Uprkos neprekidnoj borbi sa bolešću motornog neurona, Stiven Hoking je postao jedan od najcenjenijih i najslavnijih naučnika svoga vremena.

Izuzetno duhovit i spreman na šale na sopstveni račun, Hoking, preminuo 2018. u 76. godini, bio je popularni ambasador nauke i uvek je pazio na to da najšira javnost ima jasan uvid u njegov rad.

Njegova knjiga „Kratka istorija vremena“ neočekivano je postala bestseler iako nije jasno kako je toliko mnogo ljudi uspelo da je pročita do kraja.

Pojavio su u mnogim popularnim TV serijama i pozajmio svoj sintetizovani glas raznim audio snimcima.

Stiven Vilijem Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Njegov otac, istraživački biolog, odselio se sa njegovom majkom iz Londona da bi izbegao nemačko bombardovanje.

Hoking je odrastao u Londonu i Sent Olbansu i, nakon što je stekao diplomu iz fizike na Oksfordu, išao na Kembridž na postdiplomske istraživačke studije iz kosmologije.

Kao tinejdžer je uživao u jahanju i veslanju, ali dok je bio na Kembridžu postavljena mu je dijagnoza jednog oblika bolesti motornog neurona od koje će ostati potpuno paralisan.

Dok se spremao da se oženi sa svojom prvom ženom Džejn 1964. godine, njegovi lekari mu nisu dali još više od dve-tri godine života.

Ali bolest je napredovala sporije nego što se očekivalo.

Njih dvoje su dobili troje dece, a 1988. godine – iako je Hoking tada već mogao da govori samo uz pomoć sintetizatora glasa posle traheotomije – završio je „Kratku istoriju vremena“ – vodič kroz kosmologiju za početnike.

Knjiga se prodala u više od 10 miliona primeraka, mada je njen autor bio svestan da je nazivaju „najpopularnijom nepročitanom knjigom“.

Tokom čitave karijere dobijao je počasne diplome, ordenje i nagrade, a 1982. godine primio je i orden Reda britanske imperije.

Navodno mu je devedesetih ponuđena i titula viteza, ali je kasnije obelodanjeno da ju je odbio zbog problema sa vladinim finansiranjem naučnih projekata.

Slavna ličnost

Hoking je otkrio fenomen koji je postao poznat kao „Hokingova radijacija“, kada crne rupe ispuštaju energiju i pretvaraju se u ništavilo. Bio je slavan po izuzetnoj sposobnosti da vizualizuje naučna rešenja bez proračuna ili eksperimenta.

Ali možda je najviše pažnje privukla njegova „teorija svega“, koja sugeriše da se univerzum razvija prema jasno definisanim zakonima.

„Ovaj kompletni set zakona može da nam pruži odgovore na pitanja kao što su kako je nastao univerzum“, rekao je on.

„Kuda se kreće i da li će imati kraj? A ako hoće, kako će se tačno okončati? Ako nađemo odgovore na ta pitanja, zaista ćemo spoznati božji um.“

Hokingov status slavne ličnosti potvrdili su čak i Simpsonovi – opisan je kako pije u baru sa Homerom, sugerišući da bi čak mogao da ukrade Homerovu ideju da je univerzum oblika krofne.

Pojavio se u specijalnom dokumentarcu o BBC-jevoj humorističkoj seriji „Crveni patuljak“, u kom je govorio o tome zašto voli seriju, a pojavio se i u „Zvezdanim stazama: Sledećoj generaciji“ kao hologram samog sebe.

Rok grupa Pink Flojd iskoristila je njegov prepoznatljiviji sintetizovani glas za uvod u pesmu „Keep Talking“ na njihovom albumu iz 1994. godine „The Division Bell“.

Ne dozvolivši da ga njegovo fizičko stanje omete, nastavio je da radi kao Lukasovski profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu, a 2001. godine objavljena je njegova druga knjiga „Kosmos u orahovoj ljusci“.

Nepredvidiv

Verovao je da je od svoje bolesti imao neke koristi; tvrdio je da mu je život bio dosadio pre nego što se razboleo.

Ali zbog svog stanja neizbežno je bio upućen na druge.

Često se zahvaljivao ženi, koja se starala o njemu više od 20 godina, a prijatelji i rođaci bili su šokirani kad ju je ostavio zbog jedne od svojih medicinskih sestara, Elejn Mejson, sa kojom se oženio 1995. godine.

Njih dvoje su se kasnije razveli 2006. godine.

