Nauka, zagađenje i Srbija: Ekološka zamena za stiropor, rešena da otera kolegu koji zagađuje

Kuvano vino i topla supa u čaši od stiropora ili dodatna zaštita za belu tehniku ili laptop, da se ne ošteti u kombiju prilikom dostave – mogli bi da odu na smetlište, ali ovog puta istorije, zahvaljujući pronalazačima iz Srbije koji su mu našli prirodnu zamenu.

„Biosporin je ekološka, zelena i biorazgradiva zamena za stiropor“, kaže za BBC na srpskom Nikola Stanojević, generalni menadžer i suosnivač startap kompanije Vajt Lemur (White Lemur) iz Beograda.

Napravljen je od poljoprivrednog otpada i posebne vrste gljive koju su „razvili i proizveli“ u laboratoriji, gde se takođe odvija proces uzgajanja i kloniranja – stvaranja njenih identičnih kopija.

Kompanija je pre tri godine pokrenula projekat SOMA koji se bavi biotehnološkim razvojem.

U okviru ovog projekta su razvili „biorazgradivi stiropor“.

• Počelo čišćenje Potpećkog jezera od otpada
• Da li više čuvamo prirodu ako kupimo plastičnu ili prirodnu prazničnu jelku
• Kako je srpski olimpijac čistio Divčibare od smeća

Za sada su od biosporina napravili nekoliko vrsta sekundarne zaštitne ambalaže za lomljive proizvodnje, a rade i na razvoju „opreme za jogu“.

Nekoliko dana pre ulaska u 2021. godinu, biosporin im je doneo nagradu za najbolju inovaciju u 2020. na takmičenju u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kompanija Vajt Lemur pored proizvodnje i razvoja novih biotehnoloških proizvoda, pruža i poslovne savete i usluge u cirkularnoj ekonomiji – oblasti koja spaja ekonomiju i sistem upravljanja otpadom.

Kako je sve počelo?

Tokom rada na Imuninu – preparatu za jačenje imuniteta, čiji je glavni sastojak gljiva iz roda ganoderma, pronalazači su došli do zaključka da ona može da posluži i drugoj svrsi.

„U toku uzgoja te gljive smo eksperimentima shvatili da ona može pod određenim uslovima i sa nekim stimulusima – podstrekačima, da formira materijal koji ima slične karakteristike strioporu“, objašnjava Stanojević.

Uzorke gljiva su uzimali iz šuma Srbije.

„U laboratoriji smo klonirali primerak za koji smo smatrali da ima najveći potencijal da stvori najbolji materijal i od nje proizvodimo tečnost kojom u suštini stvaramo materijal“, dodaje molekularni biolog.

• Leteći automobil je stigao – i mogao bi da promeni svet
• Da li je ovako izgledao „pravi“ Tesla
• Stiven Hoking, čovek koji je tražio „teoriju svega“

Drugi osnovni sastojak biosporina je poljoprivredni ili komunalni otpad bogat organskim materijama – ligninom i celulozom.

Otpad je prvenstveno od drveta – piljevine i trine, zatim od slame, sena i oklasaka kukuruza, ali su eksperimentisali i sa kokosovim tresetom.

Proces proizvodnje počinje tako što se poljoprivredni otpad mehanički obradi i usitni, zatim steriliše i navlaži, te naposletku „zarazi“ gljivom koja je u tečnom obliku.

Dobijena smesa se potom utisne u kalup gde se gljiva razvija i raste.

Ona, kaže Stanojević, zapravo „jede poljoprivredni otpad“ i to traje sve dok ne učvrsne i ne dobije željeni oblik.

Taj proces omogućuje hitin – stukturna jedinica gljiva, zahvaljujući kome komadi ostaju delimično povezani, pa se tako prilikom lomljenja stvaraju sitne pukotine, ali on i dalje ostaje povezan.

Biosporin pripada istoj klasi materijala kao i drvo, guma, palmin list, bambus i ostalo.

„Ta klasa materijala postoji, međutim biosporin je novi materijal u toj grupi, jer se proizvodi od vrste gljive koja je autentična, i njegov sastav sirovina je jedinstven“, objašnjava Stanojević.

