Planovi za povratak čovečanstva na Mesec prvi put od 1972. godine imaće prvi veliki test 29. avgusta lansiranjem NASA-ine misije Artemis 1.
Oko našeg prirodnog satelita orbitiraće let bez posade.
Biće to prva u nizu misija sa ciljem da se zakorači na mesečevu površinu do 2025. ili 2026.
Prvi put će se jedna žena i osoba obojene kože pridružiti klubu 12 belih muškaraca koji su hodali po Mesecu.
U 84. godini, profesor Džon Logsdon nada se da će još jednom prisustvovati tom veličanstvenom trenutku.
Godine 1969, mnogo pre nego što je postao svetski cenjeni svemirski ekspert, ovaj američki fizičar došao je do akreditacije za prisustvovanje lansiranju Apola 11.
Ta letelica odvela je prve ljude na Mesec: Nila Armstronga i Baza Oldrina.
- Upoznajte malobrojne „žene na Mesecu“
- Velike oluje, meseci i prsten: Neverovatan pogled na Jupiter kroz svemirski teleskop
- Američka svemirska agencija NASA: Od kaskanja u trci za svemir, preko sletanja na Mesec, do najvećeg teleskopa
- Čudo nauke: Teleskop koji otkriva sudare mrtvih sunaca
„Imao sam pristup zgradi pripreme za lansiranje i video sam astronaute koji su prošli pored mene i ušli u vozilo koje ih je odvezlo do lansirane rampe“, kaže za BBC profesor Logsdon.
„Sada se nadam da ću poživeti još malo da to vidim ponovo.“
Taj mesečev hod sada će izgledati veoma drugačije, zahvaljujući tome što NASA insistira na rodnom i rasnom diverzitetu.
Rodni i rasni prvenci
Ženama je zagarantovano mesto u letelici koja će sleteti na Mesec.
One čine polovinu od 18 astronauta izabranih za program Artemis. Planirano je nekoliko misija.
Jedno ime koje mediji ističu kao favorita za Artemis 3 je pedesetpetogodišnja Stefani Vilson.
Ona je veteranka tri misije spejs šatla i druga žena obojene kože koja je odletela u svemir.
„To je predivno svedočanstvo o napretku koji su ostvarile žene“, rekla je Vilson za naučni portal Space.com 2020.
„Uzbuđena sam, naravno, što sam izabrana u ovu grupu i radujem se ženi koja će biti prva i svim ženama koje će je slediti u sklopu programa Artemis i nastaviti naše proučavanje Meseca.“
Ljudi druge boje kože
Polovina ovog sveameričkog tima su osobe obojene kože.
Zaključno sa novembrom 2021, samo 75 od 600 ljudi koji su leteli u svemir bile su žene, prema podacima NASA.
Naročito u SAD, kandidatkinje za astronautkinje suočavale su se sa institucionalnim seksizmom.
NASA je regrutovala prve astronaute iz redova vojnih probnih pilota šezdesetih, kada ženama nije bilo dozvoljeno da lete mlaznim vojnim avionima.
Za razliku od njih, Sovjetski Savez je poslao Valentinu Tereškovu – bivšu tekstilnu radnicu i amaterku u padobranstvu – u svemir 1963.
Dvadeset godina kasnije, SAD su poslale prvu ženu – Seli Rajd, u Čelindžeru.
„Lako je setiti se koliko je stravično neravnopravno bilo ovo polje za žene koje su želele da postanu astronautkinje samo jednu generaciju pre“, kaže doktorka Margaret Vajtkemp, predsedavajuća Odeljenja za svemirsku istoriju američkog Nacionalnog vazduhoplovnog i svemirskog muzeja.
„Neravnopravnost i dalje postoji, ali je sistem počeo da se otvara.“
A potom je tu i rasna neravnoteža: samo 14 od 330 Amerikanaca koje je NASA poslala u svemir bili su crnci – a još njih 14 bili su Amerikanci azijskog porekla.