Hoking je do 2000. godine postao česti posetilac hitnog prijema bolnice Adenbruk u Kembridžu, tražeći lečenje za raznovrsne povrede.

Policija je saslušala nekoliko ljudi povodom optužbi da je tokom godina bio izložen verbalnom i fizičkim zlostavljanju.

Bio je poznat kao nepredvidivi, gotovo nemarni vozač svojih električnih invalidskih kolica, a insistirao je da njegove povrede nisu nastale tokom zlostavljanja.

Ništa nije preduzeto po tom pitanju.

Postao je 2007. godine prvi kvadriplegičar koji je iskusio bestežinsko stanje u tzv. „kometi povraćke“, modifikovanom avionu posebno dizajniranom da simulira nultu gravitaciju.

Rekao je da je to uradio da bi podstakao interesovanje za svemirska putovanja i rezervisao sedište u Virdžinovom galaktičkom suborbitalnom svemirskom avionu ser Ričarda Brensona.

„Verujem da životu na Zemlji konstantno preti uništenje u katastrofama kao što su iznenadni nuklearni rat, genetski modifikovan virus ili neka druga opasnost.

„Mislim da ljudska rasa nema budućnost ako ne otputuje u svemir – zbog toga želim da podstaknem interesovanje javnosti.“

Eddie Redmayne and Stephen Hawking — Edi Redmejn je igrao Hokinga u „Teoriji svega“

Film „Teorija svega“ pojavio se 2014. godine, snimljen na osnovu svedočanstva Džejn Hoking o njihovom upoznavanju i braku.

Hoking je lično sreo Edija Redmejna u sklopu glumčevih priprema za ulogu slavnog naučnika.

U seriji na televizijskom kanalu Diskaveri, rekao je da je savršeno racionalno pretpostaviti da negde drugde postoji inteligentni život, ali je upozorio da bi vanzemaljci mogli samo da dođu da iskoriste resurse Zemlje i produže dalje.

Hoking je takođe predvideo kraj čovečanstva od globalnog zagrevanja, velike komete ili novog virusa.

Sarađivao je sa ruskim investitorom Jurijem Milnerom 2015. godine na projektima pronalaska dokaza o postojanju vanzemaljskog života.

Jednom je napisao da ima bolest motornog neurona gotovo čitav svoj život, ali da ga to nije sprečilo da ima atraktivnu porodicu i da bude uspešan u svom poslu.

„To samo pokazuje“, rekao je „da čovek nikad ne sme da izgubi nadu.“

Stephen Hawking at his wedding to Jane Wilde in 1965 — Hoking i Džejn Vajld

Kratka istorija Stivena Hokinga

8. januar 1942.

Veoma normalan mlad čovek

Hoking je rođen 8. januara 1942. godine i odrastao je u Sent Olbansu, kao najstariji od četvoro braće i sestara.

Njegov otac je bio istraživački biolog, a njegova majka sekretarica pri medicinskom istraživanju, tako da ne iznenađuje što je počela da ga zanima nauka.

Kao studenta ga je privlačila fizika i matematika, jer je verovao da one nude suštinske uvide u prirodu sveta.

Ali ništa ga nije izdvojilo kao posebnog među njegovim drugovima iz klupe ili tokom prve godine studija na Univerzitetu u Oksfordu.

1965. – Stiven se ženi sa Džejn Vajld

Stiven je diplomirao fiziku na Oksfordu, a postdiplomske studije započeo na Kembridžu.

Njegov vlastiti univerzum proširio se kad je zaprosio buduću suprugu.

Džejn je takođe bila iz Sent Olbansa i bila je redovna studentkinja savremenih jezika.

Upoznala je Hokinga na novogodišnjoj žurki, pre nego što mu je bila postavljena dijagnoza.

Njih dvoje su odlučili da se venčaju naprečac, zato što nisu znali koliko je Stivenu ostalo da živi.

Kako se Stivenovo zdravlje pogoršavalo, počeo je da hoda uz pomoć štapa.

Džejn, koja je bila dve godine mlađa od svog verenika, morala je da traži specijalno izuzeće sa svog koledža jer studentima u to vreme obično nije bilo dozvoljeno da se venčavaju.

1966. – Novi način razmišljanja o svetu

Hoking je izbegao ograničenja svog invaliditeta obučivši mozak da funkcioniše na potpuno nov način.

Kako su počeli da mu otkazuju udovi, razvio je u svom umu nov način vizuelizacije problema da bi na taj način došao do rešenja umesto da mora da piše jednačine.

