.
Tvrdi se da je to dovelo do toga da bend Shy završi u Top 75 najprodavanijih singlova, uprkos tome što je maloprodaja naručila samo 82 primerka pesme.
Dokumentarci su doveli do šestonedeljne istrage britanske muzičke industrije koja je otkrila da „postoji veoma tanka linija koja razdvaja ono što se naziva agresivnim marketingom i onoga što se naziva stvaranjem pompe“.
Rečeno je da su, iako ova pojava nije široko rasprostranjena, neke prodavnice dobile „veliku količinu promotivnih ploča“ i „drugog nepovezanog materijala“ u pokušaju da se vlasnici ubede da šteluju svoje knjige.
Predloženo je da osoblje diskografskih kuća više ne dobija bonuse na osnovu postignutih pozicija na top listama.
5) Istorijski pad
https://www.youtube.com/watch?v=LLmLgJO0utw
Piraterija je teško pogodila muzičku industriju 2000-tih, kada su internet stranice kao što su Napster i Kaza učinile milione pesama besplatnim, doduše ilegalno.
Za samo jednu deceniju, globalni prihodi od muzike strmoglavili su se sa 23,4 milijarde dolara 2001. na 15,6 milijardi 2010.
Tržište singlova bilo je posebno pogođeno ovim, dostigavši najnižu tačku u martu 2006, kad je američki bend Orson uspeo da dospe na top liste sa samo 17.694 prodatih primeraka njihovog pop rok radio hita „No Tomorrow“.
Analitičari su spekulisali da je to najavilo smrt singla kao potrošačkog formata.
Orson nikad više nije dospeo u top 10 i raspao se 2007.
Ali su članovi grupe Džordž Astasio i Džejson Pebvort posle toga imali velike hitove kao pisci pesama za DJ Fresh („Hot Right Now“), Igi Azaleu („Fancy“) i Bebe Redžu („No Broken Hearts“).
Elton Džon drži rekord najprodavanijeg britanskog singla na prvom mestu.
Njegova posveta princezi Dajani „Candle In The Wind“ iz 1997. prodala se u 1,5 miliona primeraka u prvoj nedelji od objavljivanja i nakon toga utrostručila tu cifru.
6) Ed Širan je razvalio listu (i našao rupu u njoj)
Uspon striminga zauvek je izmenio top liste.
Top 40 više nije odražavao pesme koje ljudi kupuju. Umesto toga, govorio vam je šta ljudi slušaju.
Na mnogo načina, to je zapravo bio blagoslov.
Svakako je zaustavio suvereno vladavinu Iks faktora na prvim mestima top lista, zato što su ljudi kupovali singlove pobednika takmičenja samo kao suvenir, retko slušajući muzičke grozote koje su oni sadržali (postoji razlog zašto su Little Mix izbrisali „Cannonball“ iz svoje zvanične diskografije).
Ali popularnost striminga takođe je razvalila liste na nove, neočekivane načine.
Jedne nedelje u martu 2017, Ed Širan je imao 16 singlova u Top 20, uključujući devet u Top 10.
Razlog? Upravo je izdao novi album i strimovali su ga milioni obožavalaca.
Kompanija za zvanične top liste reagovala je tako što je izmenila pravila.
Od juna 2017, muzičarima su dozvoljene istovremeno samo tri pesme u Top 100.
Ove promene žele da „osiguraju da top lista nastavlja da bude realni pokazatelj novih hitova i talenata, što predstavlja žilu kucavicu britanske muzičke industrije.“
„Ovo nije top lista za numere sa albuma; mi želimo da ostanemo Zvanična top lista singlova, za singlove“, izjavio je izvršni direktor Martin Talbot za NME.
„Teže je neko ikad za novu muziku i mlade muzičke nade da se probiju, a ovo je ono što mi možemo da uradimo da im pomognemo“, dodao je on.
Međutim, stari lukavi Ed Širen pronašao je rupu u sistemu.
U avgustu ove godine, slavna zvezda imala je sedam pesama u Top 100 – tri kao solo izvođač i četiri kao gostujući vokal u pesmama Kamile Kabelo, Burna Boja, Fajerboj DML-a i Rasa.
Ovog čoveka prosto ne možete zaustaviti, zar ne?
7) Sumnjivi broj jedan Eli Gulding
https://www.youtube.com/watch?v=_8IoUoH3-EE
Drugi način na koji striming utiče na listu singlova je lavina božićnih pesama koje se pojavljuju svakog decembra, kada svako u nedogled pušta „Now That’s What I Call Christmas“.
Prošle godine su 29 singlova u Top 40 u božićnoj nedelji bili praznični favoriti kao što su „Last Christmas“, „Santa Baby“ i „Let It Snow“.
Ali 2020. desila se neobična anomalija: obrada Eli Gulding pesme „River“ od Džoni Mičel popela se na sam vrh top liste, pobedivši sve ostale večite favorite.
Na prvi pogled, taj podvig je delovao nemoguće.
Pesma je bila ekskluzivna na Amazonu – što znači da je jedini način da se strimuje ili preuzme bio na njihovoj aplikaciji Mjuzik ili da se pusti na Elinom Jutjub kanalu.
„River“ nije bila dostupna na Spotifaju ili Epl mjuziku, i niste mogli da je kupite u prodavnicama.
Uprkos tome, dostigla je 78.000 kupovina.
Ali, kao što su mnogi ljudi istakli, imala je jednu nefer prednost.
Amazon je postavio „River“ na istaknuto mesto u vlastitim božićnim tematskim plejlistama.
I tako svaki put kad bi neko rekao:
„Aleksa, pusti mi neku božićnu pesmu“ dok sprema božićnu večeru, neizbežno bi čuo Elinu pesmu.
I svako od tih puštanja računalo se za top listu.
Štaviše, top liste su nameštene u korist novih pesama – što znači da je „River“ zaradila jednu „kupovinu“ kad je strimovana 100 puta na Amazonovom pretplatničkom servisu; dok je pesmi „All I Want For Christmas Is You“ Maraje Keri potrebno 200 strimovanja pre nego što počne da se računa kao „kupovina“.
I, dakle, iako Elina numera nije bila nameštaljka, u svakom slučaju je delovala sumnjivo – i rasprava oko toga da li aktivna strimovanja (gde slušalac bira pesmu i pritisne plej) i pasivna strimovanja (gde se pesme puštaju automatski) treba da se broje različito u toku je i dan-danas.
Još statistike sa top lista
- Najviše brojeva jedan: Elvis Prisli, sa 21
- Prvi broj jedan na stranom jeziku: Serž Gejnsbur i Džejn Birkin, „Je T’aime… Moi Non Plus“ (1969)
- Najduži naslov pesme: Rod Stjujart i The Faces: „You Can Make Me Dance Sing Or Anything (Even Take The Dog For A Walk, Mend A Fuse, Fold Away The Ironing Board, Or Any Other Domestic Shortcomings)“
- Najkraće trajanje pesme: Jonny Trunk and Wisbey’s: „The Ladies Bras“, sa 36 sekundi
- Najduže trajanje pesme: The Orb: „Blue Room“, sa 39 minuta i 57 sekundi
- Anomalija zvana Aba: Abba-in „SOS“ je jedini palindromski hit od palindromskog izvođača
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
