Napadi 11. septembra: Ministarstvo odbrane povuklo sporazum postignut sa optuženima za planiranje akcije

Dva dana pošto su se trojica optuženih za planiranje terorističkog napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine nagodili sa tužilaštvom pre početka suđenja, Lojd Ostin, ministar odbrane SAD povukao je načelni sporazum.

On je u petak 2. avgusta rekao i da ukida oblašćenja oficira koji nadgleda vojni sud sa kojim je prethodno postignut dogovor.

„Odlučio sam da, u svetlu značaja odluke o sklapanju sporazuma sa optuženim, preuzmem odgovornost za takvu odluku kao nadređeni organ.

„Ovim ukidam vaša ovlašćenja, a u skladu sa mojim nadležnostima povlačim tri pretpretresna sporazuma“, napisao je američki ministar odbrane brigadnoj generalki Suzani Eskalijer .

Prema pisanju američkih medija optuženi su priznali krivicu u zamenu za odustajanje tužilaštva od traženja smrtne kazne.

Halid Šeik Muhamed, Valid Muhamed Salih Mubarak Bin Ataš, i Mustafa Ahmed Adam al-Havsavi su godinama u zatvoru u zalivu Gvantanamo na Kubi, čekajući suđenja.

Skoro 3.000 ljudi ubijeno je u Njujorku, Virdžiniji i Pensilvaniji u napadima koji su pokrenuli „Rat protiv terora“ i invaziju na Avganistan i Irak.

Ovo su bili najsmrtonosniji napadi na američkom tlu od 1941. godine, kada su Japanci udarili na luku Perl Harbor, na Havajima, ubivši 2.400 ljudi.

• Napadi 11. septembra – hronologija užasa
• Preživeli Gvantanamo, pa prebačeni u Srbiju i Albaniju: „I dalje smo u zatvoru“
• Teroristički napad na Ameriku odnosi živote i više od dve decenije kasnije
• FBI objavio tajni dokument o napadima 11. septembra

Trojica muškaraca su optuženi za niz dela, među kojima je napad na civile, kršenje običaja ratovanja, otmice i terorizam.

Smatra se da je Halid Šeik Muhamed glavni idejni tvorac akcije, u kojoj su napadači oteli putničke avione i njima se zabili u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i zgradu američkog Pentagona, glavnog sedišta američke vojske, u Vašingtonu.

Četvrti avion srušio se u polju u Pensilvaniji pošto su se putnici suprotstavili otmičarima.

Dogovor optuženih i tužilaštva objavljen je u pismu koje su tužioci poslali porodicama žrtava, preneo je Njujork tajms.

Nekoliko članova porodica poginulih kritikovalo je uslove sporazuma, smatrajući ih previše blagim.

Lojd Ostin je u saopštenju naveo još dvojicu muškaraca – Ramzija bin al-Šiba i Ali Abdul Aziz Aliju.

Teri Strada, koja je izgubila muža Toma i predsedava grupom 9/11 Ujedinjene porodice, rekla je za BBC da joj je „veoma drago“ što je Pentagon opozvao sporazum o priznanju krivice i što vraća smrtnu kaznu na sto.

Ako optuženi budu proglašeni krivima posle suđenja, Strada bi htela da dobiju smrtnu kaznu, „ne zato što je jeziva ili užasna osoba, već zbog prirode zločina koji su počinili“.

„Ubili su skoro 3.000 Amerikanaca na američkom tlu, životi su tog dana trajno izmenjeni“, dodala je ona.

Advokat u Gvantanamu koji zastupa Valid Muhameda rekao je za Njujork tajms da je šokiran iznenadnim zaokretom.

„Duboko sam razočaran što posle svih ovih godina vlada još uvek nije naučila lekcije iz ovog slučaja.

„Ovo je bezobrazluk i rezultat je nepoštovanja postupka fer igre“, dodao je dvokat Geri Sovards.

Muhamed, inženjer koji se školovao u Americi, uhvaćen je zajedno sa Havsavijem u Pakistanu u martu 2003.

Tužilaštvo je tvrdilo da je on predstavio Osami Bin Ladenu, vođi Al Kaide, ideju o otmici aviona koji bi potom uleteli u američke zgrade.

Naveli su da je on potom regrutovao i obučio neke od otmičara.

Muhamed je najmanje 183 puta bio podvrgnut velikom broju „unapređenih tehnika ispitivanja“, među kojima je simuliranje davljenja, pre nego što je američka vlada zabranila korišćenje takvog sredstva.

Suđenje je odlagano toliko dugo delom zbog straha da su takozvane brutalne tehnike ispitivanja, za koje kritičari kažu da predstavljaju mučenje, mogle da ugroze dokaze protiv zatvorenika.

Bin al-Šib iz Jemena je navodno koordinisao napadima i planirao da bude otmičar, ali nije mogao da obezbedi američku vizu.

Njegov sugrađanin Bin Ataš, optužen je pored učešća u napadima 11. septembra i za bombardovanje američke raketne mornarice u Jemenu 2000. godine kada je poginulo 17 ljudi.

Pogledajte video: 102 minuta koja su promenila SAD i svet

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena navodno je u septembru odbila uslove dogovora sa petoricom muškaraca koji su u Gvantanamu, a među kojima je bio Muhamed.

Muškarci su nadvodno tražili da im Bajden garantuje da neće biti držani u samici i da će imati mogućnost lečenja traume.

Nekoliko republikanaca je pohvalilo najnoviju odluku ministra odbrane da poništi nagodbu.

„Bajden-Haris administracija je dobro postupila preokrenušvi kurs, sledivši republikance koji su pokrenuli istragu o ovom užasnom sporazumu o priznanju krivice“.

„Isporučite sada dugo očekivanu pravdu za porodice žrtava 11. septembra“, rekao je Majk Džonson, predsedavajući Predstavničkog doma.

Lindzi Grejem, senator iz Južne Karoline, izjavio je da bi načelni sporazum o priznanju krivice poslao pogrešan signal teroristima širom sveta.

Prethodno je Majk Rodžers, republikanski predsednik Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa zatražio od Lojda Ostina odgovore o tome kako je dogovor postignut.

„Ovaj dogovor signalizira spremnost da se pregovara sa teroristima koji namerno nanose štetu Amerikancima“, napisao je on u pismu ministru odbrane.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]