Nasilje na Haitiju: Ko je Džimi „Roštilj“ Šerizije, bivši policajac koji je postao vođa bande?

Vlada u Haitiju proglasila je potpuno vanredno stanje u zemlji, jer je nasilje bandi, koje je godinama pohodilo ovu karipsku zemlju, eskaliralo posle subotnjeg oslobađanja 3.700 zatvorenika iz zatvora.

Bande kontrolišu skoro 80 odsto prestonice Port-o-Prens, a njihove vođe sada zahtevaju ostavku premijera Arijela Henrija, čija se vlada nalazi u nebranom grožđu.

Jedan od najmoćnijih gazdi je Džimi Šerizije, poznat kao „Roštilj“, lider jedne od najjačih bandi u Port-o-Prensu: Porodica G-9 i saveznici (G9 Fanmi e Alye).

• Kako su Haitijem zavladale bande
• Vanredno stanje na Haitiju zbog masovnog bekstva iz zatvora
• Haiti: Kako izgleda prestonica koja je postala talac brutalnih bandi

„Tražimo od haićanske nacionalne policije i vojske da preuzmu odgovornost i uhapse Arijela Henrija. Ponavljam, stanovništvo nije naš neprijatelj; oružane grupe nisu njihovi neprijatelji“, napisao je Šerizije u poruci objavljenoj na društvenim mrežama.

Ali kako je bivši policajac stekao toliko moći kao kriminalni bos da može da zahteva rušenje nacionalne vlade?

Kontrolisanje ulica

Šerizije se nametnuo kao jedna od glavnih ličnosti u talasu nasilja bandi koji je poslednjih godina potresao Haiti.

Od atentata na predsednika Žovenela Moiza u julu 2021. godine, Šerizije je zagovarao revoluciju protiv onih koje opisuje kao „korumpiranu“ političku elitu u zemlji.

Neposredno pre nego što je ubijen, predsednik Moiz je proglasio Arijela Henrija premijerom i stoga neki dovode u pitanju Henrijev legitimitet jer nije izabran na regularnim izborima.

Moiz nije dobio zamenu, a predsednički izbori nisu održani od 2016. godine.

Tokom uspona do moći, Šerizije je efikasno koristio društvene mreže za širenje svojih poruka i privlačenje sledbenika u njegovu oružanu organizaciju.

U intervjuu na vlastitom Jutjub kanalu, on je govorio o važnosti društvenih mreža.

„Zahvaljujem se onima koji su načinili ove tehnologije. Današnja tehnologija nam omogućuje da se predstavimo jasnosti. Ja ne prodajem laži“, rekao je Šerizije.

„Ja sam onaj ko sam. Nisam uradio 99 odsto stvari koje tvrde da sam radio… Tehnologija mi je omogućila da se branim“, dodao je on.

Jedan tema oko koje Šerizije smatra da mora da se brani je kako je stekao nadimak „Roštilj“.

U intervjuu za novinsku agenciju AP 2019. godine, on je rekao da ga tako zovu jer je njegova majka prodavala piliće na ulici, negirajući da je to zbog optužbi da je spaljivao ljude.

Prema Sjedinjenim Američkim Državama i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Šerizije je odgovoran za teška kršenja ljudskih prava, a i Vašington i UN su uvele sankcije protiv njega.

Kao šef saveza devet najopasnijih kriminalnih organizacija u jednoj od zemalja sa najvećom stopom bezakonja na svetu, Šerizijea sada mnogi Haićani smatraju najmoćnijim vođom bande.

Ali on je karijeru započeo sa druge strane zakona.

Prethodno je radio za Odeljenje za kontrolisanje mase Haićanske nacionalne policije, koje se angažuje kad su u toku neredi ili protesti, sve dok nije otpušten u decembru 2018. godine.

Haićanske vlasti optužuju Šerizijea da je postao vođa bande u osiromašenom kvartu Niži Delmas gde je rođen i za organizovanje masovnih masakra koji su se dešavali u obližnjim udžericama Grand Ravin 2017, La Salin 2018. i Bel-Er 2019, što Šerizije negira.

Najmanje devet civila je ubijeno u Grand Ravinu, tokom operacije koja je započela kao racija protiv bandi.

Haićanska policija je zajedno sa Šerizijem upala na školski kampus, tražeći skriveni štek oružja, prema međunarodnoj istrazi koju je sprovela haićanska vlada.

Službenici Misije Ujedinjenih nacija za podršku pravdi na Haitiju, koji su sarađivali sa haićanskom policijom i pomogli da se isplanira operacija, stražarili su napolju.

Nekoliko meseci kasnije, Suzan D. Pejdž, tada šefica misije UN-a na Haitiju, izdala je saopštenje u kom se haićanske vlasti pozivaju da istraže „navode o kršenjima ljudskih prava jedinica Haićanske nacionalne policije“, u koje je spadala i ova operacija.

Naredne godine je ubijena još 71 osoba, 11 žena je silovano a 150 domova uništeno u La Salinu, a najmanje 24 ljudi je ubijeno u Bel-Eru 2019. godine, prema izveštaju koji je objavila Međunarodna klinika za ljudska prava Harvardskog pravnog fakulteta.

U junu 2020. godine, Šerizije je preko vlastitog Jutjub kanala objavio da je osnovao novi savez poznat kao „Porodica G9 i saveznici“.

