Napad u Moskvi: Broj mrtvih porastao na 144, četvorica optužena za terorizam, hapšenja osumnjičenih u Tadžikistanu

Broj mrtvih u oružanom napadu na veliki tržni centar u Moskvi porastao je na 144, saopštile su ruske vlasti.

Saopšteno je i da je broj ranjenih i povređenih 360, a među njima je 11 dece.

Grupa naoružanih muškaraca ušla je u veliki tržni centar u Moskvi u petak, 22. marta predveče i počela da puca po ljudima, a ruske vlasti su to odmah okarakterisale kao teroristički napad.

Rusija je optužila četvoricu muškaraca za koje kaže da su izvršili napad na tržni centar, gde je i koncertna dvorana, a svi su već izvedeni pred sud u Moskvi i optuženi da su počinili teroristički akt.

Grupa Islamska država iste večeri preuzela je odgovornost za napad u saopštenju na društvenoj mreži Telegram, a potom i objavila slike ljudi za koje tvrdi da su izvršili napad.

Ruske vlasti navele su da su kod napadača pronađena dokumenta države Tadžikistan i da su neki od njih uhvaćeni na stotinak kilometara od ukrajinske granice gde su pokušali da pobegnu.

Pojedini ruski zvaničnici su zbog toga sugerisali da bi i Ukrajina mogla da bude umešana u najteži teroristički napad u savremenoj istoriji Moskve, što je Kijev odlučno negirao.

• Šta je Islamska država
• Kriza u Avganistanu: Šta je ISIS-K
• Da li je Rusija ignorisala američka upozorenja na „terorističke“ napade
• Talibani, Islamska država i Al Kaida – u čemu je razlika

Aleksandar Bortnikov, šef ruske Federalne službe bezbednosti, rekao je u utorak, 26. marta da još nije utvrđeno ko je naručilac napada.

U utorak, 26. marta, pritvor je određen još jednom muškarcu – Ališeru Kasimovu koji je osumnjičen da je izdao stan jednom od optuženih učesnika u napadu.

Ukupno je osam ljudi uhapšeno zbog sumnji da su učestvovali ili bili saučesnici u napadu.

Šef FSB-a je rekao i da je napad na Krokus siti hol navodno bio potreban zapadnim obaveštajnim službama i Ukrajini kako bi se uzdrmala situacija i stvorila panika u ruskom društvu, prenose ruske agencije.

Bortnikov je rekao i da je načelnik Glavne obaveštajne uprave ukrajinskog Ministarstva odbrane Kiril Budanov legitimna meta ruske vojske, a izneo je i tvrdnju da Ukrajina navodno obučavala ekstremiste na Bliskom istoku.

Hapšenja osumnjičenih u Tadžikistanu

Najmanje devet ljudi privedeno je u Tadžikistanu zbog sumnje da su povezani sa učesnicima napada na tržni centar u Moskvi, preneli su Rojters, RIA Novosti i Azija-Plus, pozivajući se na izvore u tadžikistanskim obaveštajnim službama.

Rojters prenosi da su svi uhapšeni stanovnici grada Vahdata i da su odvedeni u prestonicu Dušanbe.

RIA Novosti tvrde da su oni, između ostalog, osumnjičeni za veze sa Islamskom državom koje su mnoge zemlje proglasile za terorističku organizaciju.

Sedmoro uhapšenih u vezi sa napadom poreklom su iz Tadžikistana.

Osmi je rodom iz Kirgizije.

• Šta znamo o optuženima za napad u Moskvi: BBC u tadžikistanskom selu

Kakvo je stanje ranjenih?

Vlasti u Rusiji ažurirale su podatke o broju žrtava masakra u Krokus siti holu – sada ih je 144, pošto je preminuo još jedan pacijent koji je bio u teškom stanju.

Ruski ministar zdravlja Mihail Muraško saopštio je da je 98 ranjenih otpušteno iz bolnica, dok je na lečenju još 69, od kojih je jedna osoba u izuzetno teškom stanju.

U teškom stanju je 16 ljudi, među kojima dvoje dece.

Ovo je najveći napad na civile u Moskvi poslednjih godina i mnoge je podsetio na tragične događaje u prestonici 2002, kada je 40 čečenskih ekstremista uzelo više od 900 ljudi za taoce u jednom pozorištu.

Ruske bezbednosne službe su na kraju upale silom u zgradu, ubacivši gas za spavanje. Tada je život izgubilo 130 talaca.

U obraćanju naciji, ruski predsednik Vladimir Putin je napad nazvao „varvarskim terorističkim aktom“ i objavio da će biti oštro kažnjeni.

Napadači su pokušavali da se sakriju i odu u pravcu Ukrajine, gde su zajedno sa ukrajinskim saradnicima pripremili sve kako bi ih prebacili preko granice, kazao je ruski predsednik u obraćanju naciji.