Jedinstvena gljiva koja je njegov glavni sastojak onemogućava im da „sertifikuju i kvalifikuju“ proizvod za upotrebu u „direktnom kontaktu sa hranom“.

Biorazgradiv, negoriv i delimično hidrofoban

Iako su biosporin otkrili već na početku poslovanja kompanije, prvi proizvodi spremni da budu plasirani na tržište nastali su tri godine kasnije.

Razlozi su, između ostalih, mnogobrojna testiranja i eksperimenti.

Biosporin je prvo testiran na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu gde je pokazano da materijal prilikom raspadanja proizvodi organsko đubrivo, ne ostavljajući čvrst ostatak.

„Suštinski kao da se topi, posredstvom bakterija iz zemlje i proizvodi organske soli koje obogaćuju to zemljište“, tvrdi Stanojević.

U prirodnim uslovima se raspada od tri do šest meseci.

Saradnju su ostvarili i sa Tehnološko-metalurškim fakultetom (TMF), gde su dobili potvrdu da biosporin pripada klasi A0, odnosno da je negoriv – za razliku od stiropora koji brzo sagoreva.

Može da izdrži temperaturu do 400 stepeni.

Tim sa TMF-a je radio i na raznim premazima od „bioobnovljivih izvora i recikliranih materija“, ne bi li poboljšao pojedina svojstva biosporina, poput hidrofobnosti – sposobnosti materijala da se odupire vodi.

Biosporin je trenutno delimično hidrofoban, pa kada je kratko u dodiru sa vodom, uspeva da je odbaci.

Međutim, ako je duži vremenski period u vodi ili izložen vlagi, onda počinje da upija vodu.

• Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
• Koji su najveći ekološki problemi Balkana
• Sedam pitanja i odgovora o plastici koju svakodnevno koristimo

„Proizvod je 100 odsto biorazgradiv i od biosirovina – ušteda na proizvodima iz petrohemije, što znači zaštita životne sredine, a prati i trendove zelene ekonomije“, kaže za BBC na srpskom Tihomir Kovačević, nekadašnji istraživač saradnik u Inovacionom centru TMF.

Kovačević koji je bio deo TMF tima na takmičenju, danas je načelnik odseka za energetske materijale Tehnikum Barič pri Vojnotehničkom institutu, gde su takođe rađena neka ispitivanja, koja za sada, kaže, daju dobre rezultate po pitanju otpornosti biosporina na vodu.

Ukoliko uspeju u nameri da osposobe biosporin da u potpunosti odbacuje vodu, planiraju da ga na tržištu ponude kao zamenu za stiropor kod izolacije kuća i zgrada.

Ekološki motivi su, kažu iz kompanije, takođe bili važni u ideji da biosporin postane odgovarajuća zamena za stiropor.

Kada su ozbiljnije pristupili istraživanju i eksperimentima uvideli su da „stiropor postaje veliki problem“.

„Što zbog prisustva mikroplastike i zagađenja spaljivanjem, što zbog poskupljenja petrohemikalija, ali pre svega što će stiropor od 2021. godine biti zabranjen za upotrebu za jednokratna pakovanja“, navodi Stanojević.

Pogledajte video: Od plastičnih flaša u vodi napravio lik voditelja Jovana Memedovića – sa razlogom

„Stiropor je veliki zagađivač životne sredine“

Evropski parlament je marta 2019. godine izglasao zakon kojim je predviđena zabrana plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu, među kojima su i kutije za hranu i čaše od ekspandiranog polistirena – što je drugo ime za stiropor.

Početkom prošle godine tadašnji ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan izjavio je za RTS da se i u Srbiji „planira ukidanje jednokratne plastike“, te da će se „pristupiti merama koje se toga tiču“.

Prema podacima Evropske komisije, više od 80 odsto morskog otpada je plastika, a proizvodi obuhvaćeni evropskim zakonom čine 70 odsto svih predmeta u morskom otpadu.

Stručnjaci su saglasni da stiropor zagađuje vodu i da stvara velike probleme kada dospe u mora i okeane.

