Nauka: Ima li nade za enciklopedije u eri interneta i pametnih telefona

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Wikipedia nije isto sto i zvanicna enciklopedija, ni priblizno.
   Stepn provere koji se sprovidi za Wikipedia clanke nije moguce porediti sa zvanicnim stampanim enciklopedijama.
   A jos jedna stvar, struja, Internet i GSM mreza nisu prirodne pojave, te kada ih nema knjiga je zakon.

2. Nije problem u tome u kom obliku (formi) je neka knjiga, problem je u tome što se sve ubrzalo, što je u tom ubrzanju postradao kritički metod dolaženja do istine – putem argumentovane empirijiske rasprave. Na Zemlji caruje – posmoderna virtualna simulacija dijaloga. Kako je sve počelo? Postojao je i Gutenberg Atine – Pizistrat! Taj je događaj Atini omogućio pojavu jedne nove -duhovnosti – da se o svemu moglo argumentovano raspravljati čak i o mitskim i religiskim istinama. Pismo i nešto „nalik“ knjigama postojalo je i pre Pizistrata. Na glinenim pločicama i vosku pojavile su se – knjige naredbi, prihoda, rashoda, poreze i tsl“. Ali 550. g. p.n.e. vladar Atine tiranin Pizistrat dao je da se Homerovi epovi, zapišu i prvi put objavljeni u obliku knjige. Oko 300 god pre tog događaja ta su dela bila bila u posedu rapsoda, recitatora, homerida. Nenameravana posledica te Pizistratove akcije bila je „kritička kultura“ – kultura knjige – koja je zapljusnula Evropu. Knjige su se pisale i prodavale: Heziod, Pinder… Ručno prepisivanje knjiga je u srednjem veku zamenila ksilografija a 1450 Gutenberg je usvršio izum koji je već postojao – pokretna metalna slova, klupi sa matriama izdubljenim u bakru… Sada imamo elektronske knjige….