„Naši neprijatelji nas neće zavaditi“, dodao je, potvrdivši da su svi napadači uhapšeni i da će biti kažnjeni.

Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, odbacio je optužbe da su napadači povezani sa Ukrajinom, rekavši da njegova zemlja nema „apsolutno ništa sa ovim događajem“ i da ratuju sa regularnom ruskom vojskom na svom tlu.

• Kako je Rusija iznosila lažne tvrdnje o napadu na Moskvu
• Da li je Rusija ignorisala američka upozorenja na „terorističke“ napade
• Dok Rusija žali za žrtvama napada u Moskvi, kako će reagovati Putin

Ko su optuženi?

Ruske vlasti su rekle da se zovu: Dalerdžon Mirzojev, Saidakrami Murodali Račabalizoda, Šamsidin Fariduni i Muhamedsobir Fajzov.

Na snimku se vidi kako njih trojicu maskirana policija uvodi u okružni sud Basmani u ruskoj prestonici.

Na snimcima i fotografijama iz sudnice, vidi se da su optuženi dovedeni sa modricama i zavojima preko lica i dugih delova tela, očigledno prebijeni tokom saslušanja.

Muškarci koje je sud identifikovao kao Mirzojev i Račabalizoda imali su crne podlive ispod očiju, a uvo potonjeg je bilo bandažirano – navodno je delimično odsečeno tokom njegovog hapšenja.

Mirzojev je oko vrata imao nešto nalik pocepanoj plastičnoj kesi.

Lice čoveka identifikovanog kao Fariduni bilo je jako natečeno, dok je čovek po imenu Fajzov izgledao kao da je bez svesti dok je dovožen na sud u invalidskim kolicima u tankoj bolničkoj haljini.

Čini se da kao da nema jedno oko, navela je novinska agencija Rojters.

U sudnici su svi bili u staklom ograđenoj kabini – što je uobičajeno u nekim sudovima, ne samo u Rusiji – a nadgledali su ih maskirani policajci.

U saopštenju suda na kanalu Telegram navodi se da je Mirzojev „u potpunosti priznao krivicu“ i dodaje da je Račabalizoda takođe „priznao krivicu“.

Muškarci su identifikovani kao državljani Tadžikistana, javila je ruska državna novinska agencija Tass.

Sva četvorica će biti zadržana u istražnom zatvoru najmanje do 22. maja, dodao je sud.

Na jednom od snimaka prilikom hapšenja, koje su preneli ruski mediji, policajci ispituju Faridunija na drumu.

On im je rekao da su ga neimenovani ljudi koje je nazvao „propovednikom i njegovim pomoćnikom“ kontaktirali preko kanala Telegram i „obećali mu 500.000 rublja da puca u ljude u Moskvi“.

Rekao je da ne zna ko je propovednik i da ga je kontaktirao njegov pomoćnik, za koga takođe, kako tvrdi, ne zna ko je.

• „Kao Al Kaida na steroidima“: Novi uspon Islamske države
• Šta se dogodilo sa Islamskom državom u 2023

Pritvor je potom određen i Ališeru Kasimovu, koji je izdao stan jednom od optuženih učesnika u napadu.

Šta se desilo u Moskvi 22. marta?

Četvorica naoružanih napadača upali su u petak uveče u Krokus siti hol u Krasnogorsku, severnom predgrađu Moskve, i počeli da pucaju na nekih od oko 6.000 ljudi koji su došli na rok koncertu.

Napadači su podmetnuli i požar koji je zahvatio objekat i urušio krov.

Ruske vlasti su saopštile da je 137 ljudi ubijeno, a više od 100 povređeno.

Na snimcima masakra, vidi se kako muškarci u uniformama ulaze u ogroman tržni centar i nemilosrdno pucaju u svakog ko se pomera.

Koristili su automatske puške i eksplozivne naprave, a prema izjava svedoka, bacali su i molotovljeve koktele.

Pogledajte snimak napada:

Čuvar u sali koji je preživeo opisao je kako su naoružani napadači upali u foaje zgrade dok su on i kolege nadgledali centralni ulaz.

„Bilo je još tri čuvara koji su se sakrili iza oglasnih tabli.

„Napadači su prošli na deset metara od nas i počeli da pucaju nasumice na ljude u prizemlju dvorane“, rekao je čuvar ruskom Telegram kanalu Baza.

U samoj sali su posetioci pojurili ka bini čim su čuli pucnjavu, rekla je jedna žena.

„Videla sam naoružanog čoveka u jednom od redova i čuli su se pucnji.

„Pokušala sam da dopuzim i sakrijem se iza zvučnika“, rekla je ruskoj televiziji.

Stiv Rozenberg, BBC urednik za Rusiju, kaže da su bezbednosne mere u Moskvi podignute na najviši stepen.