Profesor morske biologije Daglas Mekouli, sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari kaže da stiropor morskim životinjama stvara dve vrste problema – mehaničke i hemijske.

„Mehanički su direktni. Često nalazimo stiropor u crevima, on uzrokuje zatvore koji mogu biti smrtonosti.

„Znate kolike nam muke zadaje blagi zatvor kada pojedemo nešto pokvareno, a ovo što se dešava nekim životinjama je kao da ste pojeli loptu od stiropora“, objašnjava profesor.

Hemijska svojstva stiropora ga čine još opasnijim.

„Polistirenska pena se ponaša kao mali zagađujući sunđer koji sakuplja neke od najvećih zagađivača u okeanu.

„I onda naiđe morska kornjača koja ga pojede misleći da je meduza“, ističe Mekouli.

Ljudi su takođe ugroženi jer se na trpezi često može naći riba koja se hrani stiroporom.

Tihomir Kovačević kaže da je dobro što se biosporin pojavio kao „održiva alternativa za plastične materijale“.

„Kada dospe u zemljište ili vodu, period njegovog razlaganja je više desetina godina – što znači da nije biodegradibilan, odnosno da se ne raspada biološkim putem“, kaže on.

Takođe, veliki problem predstavlja stiren – njegova „sirovinska baza“, hemikalija koja se dobija u petrohemijskoj industriji preradom nafte.

Kovačević tvrdi da je stiren „veoma opasan, kancerogen, otrovan“ i da se njegovi „nekoncentrovani tragovi“ mogu naći u stiroporu.

Nacionalni toksikološki program američkog ministarstva zdravlja označio je stiren kao kancerogenu materiju koja preko ambalaže od stiropora može dospeti u hranu i piće koju konzumiraju ljudi.

Vlasti u gradu Njujorku su 2015. godine zabranile upotrebu, prodaju i distribuciju proizvoda od striopora – šolja, činija, tanjira i tacni za poneti, dok se istoimena američka država obavezala da na ovu zabranu od 1. januara 2022.

Prema podacima iz tog perioda u Americi se bacalo oko 25 milijardi stiropornih šolja za kafu.

Reciklaža stiropora

Stiropor se teško reciklira što je još jedan od razloga njegove zabrane.

Zbog hemijskih procesa koji granule od polistirena – plastične mase nastale hemijskom reakcijom (polimerizacijom) proširivanjem pretvaraju u stiropor (ekspandirani polistiren), skoro je nemoguće reciklirati ga.

„Ne biste mogli tek tako da reciklirate čaše od stiropora i ponovo ih utisnete u kalupe jer su već proširene“, kaže Džo Birnacki, profesor hemijskog intežerstva na Tenesi Teh Univerzitetu.

„Za to su potrebne nekorišćene granule od polistirena“, dodaje.

• Reke plastike, divlje deponije, smrdljivi vazduh: Tako je počela 2021.
• Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor utiče na klimu
• Imamo pametne telefone, da li ćemo imati i jeftinu struju

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i kancelarije SEPA do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na pitanja BBC-ja na srpskom – kako se u Srbiji odlaže i tretira stiropor posle bacanja.

Kovačević kaže da se, kao i većina otpada, bačeni stiropor ovde odlaže na deponije, gde takođe zagađuje zemljište.

„Pod uticajem vlage dolazi do spiranja štetnih supstanci koje dospevaju u vodu i zemljište“, objašnjava tehnolog.

Postoji mogućnost termičke reciklaže, odnosno spaljivanja stiropora koje se, navodi on, mora obavljati u „kontrolisanim uslovima pri visokoj temperaturi“.

Međutim i na taj način može doći do zagađenja, prvenstveno vazduha.

„To je jak, gust, crn dim koji je pun supstituisanih fenola koji su jako opasni za organizam i zdravlje ljudi“, zaključuje Kovačević.

Tokom ovog procesa, reciklirani stiropor sagoreva u spalionicama, oslobađajući ugljen-dioksid i vodenu paru, što ga u razvijenim zemljama čini dobrim gorivom za programe „energije iz otpada“ koji koriste toplotu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]