Za to vreme, Sovjeti su poslali prvu osobu obojene kože u svemir 1980: kubanskog astronauta Arnalda Tamaja Mendeza.
„Mora biti ravnopravno“
Agencija je svesna da još mnogo toga mora da se uradi.
„Mora biti ravnopravno i da imamo jednakost u zastupanju u svim aspektima programa“, priznao je na konferenciji za štampu 2021. Kenet Bauersoks, zamenik administratora Direkcije za svemirske misije NASA.
Lunarna baza
Profesor Logsdon kaže da je inicijativa za diverzitet više od obične vežbe iz odnosa sa javnošću.
NASA-in povratak na Mesec ambiciozniji je od prostog slanja ljudi na mesečevu površinu prvi put posle Apola 17 1972.
- Najdublji pogled u univerzum do sada u boji
- Spektakularna nebeska predstava poravnanja pet planeta sa Mesecom
- „Limena konzerva iznad sveta” – pripreme Jurija Gagarina za istorijski let
Program Artemis želi da pretvori naš prirodni satelit u bazu za ljudske misije koje će leteti na Mars 2030-tih.
„Artemis ima za cilj da postavi temelje budućih svemirskih istraživanja. Postoje savršeno sposobne žene i manjinski astronauti, a nama je potrebna pomoć svih za postizanje ovih ciljeva“, kaže on.
„Apolo program je bio polje delovanja belih muškaraca. To više ne može da bude tako, naročito ne kad trošimo javna sredstva.“
Zašto se toliko čekalo na povratak na Mesec?
Između 1960. i 1973, SAD su potrošile 25,8 milijardi dolara na Apolo – ili skoro 300 milijardi dolara današnjeg novca, kad se uračuna inflacija.
Svakom američkom predsedniku potreban je dobar razlog da bi izdvajao takve sume.
„Utrkivanje tokom Hladnog rata glavni je razlog zašto su SAD napravile Apolo i zašto se toliko žurilo da se potroše ogromne količine novca kako bi se stiglo do Meseca što je pre moguće“, objašnjava profesor Logsdon.
Sedamdesetih je rat u Vijetnamu privukao pažnju javnosti, dok je interesovanje za mesečeve misije počelo da jenjava.
Ovo je dobro opisano u filmu Apolo 13, kad javljanje astronauta uživo iz svemira – pre ozloglašenog incidenta – nije prenošeno ni na jednoj velikoj televizijskoj mreži.
„Nažalost, posle Apola 11, letovi na Mesec postali su dosadni.
„Niko nije želeo da im se sapunske opere ili kvizovi prekidaju zbog gledanja još heroja koji skakuću po mesečevoj površini“, napisao je 2020. američki svemirski komentator Mark Vitington.
Nikson gasi Apolo
Predsednik Ričard Nikson potom je ugasio program Apolo i naredio NASA da krene da pravi spejs šatl.
Decenijama su se NASA prioriteti prebacivali sa ljudskog istraživanja na operacije u niskoj Zemljinoj orbiti, kao što je Međunarodna svemirska stanica (ISS).
To je značilo i penzionisanje moćnog Saturna V, koji je do dana današnjeg jedina raketa koja se pokazala dovoljno snažnom da ponese ljude toliko daleko – NASA se prirodno nada da će njen Svemirski lansirni sistem (SLS) biti „nova prekretnica“.
Do promene je došlo u decembru 2017, kad je predsednik Donald Tramp obelodanio planove za povratak na Mesec.
„Ovaj put nećemo samo zabosti zastavu i ostaviti otiske stopala“, izjavio je Tramp.
Artemis neće biti jeftin – njegov zvanični budžet iznosi 93 milijarde dolara, ali naučnici kao što je britanska astrofizičarka doktorka Dženifer Milard veruju da njegova korist prevazilazi troškove.
