Napad u Moskvi: BBC je posetio ruralno tadžikistansko selo, dom jednog od optuženih

Četvorica muškaraca iz Tadžikistana pojavila su se na ruskom sudu u nedelju optužena za smrtonosni napad u moskovskoj koncertnoj dvorani u kom je stradalo najmanje 140 ljudi.

Na snimku iz sudnice, sva četvorica optuženih Fariduni Šamsidin, Dalerdžon Mirzojev, Saidakrami Murodali Račabalizoda i Muhamedsobir Fajzov imaju vidne povrede, a neki od njih su u sudnicu su uvedeni presamićeni.

Snimci brutalnih sesija saslušanja navodno su procureli iz ruskih bezbednosnih službi, a prema izveštajima najmanje jedan od njih je izložen elektrošokovima.

Jedan od optuženih, 25-godišnji Šamsidin, čije lice deluje vrlo otečeno, takođe je optužen za regrutovanje druge dvojice muškaraca uhapšenih u ponedeljak.

• Napad u Moskvi: Broj mrtvih porastao na 140, ko je sve uhapšen i za šta ih terete
• Šta je Islamska država
• Šta je ISIS-K

Posetio sam oblast u kojoj Šamsidinova porodica živi u Tadžikistanu.

On je iz sela zvanog Lojob, četrdesetak kilometara severozapadno od glavnog grada Tadžikistana Dušanbea.

Zemlja je suva u Lojobu, planinskom selu sa umerenom klimom, i nema reka u blizini.

Mladi ljudi u selu uglavnom rade u poljoprivredi, građevini ili na lokalnoj pijaci.

U subotu su u kraju viđene tadžikistanske snage bezbednosti koje su navodno odvele oca osumnjičenog na saslušanje.

Seljanin, koji je tražio da ne bude imenovan, ispričao je za BBC da je sin Šamsidin prvi put emigrirao u Rusiju pre šest meseci, kao i desetine drugih stanovnika Lojoba.

Šamsidin je jedan od hiljade njih koji su se odlučili na ovaj potez – mnogi Tadžikistanci putuju u Rusiju da bi pobegli od niskih primanja i visoke stope nezaposlenosti kod kuće.

Tadžikistanske vlasti kažu da je više od 652.000 ljudi emigriralo u Rusiju prošle godine, ali ruske vlasti kažu da bi taj broj mogao da se meri u milionima.

Seljanin kaže da je posle tri meseca Šamsidin otputovao iz Rusije u Tursku, a potom se početkom marta vratio u Rusiju.

On i drugi sa kojima sam razgovarao u selu ne veruju da je 25-godišnjak mogao da izvede takav „teroristički napad“.

„Pripadnici snaga bezbednosti su ga toliko tukli i mučili da je spreman da preuzme odgovornost za Lenjinovu smrt“, rekao mi je jedan seljanin nakon što je pogledao snimak Šamsidinovog saslušanja na internetu.

Na trominutnom snimku koji je navodno procureo iz ruskih bezbednosnih službi, on može da se vidi kako se trese dok ga vojnik drži za kosu i gura mu glavu uz vojničke čizme na zemlji.

Govoreći na ruskom, Šamsidin kaže da je izveo masakr u Moskvi u zamenu za 500.000 rublja (oko 5.000 evra).

Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon opisao je napad kao „sramotan i strašan događaj“ i pozvao svoj narod da zaštiti decu i mlade od uticaja radikalnih grupa, i da im ne dozvoli da „ukaljaju dobro ime tadžikistanske nacije“.

Grupa Islamska država preuzela je odgovornost za masakr i objavila snimak napada čiju je verodostojnost potvrdio BBC.

Ruski predsednik Vladimir Putin tvrdio je da su džihadistima pomogle zapadnjačke i ukrajinske obaveštajne službe – što su tvrdnje koje je Ukrajina odbacila.

Rahmon je razgovarao sa Putinom preko telefona u nedelju da bi osudio napad, rekavši ruskom predsedniku: „Teroristi nemaju nacionalnost, nemaju domovinu i nemaju veru.“

• Da li je Rusija ignorisala američka upozorenja na „terorističke“ napade
• Dok Rusija žali za žrtvama napada u Moskvi, kako će reagovati Putin
• Kako je Rusija iznosila lažne tvrdnje o napadu na Moskvu

Reperkusije po Tadžikistance

Tadžikistanski državljani koji rade u Rusiji već su počeli da osećaju značajne reperkusije posle napada od petka.

Jedan tadžikistanski migrantski radnik u Moskvi kaže mi da je primetio pojačanu bezbednost u svom kraju, a policija legitimiše ljude sa azijskim crtama lica.

Oni koji nemaju dokumenta rizikuju da budu deportovani.

On strahuje za vlastitu budućnost.

„Sada kada su izvršioci napada identifikovani kao građani Tadžikistana, to bi moglo da pojača ruski cinizam prema tadžikistancima.“

Skoro svaka porodica u Tadžikistanu ima po jednog ili više članova koji su se preselili u Rusiju da bi tamo radili.