Neki od njegovih kolega sugerisali su da je ovaj način razmišljanja doveo do njegovih najvećih otkrića. Hoking je tada radio na jednoj od najbizarnijih ideja nauke – crnim rupama.

Kao ekstremno predviđanje Ajnštajnove teorije relativnosti, one nastaju kad se ogromne zvezde smanje na nultu veličinu i beskrajnu gustinu – poznatu kao „singularitet“.

1970. – Mogu li crne rupe da ukažu na to kako je nastao Univerzum?

Hokingov rad na crnim rupama pomogao je da se dokaže ideja o Velikom prasku prilikom nastanka Univerzuma.

Nastala četrdesetih, Teoriju o Velikom prasku i dalje nisu prihvatali svi kosmolozi.

Radeći sa matematičarom Rodžerom Penrouzom, Hoking je shvatio da su crne rupe kao obrnuti Veliki prasak – a to je značilo da su matematičke formule kojima je opisao crne rupe takođe opisivale i Veliki prasak.

Bio je to ključan trenutak za dokazivanje da se Veliki prasak stvarno desio.

Kako mu se telesno stanje pogoršavalo, tako je Hokingova karijera doživljavala uzlet.

1974. – U potrazi za osnovnim zakonima fizike

Hoking je shvatio da bi crne rupe mogle da budu način da se objasni sveti gral fizike: ujedinjena teorija koja kombinuje opštu relativnost sa kvantnom mehanikom.

Ove dve moćne ali nepomirljive teorije opisuju univerzum zasebno na kosmičkom nivou i na nivou subatomskih čestica.

Hokingov pokušaj da ih ujedini doveo je do iznenađujućeg rezultata – da crne rupe mogu da sijaju.

Ovaj efekat danas je poznat kao „Hokingova radijacija“. Taj rad učvrstio je njegovu reputaciju ključnog mislioca svoje generacije.

On je 1974. godine izabran za člana Kraljevskog društva, u 32. godini, kao jedan od najmlađih ljudi koji je doživeo tu počast.

1979. – Hoking odabran za naslednika Isaka Njutna

U 35. godini Hoking je postao Lukasovski profesor matematika na Kembridžu – što je položaj koji su držali neki od najvažnijih fizičara iz Velike Britanije, uključujući Isaka Njutna.

Dostigao je vrhunac intelektualnog dostignuća uprkos činjenici da je bolest motornog neurona satrla njegovo telo.

Više nije mogao da hoda, niti sam da se hrani, i što je koristio električna invalidska kolica da bi se kretao i toliko je otezao sa govorom da je mnogima bilo teško da ga razumeju.

A opet je nadživeo predviđanja njegovih doktora za više od deset godina.

1985. – Stiven gubi glas, ali pronalazi novi

Dok je bio u Ženevi, Hoking je hitno primljen u bolnicu sa smrtonosnom upalom pluća. Život mu je visio o koncu.

Doktori su mogli da spasu Stivenoj život samo ako na njemu izvedu operaciju koja ga je lišila sposobnosti govora.

Sada je mogao samo da komunicira dizanjem obrva.

Njegovi prijatelji su mu pomogli da krene da koristi revolucionarni sintetizator govora koji mu je podario novi prepoznatljivi glas.

Jedan od njegovih prvih zahteva kad je ovladao ovim sistemom bio je da mu neko pomogne da završi novu knjigu na kojoj je radio.

1988. – Kratka istorija vremena

Hokingov uvod u kosmologiju jedna je od najprodavanijih knjiga svih vremena.

Hoking je želeo da objasni svoj rad javnosti i usput zaradi novac kako bi izdržavao porodicu dok mu se zdravlje pogoršavalo.

„Kratka istorija vremena“ bila je bestseler čitave četiri godine.

Hoking smatra da se njen uspeh krije u omogućavanju ljudima da razumeju krupna filozofska pitanja, ali priznaje da je prodaju potpomoglo interesovanje za njega kao čoveka.

Knjiga se prodala u više od devet miliona primeraka. Pretvorila je Hokinga u slavnu ličnost i izmenila mu život.

1995. – Stiven se ženi drugi put

Posle 25 godina braka i troje dece, Stiven i Džejn Hoking su se rastali i razveli.

Stiven se oženio medicinskom sestrom Elejn Mejson.

Kako je Hokingovo ime postajalo slavno, njegov porodični život je patio. Slava i bolest pokazali su se kao prevelik teret.

Hoking je opisao svoj novi odnos sa Elejn Mejson kao „strastven i buran“. Njegov drugi brak potrajao je jedanaest godina.

Kao razlog njegovog konačnog raspada naveo je pritisak njegove bolesti.