Iako su misije Apolo sprovele neke važne naučne eksperimente, tek je sa Apolo 17 američki geolog Harison Hagan Šmit zakoračio na Mesec.
„Jeste, bilo je nekih naučnih istraživanja u misijama Apolo, ali sada će to biti mnogo šire, sa projektima koji će pokušati da izvuku vodu i minerala sa Meseca, na primer“, kaže ona.
Doktorka Lesli Kob, na čelu tima koji je razvio novu lunarnu raketu, dodatno objašnjava.
„Moći ćemo i da naučimo kako da živimo i radimo na površini neke planete van Zemlje. Tek smo zagrebali površinu istraživanja i učenja o Mesecu“, rekla je ona za američki televizijski kanal NBC.
Pitanje STEM-a
Ovih dana NASA ima mnogo jednostavniji – i teoretski pravičniji – proces selekcije astronauta: jedini kriterijum je da su kandidati američki državljani i da imaju master iz STEM-a – nauke, tehnologije, inženjerstva ili matematike.
„Kako ljudi kažu, kad vidiš rođenim očima, onda poveruješ, a pitanje zastupljenosti je tu ključno“, objašnjava doktorka Milard.
„Misije Apolo su inspirisale čitave generacije da počnu da se bave astronomijom i istraživanjem svemira. Artemis to sada može da učini za buduće generacije“, objašnjava ona.
Najskorija UN statistika pokazuje da su 2017. samo 35 odsto studenata STEM-a bile žene.
„Deo misije Artemisa je više od nauke i istraživanja. To je pokušaj da se inspirišu najbolji umovi da počnu da se bave astronomijom i svemirom, a to kreće sa povećavanjem tih brojki.“
Prema NASA-inom izveštaju o diverzitetu iz 2022, samo 35 odsto radne snage agencije su žene.
Ali ima žena na pozicijama poprilične moći: direktorka lansiranja Artemisa 1 Čarli Blekvel-Tompson je prva žena koja se nalazi na takvom položaju u misiji.
Doktorka Šeron Kob prevodi tim koji je razvio SLS raketu.
Rasa je takođe važna u ovoj diskusiji.
Afroamerikanci su 1969. organizovali proteste zbog trošenja milijardi dolara javnih sredstava kako bi se poslao čovek na Mesec.
Duh toga verno je dočaran u „Belac na Mesecu“, slavnoj pesmi pesnika Gila Skota-Herona godinu dana kasnije.
U ono vreme, prema američkom popisu, Afroamerikanci bili su više nego tri puta skloniji nego belci da žive u siromaštvu.
Iako se ta neravnopravnost smanjila u dolazećim decenijama, to se nije odslikavalo u preseku američkih studenata koji su diplomirali na poljima STEM-a: studija Istraživačkog instituta Pju pokazala je da su 2018. crni studenti dobijali svega sedam odsto diploma STEM-a.
Prema vlastitoj statistici NASA-e, Afroamerikanci trenutno čine 12 odsto radne snage agencije, a 30 odsto su drugi nebelci.
„Generalna proba“ Artemisa 2
U intervjuu 2020. za naučni portal Space.com, bivši astronaut Čarls Bolden mlađi, koji je između 2009. i 2017. takođe bio prvi Afroamerikanac NASA na rukovodećoj poziciji, rekao je da još mnogo toga mora da se uradi što se tiče diverziteta u agenciji.
Jedan od primera koji je naveo bio je da je bilo potrebno dve decenije da prvi crni astronaut Viktor Glover poseti Međunarodnu svemirsku stanicu..
„Žene i manjine nisu dovoljno zastupljeni na astronautskom polju“, rekao je Bolden.
NASA će se naći pod dodatnim pritiskom narednih meseci, kada se od agencije bude očekivalo da izabere astronaute za Artemis 2, lunarnu orbitalnu misiju koja se planira za 2024.
Prvo, međutim, moramo da sačekamo Artemis 1 i njegov ključni probni let…
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