Ona se prvobitno sastojala od devet bandi iz Site Solei, La Salin i nižeg Delmasa, ali je u međuvremenu narasla i sada obuhvata više od dvanaest bandi, prema izveštaju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Sredinom 2020. godine, Porodica G9 i saveznici optuženi su za ubistvo najmanje 145 ljudi u Site Solei, kao i silovanje više žena, „u nameri da preuzmu oblasti koje su držali rivali sa vezama sa Moizovim političkim protivnicima“, prema Harvardskom izveštaju.

„Stanovnici veruju da su se na meti našli zbog političkih veza, u pokušaju da se obezbedi izborna podrška za Moiza i njegovu stranku“, navodi se u izveštaju, dodavši da „G9 navodno uživa veze i sa Moizovom administracijom i sa Haićanskom nacionalnom policijom.“

Haićanska Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava je ponovila ove navode, tvrdeći da je lokalna policija pomogla da se zaštiti Šerizije.

U decembru 2020. godine, američko Ministarstvo finansija uvelo je građanske sankcije Šerizijeu i drugima za koje se veruje da su učestvovali u masakrima, rekavši da su bande pogubile žrtve, među njima i decu, „a potom ih vukli po ulicama gde su im tela spaljivana, raskomada i bacana životinjama.“

Šerizije je uporno negirao bilo kakvo učešće u masakrima, rekavši da je on lider zajednice koji pomaže građanima i predvodi „oružanu revoluciju“, dodavši da će „staviti oružje u ruke svakog deteta ako bude morao“, da bi se borio protiv sistema nejednakosti i elite koja ga kontroliše.

„Nikad ne bih vršio masakr nad istom društvenom klasom ljudi kao što sam ja“, rekao je on za AP.

„Živim u getu. Znam kakav je život u getu.“

Šerizije je rekao da je cilj njegove oružane borbe samo poboljšanje životnog standarda siromašnih – stanovanje, hrana i čista voda, a njegovi revolveraši mu daju dovoljno političke moći za to.

„Kriminalne bande su bolje opremljene od policije i uživaju zaštitu vlasti“, rekao je za BBC Mundo 2021. godine Pjer Esperanca, direktor haićanske nevladine organizacije Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava.

Ali ubistvo predsednika Moiza 2021. godine bila je prelomna tačka za njegovu organizaciju, prema međunarodnim analitičarima kao što je portal Insajt krajm (fondacija koja se bavi proučavanjem organizovanog kriminala na američkim kontinentima), zato što je dovelo do toga da izgubi zaštitu vlade.

Demonstracija sile

Šerizije se predstavlja kao politički vođa, održava konferencije za štampu, predvodi marševe u nasilnom glavnom gradu i često koristi društvene mreže da pojača vlastitu uticaj.

„Banditi nikad ne bi bili tako moćni kao što su na Haitiju bez društvenih mreža“, rekao je za Vašington post Ivens Rambold iz haićanske ekspertske grupe Polisite.

Šerizije je koristio vlastiti kanala na Jutjubu da promoviše osnivanje G-9 i zahteva da policija uhapsi aktuelnog premijera, i pozivao je na Tviteru preuzimanje zemlje da bi se svrgla s vlasti aktuelna vladajuća klasa.

Za to vreme, na TikToku takođe je bilo primera da neke ličnosti – od drugih vođa bandi do repera koje promovišu ideje bandi – šalju poruke o tome šta se dešava na ulicama Port-o-Prensa.

Ali fizička manifestacija njegove moći na ulicama jednako je upečatljiva.

U oktobru 2021. godine, premijer Arijel Henri, koji je popunio „politički vakuum“ posle Moizove smrti, bio je sprečen da položi venac na spomenik od teško naoružanih članova Šerizijeove bande koji su pucali u vazduh.

Obučen u besprekorno belo odelo i okružen svojim ljudima, vođa bande je potom sam položio venac na spomenik, u zapanjujućoj demonstraciji sile.

Šerizije je više puta pozivao na ostavku premijera Henrija, kriveći njega za najveći deo nemira u zemlji.

„Ako Arijel Henri bude dao ostavku u 8:00, mi ćemo onda u 8:05 ukloniti sve barikade, pa kamioni mogu da dođu do depoa za gorivo i napune rezervoare, i kriza će prestati“, rekao je on u intervjuu za Al Džaziru u oktobru 2021. godine.

Haićanske vlasti su optužile njegov savez bandi za organizovanje naknadne blokade terminala za gorivo 2022. godine koja je paralisala zemlju skoro dva meseca, da bi izvršio pritisak na haićansku vladu.

Nestašica benzina je dodatno pogoršala humanitarnu situaciju na Haitiju.

Šerizije je bio taj koji ja najavio uklanjanje blokade, u govoru objavljenom na društvenim mrežama.

„Šoferi mogu da dođu na terminal bez ikakvog straha“, rekao je on 6. novembra 2022. godine.

Njegova banda G-9 takođe vodi krvavi rat sa G-Pepom, rivalskom grupom koja je navodno povezana sa strankama koje su bile opozicija ubijenom predsedniku Moizu, prema Insajt krajmu.

Pucnjave i borbe za teritoriju između dve grupe uobičajene su i raširile su se iz najsiromašnijih četvrti u sam centar Port-o-Prensa.

Bilo je izveštaja o primirju između G-9 i G-Pepa u julu prošle godine, ali su se borbe između bandi nastavile, kao i sa policijom i osvetničkim grupama formiranim u odsustvu državne zaštite, nateravši stotine hiljada ljudi u bekstvo iz vlastitih domova.

Dodatno izveštavanje: Giljermo D. Olmo, Sesilija Barija i Vanesa Bušliter.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]