Nauka: Ima li nade za enciklopedije u eri interneta i pametnih telefona

U jednom uglu ringa Britanika, Larus i 1000 zašto – 1000 zato, u drugom Vikipedija, dok je iz lože bodri Gugl.

Ko će pobediti u ovom istorijskom meču – internet enciklopedija koju danas mnogi zahvaljujući telefonima nose u džepovima ili one štampane, čiji se miris stranica raširi po celoj sobi odmah po otvaranju knjige?

„U prošlosti je postojala jaka potrebe biblioteka da nabavljaju enciklopedije, dok u savremenom bibliotekarstvu one nisu više interesante, ni za kupovinu, kao ni za upotrebu od strane korisnika.

„Uglavnom ako neko hoće da dođe do prve informacije, danas to vrlo lako može da uradi korišćenjem interneta“, kaže za BBC na srpskom Željko Dimitrijević, bibliotekar na Fakultetu političkih nauka (FPN).

• Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
• Koliko dobro poznajete Gugl – 22 godine od osnivanja kompanije
• Kako je jedan zrenjaninski frižider postao – Knjižider

Iako nisu zastupljene kao ranije, Dimitrijević smatra da se enciklopedije danas koriste pre svega u istraživačke svrhe.

Njegov kolega diplomirani bibliotekar, sada antikvar, Stanko Kovačić, koji se 20 godina bavi ovim poslom, kaže da je potražnja za enciklopedijama krenula „rapidno“ da opada pre desetak godina.

„Mahom ih kupuju penzioneri koji ne koriste internet ili bi da ukrase police, dok mlađi ponekad kupe iz emotivnih razloga“.

Enciklopedija kao eksces

„Enciklopedija je naučno delo sistematizovano kao rečnik koje daje sažete podatke iz svih oblasti znanja ili iz jedne oblasti posebno“, piše u Velikom rečniku stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke.

Dele se na članke koji mogu biti poređani po azbučnom i abecednom redu, a ponekad i po tematskih kategorijama.

Postoje opšte i stručne enciklopedije.

Željko Dimitrijević kaže da se u biblioteci FPN-a najčešće traže stručne enciklopedije određenih oblasti, poput politike i političkih nauka, ekonomije, ljudskih prava i slično.

Ipak, u njegovom dugogodišnjem bibliotekarskom radu primetio je da je korišćenje enciklopedija svedeno na minimum, a od kada je zaposlen u biblioteci na FPN-u, studenti mu retko kada zatraže ovu literaturu.

„Koriste vrlo malo i to je neka ekscesna situacija – da im neki termin zafali ili da hoće da ga preciziraju.

„Više ga koriste profesori za svoja istraživanja, u kontekstu traženja kako se neki pojam menjao kroz vreme“, kaže Dimitrijević.

Pogledajte naš video o Buktjuberima:

Elektronske protiv štampanih enciklopedija

U eri interneta, najbrži način provere određene informacije je Gugl, a onda Vikipedija.

Vikipedija je besplatna internet enciklopedija, pokrenuta početkom 2001. godine, koja je danas dostupna na skoro 300 svetskih jezika.

Većina profesora na univerzitetima u Srbiji ne dozvoljava navođenje ove internet enciklopedije kao izvor u seminarskim i diplomskim radovima studenata.

Međutim, izvori koji se pominju na njenim stranicama su i te kako dobrodošli.

Nekoliko godina zaredom Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u saradnji i Vikimedijom Srbije organizovala je projekat u okviru koga su bibliotekari obučavani za uređivanje stanica Vikipedije.

• „Kec“ u dnevniku – besplatna članarina u biblioteci
• Više od pola veka muzike na više od pola hiljade strana
• Kako se razvijala pismenost u Srbiji

Kurs je pohađao i Dimitrijević.

„Dobra stvar je što su pozvali bibliotekare da se priključe kao ljude pri izvorištu znanja, da mogu da konsultuju relevantne knjige, da imaju podrobnije izvore i samim tim mogu da uključe u pisanje članaka i da navedu te izvore.

„A izvori su uglavnom iz drugih enciklopedija“, kaže on.

Zahvaljujući ovoj kampanji, Srbija je početkom godine bila na drugom mestu po doprinosu proverljivosti informacija na Vikipediji, preneo je RTS.

Od 1993. do 2009. godine kompanija Majkrosoft izdavala je digitalnu multimedijalnu enciklopediju Enkarta, koja je isprva prodavana na diskovima.

Od Britanike do Prosvete

Prve enciklopedije se vezuju još za antički period, ali one moderne, kakve danas poznajemo, nastaju u 18. veku.

„Iako je ideja potekla od francuskih prosvetiteljskih filozofa, a još od Aristotelovih stavova da se sama nauka sistematizuje, priroda enciklopedija se menjala kroz vreme“, kaže Dimitrijević.

Tada su nastale Francuska enciklopedija i Britanika, dve najznačajnije enciklopedije tog perioda.

Prva enciklopedija Britanika objavljena je i štampana u Edinburgu (Škotska) 1768. godine i imala je tri toma.