Postavljaju se pitanja – kako je moguće da su naoružani ljudi mogli tek tako da upadnu u poznatu koncertnu dvoranu u kojoj je hiljade ljudi došlo na koncert, i izvedu tako krvav napad, naročito pošto su američke vlasti nedavno upozorile na sličan scenario, piše Rozenberg iz Moskve.

Ruski mediji su javili da je za koncert grupe Piknik, koja je trebalo da nastupi, prodato 6,200 karata.

Svedoci napada kažu da nisu mogli u početku da shvate šta se događa.

„Onda sam video jednog teroristu kako puca u ljude“, rekao je Vitalij, koji je bio na balkonu u dvorani kada je počela pucnjava.

„Bacali su molotovljeve koktele, sve je počelo da gori. Poveli su nas čuvari ka izlazu.“

Neimenovani svedok rekao je agenciji Rojters da su se „odjednom čuli pucnjevi, paljba, ne znam ni ja“.

„Počeo je stampedo, svi su pojurili ka liftovima“, rekao je on.

Pogledajte još jedan snimak pucnjave:

Od napada, Rusija je pojačala bezbednosne kontrole na aerodromima i železničkim i autobuskim stanicama u gradu.

Dan posle pucnjave, mnogi Moskovljani polagali su cveće ispred koncertne dvorane i ostavljali cveće i plišane igračke, a širom grada su i redovi u kojima čekaju dobrovoljci kako bi dali krv za povređene u napadu.

Do pucnjave je došlo samo nekoliko dana posle ponovnog izbora Vladimira Putina za predsednika u novom, šestogodišnjem mandatu.

• Četrnaest ljudi osuđeno za terorističke napade u Parizu 2015. godine
• Dobri đaci i sitni kriminalci: Jednolični životi optuženih za napade u Parizu
• Napadaču iz Pariza izrečena najstroža kazna u Francuskoj

Šta kaže Rusija, a šta Zapad?

Muškarci koji su se pojavili na sudu u nedelju uhapšeni su u regionu Brjanska oko 14 sati posle napada, saopštila je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB).

Brjansk je oko 400 kilometara jugozapadno od Moskve.

Islamska država je saopštila da je napad izveo ogranak poznat kao Islamska država u Horasanu ili IS-K, a potom je objavila i snimak napadača koji puca na gomilu u koncertnoj dvorani.

BBC je potvrdio da je snimak originalan.

Nijedan ruski zvaničnik, međutim, ne priznaje ove tvrdnje ISIS-a i sugeriše da je napadačima pomagala Ukrajina i da je Kijev „pripremio prozor“ da im omogući da pređu granicu i pobegnu na ukrajinsku teritoriju.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je u nedelju odbacio te tvrdnje, a njegova vojna obaveštajna uprava je saopštila da je „apsurdno“ sugerisati da su muškarci pokušavali da pređu izuzetno miniranu granicu, punu stotina hiljada ruskih vojnika, kako bi došli na bezbedno.

Adrijen Votson, portparolka američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, rekla je da ISIS snosi „isključivu odgovornost za ovaj napad“ i da .Ukrajina u ovo ni na koji način nije umešana.

Američka ambasada u Moskvi upozorila je početkom marta da „ekstremisti“ planiraju „ubrzo“ napad u Moskvi.

Rusija na nišanu ISIS-a

SAD su početkom marta objavile upozorenje svojim državljanima u Rusiji da izbegavaju velika mesta okupljanja.

Kremlj je upozorenje potpuno odbacio kao propagandu i pokušaj mešanja u njegove predsedničke izbore.

Vašington je posle napada rekao da nema razloga da sumnja u tvrdnje ISIS-a.

Ne bi bilo prvi put da ISIS i njegovi saveznici napadaju Rusiju ili njene interese u inostranstvu.

Grupa je tvrdila da je pogodila ruski avion iznad Egipta 2015. godine sa 224 ljudi u njemu, većinom ruskih državljana.

Preuzela je odgovornost i za bombaški napad 2017. na metro u Sankt Peterburgu, u kojem je poginulo 15 ljudi.

Bezbednosni analitičari kažu da grupa smatra Rusiju primarnom metom iz više razloga, između ostalog i zbog njene uloge u uništavanju baze moći ISIS-a u Siriji uz obezbeđivanje vladavine predsednika Bašara el Asada, dva brutalna rata Moskve u Čečeniji sa većinskim muslimanskim stanovništvom 1994-2009. i invazije na Avganistan iz sovjetske ere.

ISIS-K uglavnom deluje u Avganistanu i delovima centralne Azije i njegovo ime je zasnovano na starom terminu za region.

On je među najsposobnijim i najaktivnijim ograncima Islamske države i bio je odgovoran za smrtonosne samoubilačke napade na aerodromu u Kabulu tokom haotičnog američkog povlačenja u avgustu i septembru 2021.

Pogledajte video: Napad na Ameriku

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]