Život možda zaista proleti pred očima ljudima koji su na samrti, pokazuju najnoviji slučajno dobijeni naučni podaci.
Ekipa naučnika u Vankuveru u Kanadi pokušavala je da izmeri moždane talase kod osamdesetsedmogodišnjeg pacijenta sa epilepsijom.
Ali tokom neurološkog snimanja on je doživeo smrtonosni srčani udar i ta situacija je omogućila naučnicima da snime šta se dešava sa mozgom koji umire.
Otkrili su da su 30 sekundi pre i posle smrti, moždani talasi pratili iste šablone kao tokom spavanja ili podsećanja na uspomene.
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Mozak ostaje bistar do 60. godine – studija
- Mit o „nabudženom“ imunom sistemu
Ovakva moždana aktivnost mogla bi da sugeriše da se javlja sećanje na život u poslednjim trenucima ljudi koji su na samrti, navodi se u izveštaju tima lekara objavljenog u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience.
Doktor Adžmal Zemar, koautor studije, rekao je da je tim naučnika iz Vankuvera slučajno došao do prvog zapisa umirućeg mozga.
„Ovo je, zapravo, bilo sasvim slučajno jer nismo planirali ovakav eksperiment, niti snimanje signala.“
Dakle, da li ćemo se u trenutku kada budemo na samrti makar na kratko prisetiti lepih događaja u životu i ljudi koje volimo?
Doktor Zemar kaže da je nemoguće odgovoriti na to pitanje.
„Ako bismo ušli u filozofsku priču, mogao bi da nagađam da bi naš flešbek mozga verovatno pre podsetio na dobre nego na loše stvari“, objasnio je.
„Ali ono što je za pamćenje se razlikuje od čoveka do čoveka.“
Zemar kaže da 30 sekundi pre nego što je srce čoveka prestalo da doprema krv u mozak, njegovi moždani talasi su sledili iste šablone koji se javljaju kada obavljamo visoko-kognitivne zahtevne zadatke.
To se dešava kada se koncentrišemo, sanjamo ili se prisećamo.
Ovi šabloni moždanih talasa javljali su se i 30 sekundi pošto je srce pacijenta prestalo da kuca – odnosno do trenutka kada se obično čovek proglašavamo preminulim.
„To bi moglo da bude poslednje podsećanje na ono što smo iskusili u životu, kao da se ponavljaju u našem mozgu u sekundama pre smrti.“
Studija otvara i pitanje kada se tačno život završava – kada srce prestane da kuca ili kada mozak prestane da funkcioniše.
Doktor Zemar i njegov tim su upozorili da iz ove studije ne mogu da se izvedu opšti zaključci.
Činjenica da je pacijent imao epilepsiju, da mu je mozak bio oteknut i da je krvavio, dodatno komplikuje situaciju.
„Uvek mi jeneprijatno da govorim o jednom slučaju“, rekao je Zemar.
Godinama posle inicijalnog zapisa iz 2016, tražio je slične slučajeve koji bi potkrepili analizu, ali bez uspeha.
Ali istraživanje sprovedeno 2013. na zdravim pacovima je dalo moguću smernicu.
U toj analizi, američki naučnici su izvestili o visokim nivoima moždanih talasa u trenutku smrti i do 30 sekundi pošto je srce pacova prestalo da kuca.
To je bila ista situacija kao ona sa kojom se susreo doktor Zemar kod pacijenta sa epilepsijom.
Sličnosti između dve studije su neverovatne, rekao je doktor Zemar.
On se nada da će objavljivanje informacija o ovakom slučaju kod ljudi otvoriti vrata drugim istraživanjima o poslednjim trenucima života.
„Čini mi se da postoji nešto mistično i duhovno u vezi sa iskustvom bliskog susreta sa smrću.
„A otkrića poput ovih su trenuci za koje naučnici žive“, zaključio je Zemar.
Pogledajte video o mladima koji su se vratili iz mrtvih
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