1999. – Ikona popularne kulture

Stiven je 1999. godine postigao ono što mnogo stvaraju njegovim vrhunskim priznanjem: svoje prvo gostovanje u Simpsonovima.

U tom trenutku već je bio ikona popularne kulture, slavan po javnim napisima i epizodnim pojavljivanjima baš kao i po naučnim radovima.

Vodio je dokumentarnu seriju „Univerzum Stivena Hokinga“, gostovao je u „Zvezdanim stazama: Sledeća generacija“ i pozajmio glas na albumu Pink Flojda „The Division Bell“.

I nastavio je da objavljuje popularne naučne knjige.

Hoking sa glumcem Dominikom Kamberbačom 2004.

2004. – Paradoks informacija o crnim rupama

Hokingov rad na crnim rupama se nastavio. On je 2004. godine smislio novu smelu ideju, oko toga da li crne rupe krše zakone fizike.

Jedna od ideja na kojima se zasniva kvantna teorija jeste da fizička svojstva subatomskih čestica (ili ‘informacije’) ne mogu da se unište.

Godinama je Hoking tvrdio da crne rupe ne uništavaju informacije, ali nije pokazao kako.

Na jednoj konferenciji svi su očekivali prkosnu odbranu njegovih ideja. Umesto toga, Hoking je napravio iznenađujuće radikalan zaokret.

Njegova kontroverzna nova teorija – da se informacije emituju u druge univerzume – demonstrirala je da on još uvek radi na izgradnju vlastite slike o Univerzumu.

2009. – Stiven najavljuje da se „neće povući“

Kao što su zahtevala pravila Univerziteta u Kembridžu, Hoking je napustio položaj Lukasovskog profesora matematike kad je napunio 67 godina.

U tom trenutku više nije mogao da koristi ruke da bi upravljao invalidskim kolicima i mogao je da komunicira samo pomeranjem mišića obraza da kontroliše svoj sintetizator govora.

Međutim, najavio je da namerava da se i dalje bavi svojim radom.

U nemogućnosti da preuzme administrativna zaduženja najviših naučnika, mogao je samo da nastavi da radi ono što najbolje ume – da misli.

Preuzeo je novi položaj na Kembridžu i nastavio da objavljuje članke u vodećim časopisima.

2010. – Velika zamisao

U bestseler knjizi „Velika zamisao“, Hoking je izneo još smelih tvrdnji o lovu na teoriju svega.

Hoking je podržao radikalnu novu ideju: M-teoriju. Ona predviđa da postoji mnogo univerzuma i da ne postoji teorija svega koja bi opisala naš konkretni Univerzum.

Umesto toga, zakoni fizike su različiti u različitim univerzumima; naš je sasvim slučajno onaj u kom su uslovi pogodni za život.

Zaključci M-teorije bili su neprihvatljivi za mnoge koji su proveli čitave živote u potrazi za teorijom svega, a neki fizičari odbacuju M-teoriju kao puku spekulaciju.

2014. – Hoking na velikom ekranu

U „Teoriji svega“, Edi Redmejn je ostvario Oskarom nagrađeno tumačenje Hokinga.

Film je bio zasnovan na knjizi „Putovanje do beskonačnosti: Moj život sa Stivenom“ Stivenove prve žene Džejn.

Džejn i Stiven su sarađivali sa filmskom ekipom, a on je dozvolio da se njegov glas koristi u filmu.

Sam Hoking je hvalio film i tvrdio da je imao problema da razlikuje fotografije iz svog ranog života od fotografija Redmejna.

Film je postao trajno svedočanstvo o Stivenovoj sposobnosti da podjednako inspiriše i naučnike i javnost.

2018. – Neverovatan život

Profesor Hoking je umro u martu. Pedeset pet godina se opirao bolesti koja je trebalo da ga ubije za pet.

Vreme koje je proveo od svoje dijagnoze nije bilo puko preživljavanje – tad je proizveo sav svoj rad koji će promeniti svet.

Njegove briljantne ideje unapredile su Ajnštajnove ideje i uvele Hokinga u panteon velikih savremenih fizičara.

Njegova iznenađujuće prodavana knjiga i legendarna pojavljivanja u popularnoj kulturi možda su ga predstavili i omilili široj javnosti, ali njegove ideje o gravitaciji, crnim rupama i Velikom praksu ostaće njegovo najveće nasleđe.

Pogledajte video o pravom svemirskom spektaklu

Istraživačka letelica Oziris-Reks pokupila je uzorke sa asteroida Benu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)