Haiti ostaje uronjen u novu spiralu nasilja nakon što su teško naoružani članovi bandi organizovali masovno bekstvo zatvorenika u subotu uveče i zahtevali ostavku premijera zemlje Arijela Henrija.
Prema saopštenju vlade, dva zatvora – jedan u Port-o-Prensu, glavnom gradu zemlje, the a drugi u obližnjem Croix des Bouquets – bili su napadnuti tokom vikenda.
Zbog toga je u nedelju uveden noćni policijski čas u 20:00 časova po lokalnom vremenu (01:00 po Griniču, ponedeljak).
Govoreći za BBC sa Haitija, Serž Daleksis, iz Međunarodnog komiteta spasa, rekao je da su se od petka mnoge policijske stanice našle pod kontrolom bandi i da su „tokom vikenda ubijeni mnogi policijski službenici“.
- Haiti se suočava sa humanitarnom katastrofom, kažu iz UN
- Obračuni bandi na Haitiju: Više stotina hrabre dece izbeglo najgore
- Kako su Haitijem zavladale bande
To je skrenulo pažnju vlasti i omogućilo koordinisani napad na zatvore.
Dijego Da Rin, ekspert sa Haitija iz Međunarodne krizne grupe, rekao je za BBC da se kriza pogoršala zato što su bande koje su doskora bile rivali udružile snage.
Škole i mnogo kompanije u prestonici su bile zatvorene u utorak, a u nekim četvrtima je prijavljena pljačka.
„Građani su prestravljeni, uprkos činjenici da je vođa bande Džimi Šerizije poručio ljudima da se ne plaše kad su videli njegove grupe sa oružjem, da one samo žele da sruše vladu i da ne žele da naude civilnom stanovništvu“, rekao je Da Rin.
U ponedeljak je grupa naoružanih članova bandi pokušala da preuzme kontrolu nad međunarodnim aerodromom Tusen-Luvertir, najvećem u zemlji, razmenjujući vatru sa policijom i vojnicima.
To je dovelo do otkazivanja svih domaćih i međunarodnih letova.
Prema kancelariji za imigraciju Ujedinjenih nacija, od vikenda je iz domova pobeglo najmanje 15.000 ljudi zbog nasilja.
„Naoružane bande su nas primorale da napustimo svoje domove. Uništile su nam kuće i sada smo na ulici“, rekao je Haićanin Nikolas novinskoj agenciji Rojters.
Otkako je napustio kuću, živi u kampu, gde se, kako kaže, oseća kao životinja.
Ali kako je Haiti uspeo da potone u takav stepen nasilja i anarhije?
1. Vakuum moći
Haiti, najsiromašnija zemlja na američkim kontinentima, godinama je pogođena akutnim političkim, ekonomskim, zdravstvenim i bezbednosnim krizama koje su samo potpirivale rast nasilja.
Tokom istorije, bande su igrale važnu ulogu u haićanskom društvu, ali je nasilje dostiglo vrhunac atentatom na predsednika Žoveneka Moiza 7. jula 2021. godine.
Moiza je ubila grupa kolumbijskih plaćenika u njegovom domu na obodu Port-o-Prensa.
Nije utvrđeno ko je naredio atentat, mada je krajem februara predsednikova žena Martina Moiz optužena u vezi sa atentatom.
Gospođa Moiz, koja je bila povređena u napadu u kom joj je ubijen muž, optužena je za „saučesništvo i zločinačko udruživanje“, prema pravnom dokumentu koji je procureo na jednom haićanskom informativnom portalu.
Vakuum moći koji je nastao posle tog događaja omogućio je bandama da zauzmu sve više teritorija i ostvare sve veći uticaj.
Procenjuje se da su bande na Haitiju poslednjih godina stekle kontrolu nad oko 80 odsto Port-o-Prensa.
Pored toga što nema predsednika, zemlja nije održala parlamentarne niti opšte izbore još od 2019. godine i više nema zvanično izabranih zvaničnika, budući da je mandat svima prethodnima istekao.
Od Moizovog atentata, zemljom vlada premijer Arijel Henri, koji je sve nepopularniji.
„Iz tog razloga, bande, koje su donedavno bile rivali, sprovede koordinisane napade“, kaže za BBC Da Rin, iz Međunarodne krizne grupe.
„One su udružile snage i stvorile neku vrstu ujedinjenog fronta kako bi napadale ključnu infrastrukturu i državne institucije. One žele da demonstriraju da su sposobne da bace zemlju na kolena“, dodaje on.
Džimi Šerizije, poznat i kao „Roštilj“, lider je jedne od najmoćnijih bandi – G-9 i porodica (G-9 an fanmi) – koje stoje iza nasilja na Haitiju.
Roštilj se suprotstavlja premijeru Henriju od starta, a 1. marta je poručio da će nastaviti da se bori „koliko god dugo trebalo“.
I on i njegovi saveznici zahtevaju Henrijevu ostavku, koji je posle Moizove smrti preuzeo kontrolu nad zemljom a da nije raspisao obećane izbore.
