Nauka i zdravlje: Dobrovoljci punim plućima udišu zagađeni vazduh da pomognu ispitivanje o uticajima na mozak

U laboratoriji u Mančesteru, dobrovoljci drže maske na licima kako bi punim plućima udisali zagađen vazduh.

Da bi pomogli naučnicima da saznaju kako zagađenje utiče na mozak, izloženi su različitim vrstama isparenja, od dizela do sredstava za čišćenje.

Naučnici analiziraju uzorke krvi i rezultate kognitivnih testova koji se rade pre i posle izlaganja zagađenom vazduhu.

Iako je dobro poznato da kvalitet vazduha utiče na pluća i kardiovaskularni sistem, štetnost po mozak nije mnogo proučavana.

• Zagađenje vazduha u Srbiji – šta može da se popravi
• Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
• Zagađenje vazduha „škodi inteligenciji“

Jedan od vodećih naučnika na studiji je doktor Ijan Madvej, toksikolog sa Imperijalnog koledža u Londonu, čija uža oblast je zaštita životne sredine.

„U poslednjih 10 godina, počeli smo u statistici da uočavamo povezanost zagađenja vazduha sa čitavim nizom moždanih problema – od načina na koji deca uče, načina na koji se menjaju njihove kognitivne sposobnosti, do mentalnog zdravlja i povećanog rizika od demencije.

„Ovom studijom pokušavamo da sprovedemo eksperiment da bismo razumeli zašto postoji takva povezanost i da otkrijemo koji su to osnovni biološki mehanizmi koji povezuju zagađenje vazduha sa štetnim uticajem na ljudski mozak“.

Ogledi se vrše na Univerzitetu u Mančesteru gde istraživači stvaraju četiri vrste zagađenja: izduvni gasovi dizel motora, dim od sagorevanja drveta, isparenja od sredstava za čišćenje i od kuvanja (stvara se prženjem krmenadle u digestoru/kapeli).

Nivoi zagađivača se pažljivo mere i kontrolišu, zatim se oni uvode u vazdušnu komoru, koja je zapravo plastična vreća veličine sobe, i odvode do maske da ih dobrovoljci udišu.

Učesnici istraživanja dolaze u laboratoriju više puta tokom nekoliko meseci i svaki put su po sat vremena izloženi drugačijoj vrsti zagađivača ili čistom vazduhu.

Oni nikada ne znaju šta udišu.

Profesor Gordon Mekfigans, iz Centra za atmosferske nauke na Univerzitetu u Mančesteru, kaže da je glavni zadatak da se rangiraju nivoi rizika povezani sa svakim zagađivačem, kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom.

„Postoji mnogo novih dokaza da zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru zapravo može biti štetnije od onog na otvorenom“, objašnjava on.

„I naravno, kada otvorite prozor ili imate mehaničku ventilaciju, spoljni zagađivači mogu da uđu u prostoriju, a unutrašnji da izađu, tako da su svi izloženi raznim vrstama zagađivača.

„Mislim da treba da sačinimo sveobuhvatne smernice za ljude kako bi bili svesni mogućnosti različitih vrsta uticaja na njihovo zdravlje“.

Tim kaže da ispitivanja mozga predstavljaju neposredan način za sagledavanje kognitivnih funkcija, dok biološki uzorci mogu da otkriju šta se dešava u telu.

„Ono što želimo da uradimo je da razumemo načine na koje zagađenje zapravo utiče na mozak“, kaže prof. Mekfigans.

• Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece
• Naftno zagađenje ozbiljno preti egipatskom super koralu
• Zagađenje vazduha: Maske na spomenicima u Smederevu

Profesor naglašava da tim želi da utvrdi da li zagađivači stižu u mozak neposredno ili imaju posredno dejstvo.

Jedna mogućnost je da zagađivači izazivaju upale u drugim delovima tela, na primer u plućima, a da hemijske supstance nastale ovim biološkim procesom kasnije dospevaju u mozak.

„Trenutno, jednostavno ne znamo“, kaže on.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 99 odsto svetskog stanovništva udiše vazduh koji je iznad dozvoljene granice za uobičajene zagađivače koju su odredile Ujedinjene nacije (UN), a da združeni uticaj spoljašnjeg i unutrašnjeg zagađenja vazduha doprinosi prevremenoj smrti sedam miliona ljudi svake godine.

Tim kaže da je ključno otkriti kako zagađenje utiče na zdravlje mozga.

Iako se čini da je studija mala, jer obuhvata 13 ljudi, ona predstavlja jednu od najvećih analiza te vrste do sada.

Naime, svaki dobrovoljac je izložen pojedinačnom dejstvu četiri zagađivača (i čistom vazduhu), i ti rezultati se međusobno upoređuju, a zatim se i unakrsno upoređuju sa rezultatima svih drugih učesnika ispitivanja kako bi se uradila analiza koja će imati statistički značaj.

Brajoni Ivens je jedna od učesnica ispitivanja.

Kaže da je srećna da udiše zagađivače za potrebe nauke i da čita knjigu dok je satima priključena na vazdušnu komoru.

„Ako će na ovaj način da prikupe više podataka, zaista vredi uložiti sopstveno vreme i pomoći im da izrade ovu studiju“, kaže ona.

„Sve što može da se učini da se otkrije to što nam nanosi štetu, samo u našem svakodnevnom životu, a što može da se promeni, stvarno je vredno truda“.

Rezultati ispitivanja se očekuju u narednih nekoliko meseci.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]