Novac koji tadžikistanski migranti šalju kući smatra se važnim stabilizujućim faktorom u privredi ove male i osiromašene centralnoazijske republike, i to bi moglo negativno da utiče na živote hiljade porodica u Tadžikistanu.

Građevinski radnik Iradž Ašurov (40) često putuje u Rusiju da bi radio, zajedno sa dvojicom braće i njihovim sinovima.

On se nedavno vratio kući da bi video porodicu u Tadžikistanu, ali se sada brine da li da se vraća u Rusiju u svetlu napada od petka.

„Vratio sam se iz Rusije pre mesec dana i planirao sam da ponovo putujem u Moskvu – ali posle nedavnog incidenta u Moskvi, brinem se za sudbinu braće“, kaže Ašurov za BBC.

„Obično se, u takvim slučajevima, pritisak na migrantske radnike pojačava.“

Ruski političar Sergej Mironov, ključni saveznik Vladimira Putina, predložio je ukidanje ulaska u Rusiju iz zemalja Centralne Azije bez vize kako bi se „pojačala nacionalna bezbednost“.

On smatra da ruska vlada mora da pojača kontrolu nad migrantskim procesima da bi sprečila terorističke napade.

Kako Islamska država regrutuje Tadžikistance?

Većina tadžikistanskih državljana koji su se pridružili Islamskoj državi poslednjih godina su migrantski radnici u Rusiji regrutovani preko društvenih mreža ili aplikacija za poruke kao što je Telegram.

Neki od optuženih za učešće u skorašnjim napadima Islamske države priznali su da su im se obraćali preko društvenih mreža sa novčanim ponudama.

Tadžikistanska vlada kaže da je većina od 2.000 građana koji su se pridružili Islamskoj državi između 2014. i 2016. godine tokom uspona grupe bila regrutovana u Rusiji.

Kasim Šah Iskandarov, šef Centra za avganistanske studije iz Dušanbea, veruje da su migrantski radnici iz centralnoazijskih zemalja podložniji regrutaciji radikalnih grupa.

On ističe važnost Turske, gde i Tadžikistanci i Rusi mogu da putuju bez vize, kao skorašnjeg logističkog centra za Islamsku državu.

Migrantski radnici moraju da nabave boravište i radnu dozvolu u roku od tri meseca od ulaska u Rusiju, koji koštaju oko 400 evra.

Neki imigranti odlaze iz Rusije za Tursku pre nego što istekne tromesečni rok i ponovo ulaze u Rusiju da bi izbegli plaćanje.

Iskandarov veruje da je primarna baza Islamske države Avganistan i da se mnogim Tadžikistancima ispira mozak upravo tamo.

• Šta se dogodilo sa Islamskom državom u 2023.3
• Ko su talibani
• Talibani, Islamska država i Al Kaida – u čemu je razlika

Uloga Avganistana

Tadžikistan se graniči sa Avganistanom na jugu, a izveštaji ukazuju na to da se, otkako su se talibani vratili na vlast u avgustu 2021. godine, prisustvo organizacija i grupa poput Islamske države i Al Kaide pojačalo u Avganistanu.

U najnovijem izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša, visoka koncentracija terorističkih grupa u Avganistanu i dalje se smatra faktorom podrivanja regionalne bezbednosti.

Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojni blok koji predvodi Rusija, a u koji spadaju još i Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Jermenija (koja je nedavno otkazala članstvo) i Tadžikistan, saopštila je prošlog meseca da je primetila porast broja boraca Islamske države i drugih islamističkih militanata na južnoj granici Tadžikistana.

Prema organizaciji, mreža kampova za obuku ovih grupa takođe se širi, a većina njihovih inostranih boraca skoncentrisana je u severnim oblastima Avganistana, na granici sa Tadžikistanom.

Vremenski sled: Tadžikistanske veze sa Islamskom državom

14. avgust 2023: Oružani napad u Iranu u kojem je stradala jedna osoba. Glavni osumnjičeni je državljanin Tadžikistana.

3. januar 2024: Samoubilački napad u južnom Iranu u kojem je stradalo najmanje 89 osoba. Učestvovala su dvojica državljana Tadžikistana.

28. januar 2024: Napad na katoličku crkvu u Turskoj u kom je stradala jedna osoba. Osumnjičen je jedan Tadžikistanac.

• U poslednjih 10 godina, u Tadžikistanu je počinjeno 6.680 terorističkih i ekstremističkih zločina
• U poslednje tri godine, 24 državljanina Tadžikistana izvršilo je terorističke akcije u 10 različitih zemalja
• 2.000 tadžikistanskih državljana otišlo je u Siriju i Iran da bi se prijavilo u Islamsku državu, za polovinu njih se veruje da su poginuli
• Oko 4.075 tadžikistanskih državljana krivično je gonjeno za izvršavanje „ekstremističkih i terorističkih dela“

(Izvor: Vlada Tadžikistana)

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]