„Zahtevamo od haićanske nacionalne policije i vojske da obave svoju dužnost i uhapse Arijela Henrija. Ponavljamo, stanovništvo nije naš neprijatelj; oružane grupe nisu njegov neprijatelj“, rekao je Šerizije u poruci na društvenim mrežama.
Prema Da Rinu, bande su sve više de fakto vlast u oblastima koje kontrolišu.
„Bande iskorišćavaju nepopularnost vlade Arijela Henrija“, dodao je on.
2. Premijerov put u inostranstvo
Prema analitičarima, iza aktuelne eskalacije nasilja stoje napori da se sruši Henri.
Štaviše, početak koordinisanih napada bandi poklopio se sa danom kad je premijer stigao u Najrobi, glavni grad Kenije.
Henri je otputovao u afričku zemlju prošle nedelje da bi potpisao sporazum o slanju multinacionalnih policijskih snaga kao pomoć u borbi protiv nasilja bandi koje je dostiglo neprikosnovene razmere.
Prošle godine se Kenija dobrovoljno javila da predvodi takve multinacionalne snage, ali je Viši sud ove afričke zemlje odložio realizaciju tog plana.
Sudija je presudio da bi takvo slanje snaga bilo protivzakonito, budući da Kenijski savet bezbednosti nema pravno ovlašćenje da šalje policiju izvan Kenije.
Ekuru Akot, stručnjak za ustavno pravo i jedna od potpisnika peticije koja je dovela čitavu stvar na kenijski sud, tvrdio je na Iksu (bivšem Tviteru) da je potpisivanje sporazuma između haićanskog premijera i kenijskog predsednika Vilijama Rutoa farsa.
„Ove nedelje je naš predsednik Vilijam Ruto naizgled potpisao lažni sporazum sa nelegalnim premijerom Haitija Arijelom Henrijem, da se na Haiti pošalje 1.000 policajaca kako bi na Haitiju uveli ‘red i zakon'“, napisao je on.
„Amerikanci, Francuzi, Kanađani i Brazilci koji imaju jaču silu već si bili tamo ranije, a od njih je napravljen ‘roštilj’. Kakvu će, dakle, magiju da izvede Kenija na Haitiju kad ne možemo da izađemo na kraj sa vlastitim kradljivcima stoke u Severnoj Keniji?“, zapitao se on.
Na Haitiju je moguće slanje snaga naišlo na pomešane reakcije ljudi koji su pretrpeli nasilje bandi.
Loren Uvumuremji, nacionalni direktor Mersi Korpsa (globalne humanitarne organizacije), rekao je za BBC da misija ima potencijal da obezbedi pristup javnim infrastrukturama i izbori se sa humanitarnom krizom.
Međutim, on je dodao da neki članovi zajednice tvrde da Haitiju nije potrebna spoljna intervencija i da oni doživljavaju plan kao gubljenje novca i vremena.
Od prošlog petka se nije znalo gde se tačno Henri nalazi, sve do izveštaja o njegovoj poseti Portoriku u utorak.
Kancelarija guvernera Portorika potvrdila je da je Henri sleteo u glavni grad San Huan iz Sjedinjenih Američkih Država, budući da je aerodrom u Port-o-Prensu zatvoren.
Prema lokalnim medijima, vlasti Dominikanske Republike, koja deli ostrvo Hispanjola sa Haitijem, nije odobrila sletanje aviona na svoju teritoriju zato što let nije bio zakazan i zato što su otkazani svi letovi sa Haitija.
3. Snage bezbednosti nadjačane
Napad na dva najveća zatvora ove karipske zemlje završili su se puštanjem oko 4.700 zatvorenika.
U nedelju su zatvorske kapije i dalje bile otvorene i nije bilo znakova čuvara, izvestila je novinska agencija Rojters.
Trojica zatvorenika koji su pokušali da pobegnu ležala su mrtva u jednom dvorištu, prema istom izvoru.
Samo je stotinak zatvorenika ostalo u svojim ćelijama u Nacionalnom kazneno-popravnom zavodu, saopštili su zvaničnici ustanove.
Među onima koji su ostali bilo je 17 bivših kolumbijskih vojnika osumnjičenih da su izvršili atentat na predsednika Moiza.
Analitičari sugerišu da najnoviji događaji u karipskoj zemlji ne ostavljaju sumnju da bande postaju moćnije od državnih snaga bezbednosti.
Prema statistici iz 2023. godine, haićanske nacionalne policijske snage imaju svega 9.000 aktivnih policijskih službenika u zemlji od 11,5 miliona stanovnika.
Ujedinjene nacije procenjuju da bi im bilo potrebno oko 26.000.
Za to vreme, prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala objavljenom u oktobru 2022. godine, trenutno na Havajima ima oko 200 bandi, a 95 njih se nalazi u Port-o-Prensu.
Međunarodni komitet Crvenog krsta rekao je za BBC da je, da bi moglo da isporuči humanitarnu pomoć, njegovo osoblje moralo da razgovara sa stotinama članova bandi.
Prema globalnoj humanitarnoj nevladinoj organizaciji Međunarodni komitet spasa, bezbednosna situacija na Haitiju navela je grupe za pomoć da obustave rad u zemlji.
*Dodatno izveštavanj Vanesa Bušliter
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