Vremenom je postajala obimnija, pa je njeno četvrto izdanje, koje izlazilo u periodu od 1801. do 1810. godine, imalo 20 tomova.

Najstarija enciklopedija na engleskom jeziku prestala je da izlazi u štampanom izdanju 2012. godine, a nastavila da živi na internetu preko vebsajta.

Stigla je do 32 toma i petnaestog izdanja, koje je objavljivano od 1974.

Sažeto izdanje objavljeno je i u Srbiji 2005. godine u deset knjiga po azbučnom redu, u izdanju Politike i Narodne knjige.

Francuska enciklopedija izdata pod nazivom Enciklopedija ili obrazloženi rečnik nauka, umetnosti i zanata, pojedini smatraju prvom modernom enciklopedijom.

Izlazila je u Parizu od 1751. do 1772. godine, a urednici su bili Deni Didro i Žan le Ron d’Alamber.

U rad su uključili više od 50 saradnika, a oblasti su bile filozofija, teologija, književnost, jezik, matematika, fizika, ekonomija, politika i muzika.

Tokom 20. veka u Jugoslaviji objavljivane su mnoge enciklopedije, a najpopularnije bile su Mala enciklopedija Prosvete, enciklopedije Jugoslovenskog leksikografskog zvoda i prilagođeno izdanje Opšte enciklopecije Larus.

„Budimo racionalni, imamo internet“

Pre petnaestak godina na sajmovima, antikvarnicama i uličnim tezgama, tražio se primerak više Male enciklopedije Prosveta i brojnih enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda iz Zagreba.

Danas, međutim Stanko Kovačić u njegovom magacinu ima po nekoliko istih primeraka ovih izdanja jer je potražnja u potpunosti opala.

„Enciklopedije se mnogo manje traže, mnogo manje kupuju. Budimo racionalni, imamo internet“, kaže Kovačić.

„Koliko puta mi se desi, čitam nešto pa odem za računar da proverim, a ne odem po leksikon ili enciklopediju“, dodaje kroz osmeh 38-godišnji antikvar, inače diplomirani bibliotekar.

Iako mu je magacin pun ovih knjiga, u njegovoj kući drži samo Prosvetinu i Larusovu trotomnu enciklopediju.

Kaže da su njihovi podaci najpozudaniji.

Stanko ima sina od 6 godina, pa sa suprugom čuva i dečije enciklopedije, poput 1000 zašto, 1000 zato, koje su njima „zanimljive i zabavne“.

„To je jedan od dobrih načina da se dete nauči da voli knjigu i da čita, ali manji deo populacije to tako koristi“, dodaje.

Poslednju enciklopediju iz njegovog kataloga – Enciklopediju fizičke kulture – kupili su preprodavci iz Crne Gore, a prethodne, koju je prodao, nije mogao da se seti.

Ova knjigu je izdalo Jugoslovenski leksikografski zavod u Zagrebu, čiji je urednik bio Miroslav Krleža.

Kovačić smatra da je iz ove institucije izašao veliki broj kvalitetnih enciklopedija.

„Opća enciklopedija i Enciklopedija Jugoslavije u osam tomova, Enciklopedija likovnih umejtnosti u četiri i Poljoprivredna enciklopedija u tri toma, zatim Vojna enciklopedija, Filmska enciklopedija i mnoge druge“, nabraja on.

• Bušido: Knjiga koja je promenila imidž Japana
• Šta se krije ispod peska „Dine“ – priča koja je promenila svet
• „Kraljica zločina“: Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi

Često se dešava da kupcu pokloni neku od enciklopedija jer ih i sam dobija na poklon.

„Ljudi ih masovno izbacuju iz stanova, pa me zovu i kažu: ,Dođite i iznesite nam, žao nam je da bacimo kod kontejnera’.

„Ja prihvatim, iznesem i zbog toga i poklanjam jer ako sam ja dobio na poklon, pokloniću i ja, da nekome bude od koristi“, objašnjava Kovačić.

Ranije mu se dešavalo da neki kupci dođu i nakupuju enciklopedije ne bi li im ukrasili police u sobi.

Razlozi leže u tom što su to „lepe, velike knjige sa povezom“, kao i njihova niska cena.

Nova nada

Danas su neke od enciklopedija digitalizovane i dostupne na internetu u vidu elektronskih knjiga.

Svrha je, smatra Dimitrijević, brzi pristup informacijama kroz lakše pronalaženje pojmova putem pretraživača, umesto ranijeg listanja knjige i obeležavanja stranica.

„Mnogo je lakše jer u današnje vreme ljudi gledaju da se što manje umaraju i da brže dođu do nekih stvari“, dodaje.

Većina enciklopedija, posebno onih sa širokim, opštim sadržajem u doba interneta, pripadaju prošlosti, smatra antikvar Kovačić.

Međutim, kaže da pojedine stručne enciklopedije i dalje mogu biti od koristi studentima, istraživačima i doktorandima.

„Što više idete ka užoj stručnosti, to su štampane enciklopedije značajnije, ređe i cenjenije, što je opštije – to je manje cenjeno jer to možete naći na internetu“, zaključuje Kovačić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]